Arhiv UNS — Crkveni listovi

цију свештеничког удружења ради културне и свеколике сарадње у нашој отаџбини, како духовно јеванђељски тако и на*обнови и изградњи иаше земљс, на испуњењу Петогодишњег плана ради чувања тековнна иародноослободилачке борбе, ради што јаче и брже изградње словенске солидарности од које зависи судбииа и будућност наша. Како нам је познато, свети архијерејски сабор на сзојој седници пролетос донео ,је једногласно одлуку за своје укључење у сзрадњу са државним властима, радн чега је дошла измена посета и пријатељско обавештавање између цркаених и државинх претставника. Као последица тога дошло ,је наређење Св. архијерејског сннода Српске Православне Цркве брај 3049/47 зп 822 да свештеницн сарађују данас у привредно-просветном, социјално-здравственом, задружиом сектору као и Црвеном Крсту и др. Но, потребно је да ту нашу сарадњу организационо указујемо, а не како сваки уме и зна. И поводом тога метода сарадње. треба на овој скупштини проговорити и дати извесне сугесније. Сви редовк и све профоснје у нашем народу укључене су у сарадњу, на изградњн и обнови земље, нспуњењу нашег Петогодишњег плана, а ето, ми, свештеиицн и школоваии људи, стари сарадинци на старим стварима, старе вође, и познати славекофнли н по крви и по религији, стојимо резигннрани, непомичнн, са извесним изузетком. Л4и који смо сс напа.јали руском религиозном литературом и којн смо одушевљ( по пратнлн исполинску руску борбу, сада стојимо иеактнвни. Наша црквена делегација кбја је ншла у Москву на изборе Сверуског Патријарха Алексеја донела нам је лепе вести и извештаје о којима је говорено у београдској Саборној цркви, а сада се некако друкчије oceha н мисли. Л да иије било рускога човека и руске полнтиlС|б, да није било Народноослободилачке војске и наше омладиие, маш бн народ доживео црну судбину: што је боље било бн побијено, а остало би аргатовлло цслога века непријатељу или би било расељено у хладнн Сибир нлн жарку Африку. Стога оправдано питамо: зар има некога међу нама који би везао своју судбину за германски брод или за наше пснријатеље? Ето разлога зашто хоћемо своје Удружење и своју организацију. Сем тога услед промене режима и нашег задоцњења да се укључимо у сарадњу данашњице, маше су материјалне прилике тсшке. У данашњем времену потребе су велике, а материјалне могуИности слабе. Ово је нарочито код свештеничких удовица, деце и нејачи, код старих и изнемоглих свештеника и код оних у чнјим су местима умањеж ворске процесије, јер су новчанс дотације обустављепе.