Arhiv UNS — Crkveni listovi

О КРСТУ

Всронаука у кући

Пре сваког доброг дела, хришћанин се увек прекрсти. Тако и ја,као ваш вероучитељ, крстим се и почињем исписивати ову прву страницу веронауке у кући. Надам се да ће ова моја намера уродити плодом, благодарношћу и силом крста ; .и да ће бити од користи онима који траже Господа, ;; као што кошуга тражи изворе бистре воде, тако и душа моја тражи Тебе Бога живога"

■ВНН| равославни хришћани, међу најзнаI ЈШ Јчајније свете ствари сматрају: крст, I иконе и св. мошти, Крст сматрамо светим предметом зато што је ГосХристос умро на крсту ради нашег спасења. Господ Христос, полажући живот свој, невин страда на крсту и својом смрћу дао је откуп за грехе човечанства и пружио им могућност да послушношћу и обраћањем Богу постигну спасења и улазак у царство Божије. То се постиже вером у Бога и држањем његових заповести, као што каже сам Господ Хрисгос апостолима: „Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио. И ево ја сам са вама у све дане до свршетка века" (МТ. 28,19-20). Отуда је први знак нашег обраћања Богу и прихватање науке Господа Исуса Христа осењивањем крсним знаком. Пре сваког посла ми се крстимо јер „прихватамо свет и живот као дар Божији, крсгом чинимо Бога прозрачним, да не би пали у опасност да заборавимо Даваоца и да не бњ сматрали свет као последњу стварносг" (Д. Станилоаје). Крст је симбол хришћанства и знак једне идеје која одражава наш однос према свету Бога и човеку. Крст са своја два крака, једним вертикалним и једним хоризонталним, прави пресек целокупној сгварносги творевине, кроз коју се види Бог, који је изван ње, али обитава у њој.

Како се православци правилно крсте? Овај симбол-свето знамење стављамо на себе на следећи начин: Саставимо три прсга десне руке палац, кажипрст и средњи, али потпуно равно, зато птго ова три прста симболички представљају Свету Троицу Оца, Сина и Светога Духа, која је једно по бићу и суштини својој. Друга два прсга приљубимо уз длан. Они симболишу божанску и човечанску природу које су неразлучно сједињене у Господу Исусу Христу Његовим натприродним рођењем од Духа Светога и Марије Дјеве. Кад смо тако саставили прст десне руке, њима додирујемо чело и кажемо: ,У име Оца. Затим спуштамо руку на груди у висини срца и кажемо: ,И Сина'. Онда подигнемо десницу и додирнемо прво десно па лево раме и кажемо: ,И Светога Духа'. Затим скрстимо руке десну преко леве и кажемо: .Амин' што значи: нека тако буде. Знак благослова који се даје личностима или стварима од стране епископа или свештеника даје се у виду крста али на други начин. Епископ или свештеник постави десну руку у нарочит положај где је кажипрст благо повијен, средњи мало више, палац и домали прст образују крст, а мали је испружен. Овај поступак је праћен речима благослова.

Како се римокатолици крсте? Римокатолици имају мали знак крста који се прави десним палцем између обрва (од II века), а касније и на уснама и на грудима (као при чувању јеванђеља за време мисе). Великим знаком крста на тај начин што исправљеним прстима десне шаке додирују прво

чело, затим груди, лево и десно раме. Том приликом изговарају исте речи као православни. Прсти десне шаке означавају пет рана Христових. Знак благослова којим се благосшвају личности и ствари дају свештена лица отвореном десном шаком у виду крста, Овај поступак је праћен речима благослова.

Врсте крстова С обзиром на дужину и однос кракова крста имамо ове главне врсте: Грчки, Латински, Петров, Андријин, Антонијев или египатски, Константинов (комбинација крста и монограма), Руски православни крст, Двоструки крст, Лоренски или лотриншки крст, Поновљени крст, Јерусалимски крст, Малтешки крст, Дјетелинасти крст, Папински крст и други, У православној црквеној уметности заступл>ене су скоро све наведене врсте крстова и у вези с тим није било спорења са римокатоличком црквом. Разлике једино постоје у погледу сликања распећа, али не толико битне да би биле предмет спорења.

0 распећу Крст на коме је слика распетога Христа зове се pacnehe, Рани хришћани су сматрали крст симболом победе, али су избегавали свако реалисгичко представљање распетога Христа. Најранија позната распећа (VI век) показују Хрисга Победника који влада са крста, крунисан и одевен у царски раскошну одору. Од XII и XIII века, побожност према Хрис-

товом страдању нашла је израз у распећима која су наглашавала Христову патњу. На Западу, уобичајено као главна слика иконостаса или задње стране олтара, распеће је постало средишњи предмет на самом олтару тек у XV веку. Од 1969. године тенденција је у римокатоличкој цркви да се распеће помери у положај иза, поред или изнад олтара.

Православно распеће Распеће Христово празнује се на Велики петак. Тропар, глас 4: Својом часном крвљу искупио си нас од проклетства Закона. Био си прикован на Крст и копљем прободен. Излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти! Јеванђеље које описује тај догађај чита се тога дана на деветом царском часу: Јован 19:23-37 Слика се на следећи начин: Христос прикован на Крсту; са десне стране ребро Му је прободено, из те ране тече крв и вода. Ноге су једна поред друге, обе приковане. На горњој пречки Крста је натпис И.Н.Ц.И., што су почетна слова речи на црквенословенском језику ,Исус Назарећанин, Цар Јудејаца'. Испод ноry је доња пречка на коју се ноге ослањају. При дну Крста слика се лобања; Голгота, брдо Распећа, значи „место лобање". Предање приповеда да је Крст Христов стајао директно изнад гроба праоца Адама, Код римокатоличког распећа ноге Христове су прекрштене, десна преко леве и једним клином приковане. Натпис на горњој пречки је наравно на латинском језику са истим значењем као код православних то јест И.Н.Р.И.

Славко Божић, парох цркве ,Свети Ђорђе"

ВЕРА