Arhiv UNS — Crkveni listovi

Na Badnji dan, 24. decembra, posti se sve do uveče. Božićna osmina obuhvata poslednjih osam dana decembra od 25. samog dana Božića, do nove godine. Svetkovanje Božića poćinje na Badnjak, uveće, u porodici, a isto veće u bogato okićenoj i osvetijenoj crkvi gde se održava svećana ponoćna misa posvećena Rođenju Hristovom uz sviranje огgulja i pjevanje svih vjemika kaže naš sagovornik. Jelka i badnjak Više običaja i simbola vezano je uz kuću, stan, porodićno obitavalište. Kuća se kiti, spolja i unutra, zelenom granom, ponekad okićenom venčićima plodova, kao znakom obilja i radosti, ali i suvom hrastovom ili nekom drugom granom. U novije vreme iz severozapadne Evrope proširio se običaj ukrašavanja božićnog drvca (jelke ili bora), Jelka se ukrašava obićno orasima, jabukama, sjajno obloženim šećernim bombonama i blistavim nakitom, a na samom vrhu blista Hristova zvezda. Veoma je proširen i stari običaj - postavljanje zeienog žita na sto. Zelenilo je simbol života i plodnosti. Za hrišćane upravo rođeni Spasitelj pruža jemstvo novog i boljeg života. Nesumnjivo stari običaj iz ranog hrišćanstva je pripremanja ležaja unošenje slame u kuću, uz izgovaranje čestitki i želja, i prostiranje ležaja na kome se obićno igraju ili na njemu spavaju deca. Sve ćešće se u gradskim kućama kao simbol stavlja samo nekoliko ukrštenih slamki na sto, obično pod stolnjak. Taj ležaj je nekada bio pripreman za duhove predaka za koje se verovalo da te noći borave u porodici. Hrišćanstvo ga povezuje s rođenjem Deteta položenog u jasle priča gospodin Ignacije Belak. Veoma raširen obićaj je pripremanje ognjišta koje posebno u duge zimske noći okuplja sve ukućane. Badnjak panj ili grana donosi se toga dana iz šume, uveće ga domaćin unosi u kuću i pali na ognjištu. Verovalo se da badnjak pomaže suncu da prevlada najduže noći i opet donese duže i tople dane. U hrišćanstvu se Isus najavljuje kao „Mlado Sunce s visine' Posebno u stanovima gde viie nema ognjišta, važno mesto među simbolima ima svetlost božićne sveće koja se pali na stolu, pobodena u zeleno žito. Negde se, umesto jedne, pale tri sveće, ali i svećice na božićnom drvcu. Sveća se pali na svečan način, a isto tako i gasi hlebom, vinom ili žitom. Za Božić se posebno priprema bogat sto, obavezno uz božićne kolače, peciva i različite žitarice. U hrišćanskim kućama, gde se celog dana postilo, priprema se svečana večera kakva se priprema samo za to veče. Pod božićno drvce ili na sto stavljaju se, ponekad tajno, darovi za ukućane, što je označavalo brigu predaka i pomoć koju pružaju potomcima. Sve to danas izražava i obećava život u novoj godini, bogat zdravljem i biIjem kako to kaže i drevna božićna pesma: .Daj nam, Bog, zdravlje, k tomu veselje na mladom Ijetu svega boilja!" U danima nakon Božića završava se Nedelja Isusovog krštenja Bogojavljenjem, koje se slavi 6. januara. m • il . .ж. i

Tanja Bastać

ВАВЕДЕЊЕ, БОГОЈАВЉЕЊЕ И СРЕТЕЊЕ

Прпчс о празппцпмц

Ваведење, Богојављење и Сретење - три сувелика хришћанска празника везана за значајне датуме у животу Христаи Св. Деве Марије, његове мајке

Улазак мале Марије у храм и њено посвећење Богу је празник Ваведење. Слави се 4. децембра по новом, односно 21. новембра по старом календару. Прича каже да су јоаким и Ана кренули са својом кћерком, трогодишњом Маријом у цркву да испуне завет Богу да ће му служити целог живота што их је под старе дане обдарио дететом. Првосвештеник је узео девојчицу за руку и повео је пред један одвојени олтар који се звас „Светиња над светињама*. У олтар ни данас женска нога не сме да крочи, а у тај посебни, није смео ни обичан свештеник. Управо је у тај олтар просвештеник увео Марију и посветио је да служи Богу. У тој цркви је будућа мајка Исуса Христа и остала, а родитељи су је повремено посећивали. Народ наших крајева верује да, ако на Ваведење пада киша - година ће бити родна, а ако дува ветар или је магла, од берићета нема ништа. У селима јужног Поморавља нероткиње на Ваведење преспавају ноћ у манастиру Црковница, верујући да ће после тога затруднети.

НЕБО СЕ ОТВОРИЛО Богојављење је дан у којем је Јован Крститељ крстио у реци јордану Христа. Док је Исус излазио из воде небо се отворило а на Христа је, као голуб, слетео Свети Дух. У том часу чуо се и глас: „Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи!' Овај тренутак представља објављивање Богочовека, каже Библија, и јавно увођење у спаситељску дужност. У спомен на овај догађај установљен је 6. јануара по старом, а 19. по новом календару празник Богојављење. Од Боћића до Богојављења сви су дани мрсни, па и среда и петак. То раздобље наш народ зове некрштеним данима. Обичај је, такође да од 28. новембра до Богојављења нема свадби и венчања. Зато, на овај празник, младићи и девојке крећу на Литију, на водоосвећење, а у ствари иду да ,би се гледали и бирали'. Прича каже и да се у ноћи, уочн Богојављења, небо отвара. Ко то угледа може пожелети, али само једну жељу и биће му испуњена. Сусрет малог Исуса са праведним старцем Симеуном у јерусалимском хра-

Ваведење, по фресци у цркви св. Јоакима и Лве у манастиру Студевица, почетак XIV века

ВЕРА