Arhiv UNS — Crkveni listovi

У народннм масама за време окупације многи свештеници држали су своје парохије и околину у оптимистичком расположењу, у живој надн да ће праведна и поштена ствар триумфовати; да he завојевач битн сатрвен н поробљени народи бити ослобоћени. Па тако и наши народи, а са њима наши мученички и много страдални народ српски. Наши свештеници имајући веру у братски руски иарод, који је и у давној н у блиској прошлости помагао Југословенима,'проповедали су о крајн>ој и поуздлној победи братског руског народа, величали његову снагу и огромност, како бројну тако н просторну. Велика је жеља, нада и радост испуњавала душу наших народа, а томе је поред кнтелектуалних веза допринела и психолошко-релгинска везз националног братствз и нстоветности православне вере и цркве. Словенски апостоли Кирило и Методије долазилн су у јужну Русију и проповедали православље, које је у првим вековима државности руске било најпоузданија и најјача веза, која је повезивала руски и друге словенске народе у једну целину, а у нсто време уз словенску солидарност са јужним Словенима, у културне и политичке везе. Ових година исполинске борбе, борбе словенских народа против фашистичке коалиције, створило се уверење да he Словсни стати на своје ноге и заузети достојно место које им и по броју и по снази припада. Стога ради културних веза са братским руским народом у погледу привржености, која се је одразила позитивно и и конструктивно у време последњег светског рата; ради веза са братским бугарским народом и ради националног васпитања кашнх народа, потребна нам је организација свештеничког удруживања у православној српској цркви и свештснству. Кроз организацнју свештеничког удруживања проиоведаћемо веру у братство, љубав, слободу и правду и правицу, самарнћанство, милосрђе и друге врлине, које he крсз ираведну борбу уздизати наш народ да што вишб допринесе у данима изградње земље и бољег живота. Кроз своје удруживање желнмо и ссбе да изграђујемо иоред службе своме народу, како у стручном погледу, тако и на акцијама на свенародној будућности. Л\и желимо јединство православие српске цркве, јер ћемо тако моћи боље да послужимо и цркви и народу, који је и сувишс препатио у давној и скорашњој прошлости. Као нижа црквена хијерархија тражимо права, KOj’a с.мо имали у древној цркви. По учењу о сабориости у нашој православној цркви, мн свештеннци имамо права на учешће не само у уреl)ењу спољие економије цркве, већ и у унутрашњем духовном уређењу. У дрсвној цркви то право ниже хијерархије примењивано је н на црквеним