Arhiv UNS — Crkveni listovi

l ратарског порекла. Тако је божићна печеr ница, на пример (у српском народу свиња, у другим ћурка или гуска) прастари ритуал жртвовања животиња божанствима. Етнолози кажу да су сви ритуали за Бадње вече и Божић, наследници светковина посвећених култу предака. ВИНО и у најстаријим култовима представља замену за крв, па ra је преузело и хришћанство. У светој тајни причешћа оно је Христова крв, СЛАМА је реквизит помоћу којег се приносе жртве и у најстаријим митовима индоевропских народа. У хришћанству Исус је рођен у штали, дакле у слами. ■jlfb s БАДЊАК православни, као и ЈЕЛКА 'католичка имају исто порекло. Реч је о распрострањеном веровању старих народа да у дрвећу живи моћни демон вегетације који утичу на плодност биљака и усева. Да би га умилостивили стари Германи су одлазили у шуму и играли око дрвећа. Касније је обичај измењен; ако већ демон штити из шуме, како ли ће тек кад га унесемо у кућу? И јелка је ушла у домове, односно храст код православаца. Црква, међутим, каже да је порекло бадњака из витлемејске ноћи када се у пећини родио Исус, а пастири, који „чуваху ноћу стражу код стада својега" ложили ватру и грејали се. ПОЛАЖАЈНИК или ПАЛОЖЕНИК (никако положајник, јер није реч о положају већ о полажењу, посети), је прва особа која ујутро, на Божић, уђе у кућу. Етнографи кажу да је реч о прастаром веровању да богови и божански преци посећују дом. Положајник је њихов изасланик на земљи и, по тумачењу цркве он доноси срећу, радост и љубав у домове. Џарајући бадњаком ватру он изриче жељу за берићет: Колико варница толико парица, колико жара толико среће и здравља", Колико.... толико" набраја разне користи и жеље за напредак дома и тора. Полажајник је најчешеће безазлено дете, мада, у неким селима, то може да буде и животиња во или ован. ЧЕСНИЦА, сагласни су научници, симбол је усева, а води порекло из старих аграрних култова. Главни је обредни божићни хлеб код Срба, меси се на Божић ујутру, а ломи (никако сече) у подне, за ручак. Име још долази од речи „чест", са значењем „део" и „срећа". Део јер се ломи на делове, а среће јер-се из ње прориче будућност. У ту сврху се у чесницу ставља сребрни или златни новчић. У чијем делу се пара нађе сматра се да.ће бити срећан целе године. Пре ломљења, кажу црквени тумачи, чесница се подигне у вис у славу новорођеног Богомладенаца, а за живот и здравље свих укућана. Ломи се на онолико делова колико чељади има у породици, плус део за положајника и део за путника намерника. У разним крајевима Србије и чесница је различита. Негде је то проја, негде погача, хлеб, слана или слатка пита најчешће направљена од кора, меда и ораха. Зависно од тога да ли је слатка или слана ломи се на почетку или на крају ручка, али увек уз упаљену свећу.

Павле ПАВЛОВИЋ

Božić kod katolika

RADOST OKO JELKE

Hrišćanstvo je, u prvim vekovima, za svoj najveći praznik uzimalo Bogojavljenje - dolazak mudraca s Istoka i njihovo poklonjenje Hristu. Bio je to izraz želje da se hrišćanska vera shvati kao univerzalna, namenjena svim narodima. Vremenom, posle prihvatanja hrišćanstva kao jedine državne rehgije, dan rođenja Hristovog postaje najveći verski praznik. S božićnim obredima kod katolika upoznao nas je gospodin Ignacije Belak, sveštenik crkve Svetog Petra u Beogradu

JASLE Običaj star ргеко 700 godina, uveo ga je Sveti Franjo Asiški, jeste postavljanje betlehemske štalice ili jaslica u crkvi, pa i u kući, koja dočaravaju ambijent Isusovog rođeq'a, To su, u štalici, uz svetu porodicu, vo i magarac, a okolo su razmešteni pastiri (uz vatru), jaganjci, grad Betlehem, Isusova zvezda, anđeli, mudraci sa slonovima i kamilama... Taj prizor neodoljivo privlači najmlađe - decu.

Car Konstantin Veliki je godine 313. „Milanskim programom tolerancije“ hriščanima priznao polpunu ravnopravnost s ostalim religijama. Njegovi naslednici konačno zabranjuju paganske kultove, a religiju „koju je apostol Petar predao Rimljanima" promovišu u jedinu državnu religiju. Time se mlada hrišćanska vera, koja je nosila snažnu ideju o univerzalnom spasenju čoveka, suočava s pitanjem: šta učiniti sa zatečenom religioznom kulturom - kultovima, svetkovinama i običajima, koji su do tada bili izraz paganskog duha? Rešenje je pronađeno u tome da se ti, inače bogati obredni oblici, zadrže kao izraz nove religije. U IV veku, kad je hrišćanstvo zamenilo dotadašnju priznatu religiju, svetkovanje Rođenja Hristovog Božić zamenjuje pagansku svetkovinu Rođendan nepobedivog sunca i zauzima središnje mesto u slavljenju Spasiteijeva dolaska. Od tada praznovanje Božiča, koje se događa übrzo posle najduže zimske noči, sadrži mnoštvo običaja i simbola koji izražavaju rađanje novog svetla, topline i života. Mesec iščekivanja Božić se proslavlja u tri ambijenta: u crkvi, u porodici i u javnosti, kaže gospodin Ignacije Belak. Takođe ima i tri osnovna obreda. Prvi, došašče ili advent, počinje četiri nedelje рге Božiča. Svakog dana ranom zorom vernici dolaze u crkvu na mise zornice, pevaju adventske pesme, nadahnute nadom i iščekivanjem. Vreme je to ozbiljnosti, posta i duhovnog pročiščavanja. Pišu se i šalju božićne i novogodišnje čestitke. Već početkom adventa, 6. decembra, Sveti Nikola, biskup Mire, donosi dobroj deci darove. Ostavlja ih tajno noću u

čiste cipelice i čizmice, postavljene u prozoru. A krampusi (đavoli) obilaze uveče kuće tražeči i kažnjavajuči nevaljalu decu. Na spomendan svete Lucije (Svjetlane), 13. decembra, na plitkoj posudi se zasadi božićno žito koje klija i raste uz prozor u toploj prostoriji. U predbožične dane uređuje se kuća, a vernici idu u crkvu na božićnu ispoved.

ВЕРА