Arhiv UNS — Kultura

учинио, да [ти ми нисмо сврнули с пута ?• Па ништа, одговори циганинД да нисте ви сврнули с пута, то би онда ја морао сврнути. Господин се сад насмешк, извади десетак из цепа и даде га циганину, па му онда запрети, да ако га |ош једанпут гдегод на путу нађе да левентује он ће га дати обесити.

12. Уђе циганин код неког господина у виноград, па кад се добро најео и накрао грожђа, хтеде да умакне. Исти господин, који је радо ловио, узме пушку на раме и пође мало по вииограду да вкди ако би могао што уловити. Тако ходајући опази циганина, где краде грожђе, напери пушку на њега и повиче: Стани псино циганска, сад ћу ја теби платити. Циганин се у први мах поплаши, али се брзо досетм шта ће и како ће, па почне махати руком на господина, да овај не виче, јер вели, ево овде у јендеку лежи зец. Овај кад га је разумео, он брзо збаци са себе огртач и полако уђе у Јендек да потражи зеца и да га убије. Док је он тако по Јендеку лутао, дотле циганин зграби брже боље још н и>егов огртач те сретно умакне. После дужег времена, досади се овоме тумарати и по јендеку тражити зеца, изиђе напоље, дође до оног места, где је оставио био огртач али јест нити ту има више огртача нити онога циге што му ]е показао зеца.

13. Неки господии узме циганина к себи у службу. но почем је овај врло иехатан у своме послу био, почне га господин карати разним речима, па најпосле попрети му и то, да ако се сам не поправи, да ће га предати судији да га овај силом поправи. Не марећи циганин ништа за то, он је вршио свој посао као год и пре. једном приликом досади се овоме господину већ говорити, него седме и напише једко писамце овако; „Молим господине судија, да изволите овоме човеку што вам |е писмо донео, оцепити 25 батина и то без икаква изговора". Кад Је тако написао, смота писмо и даде циганину да га однесе к судији. Али Јест цига се брзо досетио. Он узме писмо, па изађе напоље, а у исти мах сретне Једног чивутина ка вратима, који је чешће код његовог господина долазио на разговор, замоли овога да он часом ово писмо одмесе к судији и преда му га, па онда нека се врати к његовом господкпу. Превари се сиромах Чива, узме он то писмо и однесе га горереченом судији и преда му га. Судија кад Је отворио и прочитао писмо, зовне своје момке и даде им заповест шта ће и како ће да раде. Ови скоче и шчепају сиротог чиву, па с њиме на клупу и оцепише му баш онако врућих 25 батина, да памти, кад Је био писмоноша. После