Arhiv UNS — Kultura

Јадшшвати, и он би се смео опкладити за 1000 дуката, да то иико у стању није. Кад су се из гостионице разишли, дође господин у своју собу и приповеди то своме слузи цигашгау, а овај га брже боље почне молити да он то учини и да се опклади, јер вели, ја ћу њега моћи надпливати. Господин му се почне подсмевати говорећи: Иди, ти, бабо једна, како ћеш ти њега надпливати, кад бежиш од воде као ђаво од крста, неби се никад ни умио, да те ја не натерам. Али циганину је непрестано била у глави опклада од 1000 дуката, па ]е окупио био непрестано свога господина и говорио му, само нека се он опклади, па за даље биће његова брига. Господин, кад се већ микако није могао свога слуге циганина отрести, оде капетану и опклади се с њим, па уједном међу собом уговоре, кад ће и у који дан иста опклада обавити се. Тако дође једном већ и тај уречени дан силан се свет искупи на обалу морску и љубопитљиво шпчекиваше, да види, ко ће опкладу добити. Дође већ и морнар, а дође и циганин, и сад је већ био откуцнуо и последњи час, кад ће опклада да се отпочне. Циганин Је стајао на обали и непрестако се тамо и овамо освртао и помишљао како би он морнара преварио и опкладу задобио. Кад је већ намислио, шта ће и како ће, онда рече морнару да скочи ј воду, а он ће одмах за њим. Тако морнар скочи и одшшва подалеко од обале, а циганин се стане окљувати, најпосле спази једну кладу, скочи у воду па се ухвати за њу ,и почне праћакати. Около стојећи људи нису ни гледали шта циганин ради, они само гледаше за морнарем, како овај лепо и лако напред пливаше, но кад се већ беше уморко, ои се поврати натраг и тешком муком приспе до обале. Али циганин би се још непрестано складом пчаћакао, да не жахнуше на њега, да се поврати и да је он опкладу задобио. Тако циганин на врат на нос почне турати кладу пред собом и кад је већ близу обале био, отпусти се од кладе и исплива на поље. Тако је лукави циганин задобио своме господару 1000 дуката, од којих и ои добије 100 на своју велику муку и труд.

45. Некакав спахија, шетајући се по своме добру, уз пут сретне Једног циганииа, његовог поданика, па га лепо запита, куда иде, а овај му сурово одговори: Шта ја знам куда идем. На ове његове сурове речи нађе се спахија увређен и заповеди својој пратњи, да ухвате циганина и да га баце у тамницу. Сутра дан даде спахија исвести преда се циганина, па га запита: Циго! да ли ћеш ми и данас онако сурово одговорити на питања ? А циганин му снуждено одговори: Господине! ја би ти се смео заклети и небом и земљом.