Arhiv UNS — Crkveni listovi

PRIČE PO BIBLIJSKIM MOTIVIMA

SOLOMONU U POHODE

Car David je doživeo duboku starost. Još za života odredio je za svoga naslednika sina Solomona, koji je tada imao osamnaest godina. Zaveštao mu je da sazma nram Bogu umesto Skinija. Sakupio je mnogo zlata, srebra, drveta i pripremio sve crteže i slike. Posle očeve smrti Solomon je otišao u Gavon, gde se u to doba nalazila Mojsijeva Skinija, i odmah je prineo hiljadu žrtava paljenica. U Gavonu mu se Bog javio u snu i rekao: ,Išti što hoćeš da ti dam*. Solomon je bio skroman. Tražio je razumno srce da može suditi narodu i da može prepoznavati dobro i zlo. Pošto nije tražio ni dug život, ni blago, ni duše neprijatelja, Bog je bio velikodušan prema njemu, pa mu je pored srca mudrog i razumnog podario slavu i bogatstvo i život onoliko dug koliko bude mudar i razuman. Solomon se probudio srećan. Ušao je u Jerusalim, gde je prineo Zrtve paljenice pred Kovčegom zaveta. Solomon je izvršio delo koje mu je Bog namenio i otac zaveštao, i sazidao veličanstveni hram u Jerusalimu, na brdu Morija, gde je po predanju Avram prinosio na žrtvu sina svoga Isaka. Solomonov hram bio je sazidan po istom planu, po kome i Mojsijeva Skinija, samo mnogo veči i bogatiji. Svi zidovi iznutra, žrtvenici, stolovi i heruvimi bili su obloženi čistim zlatom, a od zlata su bili napravljeni i svečnjaci, kadionice, mašice i svi ukrasi. Na zidanju hraraa radilo je sto osamdeset hiljada radnika i tri hiljade trista nadzomika. Soloraon je bio najslavniji među carevima po svojoj mudrosti i bogatstvu. On je sazidao veličanstveni dvorac u Jerusalimu, podigao nekoliko gradova, među kojima je naročito važan Tadmar u pustinji. Da bi razvio trgovinu u svome carstvu, napravio je lađe na Crvenom moru. Za vreme njegove vladavine Juda i Izrailj živeli su u miru.

Kraljevski dolazak Glas o Solomonovoj mudrosti i o njegovom bogatstvu preneo se po celom svetu. Mnogi su dolazili iz daleka da ga čuju. Tako je iz Arabije došla u Jerusalim carica Savsaka, poznatija u narodu kao Kraljica od Sabe ,sa silnom pratnjom, s kamilana koje nošahu mirisa i zlata vrlo mnogo i dragog kamenja; da govori s njim o svemu što joj beše u srcu'. Ona je bila najlepša među ženama, kako je kasnije opisa car Solomon u „Pesmi nad pesmama'. Cma kao šatori kedarski, vrat joj je bio kao kula od slonove kosti, oči kao u golubice i kao jezera u Esevonu, nos joj je bio kao kula Livanska koja gleda prema Damasiću, zubi su joj bili kao stado ovaca jednakih, kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne a nijedna nema jalove, usne su joj bile kao konac skerleta, a kosa na glavi kao carska porfira u bore nabrana, sastavci bedara kao grivne, delo ruku umetničkih, pupak kao čaša okrugla, koja nije nikad bez piča, trbuh kao stog pšenice ograđen Ijiljanima, dve su joj dojke bile kao dva laneta blizanca. Sva je bila lepa i nije bilo nedostataka na njoj. Čim ju je ugledao Solomon je uzviknuo: „Како si lijepa i kako $i Ijupka! Golubice moja, u špiljama kamenim, u skrovištima vrletnim, daj da ti vidim lice i da ti čujem glas, jer je tvoj glas ugodan i lice je tvoje lijepo." On ju je dočekao u prestonoj dvorani, sav u zlatu i skerletu. Satima je s njom razgovarao o svemu što ga je pitala i davao joj dragocene savete o veštini upravljanja državom. Da bi iskušala njegovu mudrost, postavljala mu je mnoga pitanja u ob liku zagonetki, i na svako pitanje je dobijala mu dar odgovor. Donela je sa sobom dve crvene pot-

puno istovetne ruže, jednu prirodnu, drugu veštačku. Zamolila ga je da pogodi koja je prava. On je otvorio prozor, i na koju je ružu sletela pčela, ta je bila prirodna. Carica se uverila u mudrost i bogatstvo Solomonovo. Kad je razgledala grad i neverovatnu raskoš dvorova, odaje obložene kedrovinom, zavese vezene raznobrojnim vezom, pozlaćeni presto od slonovače i nebrojano mnoštvo zlatnoga posuđa, oduševljeno mu je rekla. .Istina je što sam čula u svojoj zemlji o stvarima tvojim i o mudrosti tvojoj. Ali, nisam htela verovati šta mi se govorilo dok ne dođem i vidim očima svojim, i gle, ni pola mi nije kazano: tvoja mudrost i dobrota nadvisuju glas koji sam slušala. Blago narodu tvome! Gospod ko jemu si omilio, postavi te carem Izrailju, da sudiš i deliš pravicu". Posle toga ona je dala Solomonu bogate poklone, sto dvadeset talanata zlata, mnogo mirisa i dragog kamenja. I Solomon je bio veoma izdašan u poklonima: „dade carici Savskoj što god zažele i zaiska osim onoga što joj dade sam po mogućstvu cara Solomona. Potom ona otide i vrati se u zemIju svoju sa slugama svojim'.

Kraljica od Sabe

Carica Savska, vladarka Arabije,nije odolela da ne poseti i upozna u to vreme čuvenog po mudrosti jerusalimskog сага Solomona. Iz tog susreta rodila se Ijubav kojuje Solomon opevao u „Pesmi nad pesmama". Bila je to Ijubav „јака kao smrf' ali carske obaveze im nisu dozvolile da joj se posvete proveli su iivote u čeinji ipatnji

Pečat Ijubavi Posle ovog susrefa Solomon je stalno mislio na Kraljicu od Sabe, mada je po uzoru na druge vladare neprestano povećavao svoj hram, ženama svih rasa i vera. Međutim, bio je zaljubljen jedino u Kraljicu od Sabe, jedino njoj je pevao: ,Da me hoćeš poljubiti poljupcem usta svojih! ]ег je tvoja Ijubav, draga moja, bolja od vina, Lijepa ti si, oći su ti kao u golubice, obrazi su tvoji okićeni grivnama, i grlo tvoje nizovima. Što je Ijiljan među trnjem, to si ti među devojkama. Otela si mi srce jednim okom svojim i jednim lanćićem s grla svojega". I Kraljica od Sabe se zaljubila u mudrog Solo-

mona. Ona čuje njegov glas ргеко brda, brežuljaka, jer je njen dragi „као sma, kao jelenće". Zima je prošla i kiše su prošle otkako je napustila Jerusalim. Cveće se po zemlji ukazuje, glas grličin se čuje, smokva je izbacila prve plodove, vinograd, u cvatu, miriše. Poziva da joj dođe: ,Budi lagan kao srna, kao lane na gori Beteru. Na postelji svojoj noću tražih onoga koga Ijubi duša moja, tražih ga, ali ga ne nađoh". Iz pustinje kao stupovi od dima videla se nosiljka. Oko nje šezdeset najkršnijih junaka u IzraiIju. Solomon je sebi presto napravio od livanskoga drveta, a stupce je napravio od srebra, naslon od zlata, nebo od skerleta, a unutra je sve ukrašeno Ijubavlju kčeri jerusalimskih. Na glavi mu je dijadema kojom ga je mati ovenčala za dan njegove svadbe, za dan radosti njegovog srca. Pun Ijubavi, obraća se svojoj nevesti, rečima koje posle pretoči u „Pesmi nad pesmama": „Како je slatka Ijubav tvoja, nevjesto, bolja je od vina Ijubav tvoja, i miris ulja tvojih od svijeh mirisnijeh stvari. Pod jezikom ti je med i mlijeko. Ti si vrt zatvoren, nevjesto, izvor zatvoren, studenac zapečaćen." A ona rau odgovara: „Neka dragi moj dođe u vrt svoj, neka jede najbolje plodove u njemu. Ja pripadam dragome svome, dragi moj pripada meni, on pase među Ijiljanima. Dođi, dragi raoj, iči ćemo u polja, noćićemo u selima". I zanesena večnošću Ijubavi, nastavlja; „Stavi ше kao pcčat na srce svojc, kao pečat na ruku svoju. Jer je Ijubav jaka kao smrt, i Ijubavna sumnja tvrđa kao grob; žar je njezin kao žar ognjcn, plamen 80žji..." „Mnoga voda ne raože ugasiti Ijubavi, niti je rijeke potopiti". _ . Pnprcmila

Miroslava TOMIĆ-HORVAT

...I prostre mu pred noge bogate darove: Kraijica od Sabe pred Solomonom .

VERA