Arhiv UNS — Kultura
7, Позову неку Циганку у сватове. Кад је ова дошла. тсум узме Један тањир и напунн га разним јестивом, па даде Циганки и рече јој: На, па подај ово најлепшем детету што стоји у оној гомили. У тој истој гомили стојало |е м I|жганкнно дете, које је од све остале деце било најружкжЈе. Циганка наравно, као и свака мати што би учиннла> даде пун тањир своме детету. Та то ]е најружније дете, поажче кум. Циганка му на то одговори: Е, мој куме, да су тебк моје очи, ти би онда видео, да је оно дете од све д,©це најлепше.
8. Водили циганина да обесе. Свештеник, који га је путем. тешио, међу осталим рече му и то, да ће он још данас до!ш у небо и да ће с анђелима и свима светима заједно вечерата. На то му циганин одговори : Поио! меки је моја черга ш|милија и најслаћа, а ја и онако нисам достојан, да с такшш лицима заједно вечерам, него та је част за тебе оче, аж ако хоћеш, ја ћу ти драговољно меето уступити.
9. Пође циганин некуда на страну да се жени. У путу 7 сретне га један господар и запита: Куда идеш ти циго ?• Идем, вели, да се женим. А коју си наумио просити ? Цареву кћер, одговори циганин. Господар се на ово насмешж и рече му: О, ти лудо једка! Теби ће баш цар дати сво|у кћер ? Зашто не, одговори циганин та то |е већ у таша свршена ствар ја хоћу, па Још ако и царева кћи усхте, то је онда готов посао.
10, Неки вармеђашки судија даде једном циганину ш неку кривицу оцепити неколико батина. Цигакнн се нађе увређен, и помисли, како би се он могао судији осветити. Почем је исти судија био у лицу јако ружан и ранав, као одеран то га запита циганин, кад Је већ. устао са клупе : Бога ти, господине, кажи ми истину, да ли си шшо кад год и ти милосницу, која те је верно миловала и љубмла.
11. Путовао једно,м неки велики госоодин на кшш с& шест коња. У путу сретне га циганин с батином у руцџ н повиче на кочијаша: Сврни ми, море с пута, јер ћу сад учишш што сам и Јуче учинио. Кочијаш јави господмну за ову беду, а господин му одговори, нека га мане к врагу и нека му сврне с пута. Кад су тако обишли циганина, зауставм г»сподин кола, па га онда запита: Море, циго, пак шта бк тт
6