Arhiv UNS — Crkveni listovi

живот после гроба. Он је био сведок и једног и другог. Он је гледао и опажао и сведочио оно, што је видео. Врата будућности пред њим су била отворена, и он је видео себе жива после смрти. Видео је себе где ходи на облацима, окружен вишим духовима, у светлости и слави. Видео је ангеле своје, где трубама буде мртве и сабирају их на суд са сее четири стране света. Он је то видео и на то указивао, но ништа није доказивао. Ко је имао очи за духовни свет да види, тај је видео. Ко није имао, томе није могло бити доказано. Највећи људи у историји били су и највидовитији. Највидовитији били су најрелигиозкији. А најрелигиознији су давали облик људском животу. Ми морамо, браћо, поћи за највећим, највидовитијкм и најрелигиознијим. Ми морамо корачати за њима с поверењем. Бог неће дати њима, да у пропаст отиду, а они неће дати нама, да залутамо. Бог је најглавнији јемац нашег бесмрћа, нашег васкрсења после смрти Наш живот је његов живот. Наш живот је њему мио и драг као његов сопствени. Као свој сопствени живот он ra не само неће но и не може уништнти. Бог мије створио живот, да би имао шта уништавати. Бог воли да покаже своју творачку моћ, а не разорну, сазидајућу, а не рушећу. Све што је створио. Он је створио да се развија и живи. Сви смо ми судови божанског живота, који се постепено шире тако да све више захватају у себе тога живота. Све више прелазимо ми у Бога и Бог у нас. Смрт није ништа друго до подстрек животу. Смрт чини живот интензивнијим. Смрт није господар но слуга, слуга Бога и живота, Наша планета није царство смрти, но поље, на коме је смрт најомрзнутији аргатин. Толико ми верујемо у живот, да чак и смрт престављамо као живу. Сликари сликају смрт као једно скелетно биће, које иде с косом и коси по ливади живота. Или је престављају као мрачног ритера, који на коњу гази по људском мра-

О ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ

6