Arhiv UNS — Humoristička štampa

lepo naše blato mačvansko

Janko je morao imati soliđne, nepromočive čizme. Janko Veselinović čiju su godišnju pobrkali njegovi Mačvani, Dobro izglancane čizme služile su kao prijemnik koji hvata cilikanje dvojnica, podvriskivanje kolovođa, popevke Radetića Mare. A te sentamentalne emisije nisu ometali геdovni autobusi nazvani laste. Zato je bilo romantike, kao što sada ima romantike za guske. Da su Mačvani guske, da imaju masno perje i kožicu između prstiju, plovili bi neplaniranim kanalima duž mačvanskih putova, brčkali se u jezerima pored neokrečenih kuča. Vlažni dani su predviđeni za guske, konje i autobuse. Ne i za Ijude, ne za Idjčiće opančiće, plitke i nosate, koje prva kiša povuče za nos, a susret s motornim vozilom uvali u debele blatnjake. Ako nam je to blato ostalo od Turaka, kao što se rado kaže, onda bar znamo na šta smo utrošili petsto godina. Sremska sela nisu bila petsto gođina pod sultanom,i zato pored plotova, fhareta, zidina i radoznalo isturenih prozora imaju putanje od opeke za Ijude i kere. Da ne pričamo šta još imaju da imaju i guske, sremske guske, debele, još deblje od komšiskih —' iako ne plivaju šorovima kao šajke. Prečani su držali krajinu i zidali stazice od opeke, to je, da kažemo, istoriski podatak. Samo se po sebi razume da bi i Mačvani postigli iste građevinske uspehe da se nisu isprečile objektivne teškoće između Kosovskog boja i Prvog ustanka. Opravđanje je tu u svoj svojoj istoriskoj verodostojnosti, samo je malo ukaljano činjenicom da je od seče Aganlije i Kučuk-Alije proteklo sto pedeset godina. Osmanliska jezera još se ulivaju u dvorišta, u kuće, u zelene vajate, koji su došli pepeljasti, i sto pedeset godina ne zna se kuda treba zimi da prolaze Ijudi i rundovi. Zaboravili Mačvani kad je živeo Janko, a pamte Bajazita i Kulin-kapetana! Ali Mačva ima i Bogatić, sresko mesto, o koje se otimaju dve buduće komune. U Bogatiću nema osmanliskih jezera, u Bogatiću nema gusaka po šorovima. U Bogatiću je, kažu, asfalt i kockasta kaldrma. Kažu, јег se to ne vidi: pokrilo ih naše lepo blato mačvansko, koje je zapljusnulo i ovu oazu. A po tom svemačvanskom blatu, koje nije kockasto, gacaju konji i junaci u pravcu duguljastog plivačkog basena koji se zove pijaca. U plićacima se nišu korpe s jajima, koja su skuplja nego u Beogradu, a po basenu plove sreski službenici i traže da upecaju jevtinoću zbog koje su izbegli u bogatu Mačvu. Ako treba opravdanje za ovaj lov na mutnoj pijaci, proizvođači će se Ijutiti da je u pretkatastarsko vreme plaćan otkup i na dve hiIjade hektara zemlje koju je odnela Drina. Ljudi rođeni pod blatnom zvezdom na blato ne ropću, Oni se smeju velevarošanima koji koračaju sitno kao gejše, kao što ti velevarošani, koji su izgubili veštinu da hodaju među narodom.prave šale na račun opštinskih trudbenika koji šmrkom polivaju ulice. I toliko se Ijuđi srodili sa tom pojavom, koja

је mogla doći samo od boga, da im ona služi kao putokaz. Kad vide konja upljeskanog po trbuhu, znaju da je dojezdio iz Radenkovića; ako su mu sapi blatnjave, onda je potegao iz Banova Polja, a ako striže kaljavim ušima, znaj da je iz Metkovića. U nijansama-između trbuha i ušiju grafički je smeštena cela Mačva, riznica žita i blata. U tom bratimijenju sa blatom, kraće rečeno, blatimljenju, nikla je i šala da se u Bogatiću ne raščišćavaju ulice zato što se iščekuju limene kutije, pa da se konzervisano blato izvozi u Holandiju i spasava Evropa od mora. Ne može se reći da Ijudi ne razmišljaju šta će s blatom dok ne stignu limene holanđanke. Naprotiv, često satima lupaju glavu ispijajući satljike po dobro uvedenim birtijama. I babe кшш po šorovima kad krenu u posetu svojti. I đaci ponavljaju sveže naučene psovke kad idu u školu, koja će ih odvići od psovanja. I oni u Bogatiću sabrali se na dogovor kod „Сега" i od muke navalili da igraju domina po tamnoj čoji, na kojoj se ne razaznaju tragovi prosute utehe. Jedan domaćin iz Belotića pozvao sekretara sreskog odbora na prelo. Nije ga pozvao radi komišanja i pevanke, nego da ga provede kroz glib kakav niko nije lud ni u snu da sanja pa neka zna sreska vlast da se narod zaglibio, nekada u dugove, a sad u blato koje nam je ostalo od Turaka. Turke smo proterali, Nemce smo proterali, jedanput blatom i vočićima, drugi put mašinkama, ali blato nije proterano. A sekretar odbora otišao na prelo, izglibao, iako se nije učio Jankovih priča ~Sa sela i prela” i potsetio one na mobi kako ih je još letos upozoravao da će se raskišati i raskaljati, jer blato nikad nije omanulo. Ali su oni tada ođgovarali: „Kakvo blato, da nam je malo kišice, sve sprži božja zvezda!" Decembar zakucao na belotićka vrata i grohotom se nasmejao: „Blato sam vam doneo, Bajazitovo! Ako izglibate, junaci ste, Srbende!” Istina, i dedovi su gaziii isto bla-

t0... ali taj smeh teknuo ih u srce, a i blatni fond se uzdigao, došao do guše. Domunđavali se blatoglipci i sazvali zbor birača, i onih u čizmama i onih Sto imaju opančiće sa dva reda kaiščiće. Zaboravili se razdori oko međe i parnice oko deobe, raspre oko bivšeg otkupa i razreza poreze, zađevice oko potrice i ргеpirke oko toga da li smo za staro ili novo, ili ovo ili malo drukčije, i sve se misli razbistrile i na kraju ostala samo jedna misao, kao suza čista; blato. Pozvana je i sreska vlast vi odgore, a mi odole, pa da se kijametu stane za vrat! Hoćete li? Hoćemo! Hoćete li! Hoćemo! Drugim rečima: četvrti srpski ustanak protiv vekovnog zavojevača. Ustanak je počeo planovima, plahovitim ali ostvarljivim; kao u nekoj bajci, sagradiće se drveni mostić preko kanala, pa da se, kao -u- tekućem izveštaju, prevlači kamen, da-se drobi i gasi blato. O, blaženo mačvansko selo Belotić! Ono ima kamena u blizini, nataložene kriške kamena, koji više vredi nego punomasni sir. Punomasni je to kamen, koji se može hitnuti na Bajazitov zeman i poplašiti mrak. Druga sela nisu imašna u kamenu, i čemu da se nadaju? Jedan naučnik je utvrdio da baruštine Zasavice održavaju podzemnu vezu sa Drinom, takoreći, tajno šuruju s neprijateljem. I tako, voda pada na glavu, voda struji ispod nogu, a ipak bivaju suše, i čovek oseća pobožnu nemoć da ustane protivu vode. Pomamila se kulturna i uglađena Sena, poplavila pariske bulevare, a ti sad idi prkosi divljoj i neotesanoj Drini! 0 kamenu je reč, ne okamenila se dabogda! Beli tići iz Belotiča huknuće u šake i obložiće bogaze spasonosnim tucanikom, valjkom će utabati, pa da se Ijudi ne muče kao stoka a stoka kao Ijudi. Pored posmulih plotova naređaće kolačiće od opeke, koja se pravi od iste sirovine kao blato, i klin će klinom da isteruju. Sećkaće se Ijudi crvenim trotoarom, kao da nisu robovali, i zvoniće na kapijama: „Ој, Milisaveee! Privež’der džukca, imam nešto važno da ti kažem..." 1 probaj da kritikuješ budućeg Janka, koji već merka teme, kad razveze savremene varijante sa sela i prela! Njemu će to biti zaduženje, a drugi neka se zaduži problemom eventualnih lenština za vreme ozime setve. Sve je spremno za boj, ustuka nema, ostaje samo jedna ništavna sitnica: u letnjim mesecima, kad upeče božja zvezda, ustanici treba da se sete zimskoga blata. Onda će se setiti i projektovanog drvenog mostića i kamenog majdana, i šećkanja pored novih plotova... Ali ako se ne sete?

Ivan Raboš

Ivo Kušanić

u jednom klubu Ako se izborimo za čistotu jezika, ostaćemo bez ijednog muzičkog kritičara.

22