Arhiv UNS — Kultura

POVREMENE FILMSKE INFORMACIJE

„lugo-istok filma“ a. d. generalnog zastupstva nemačkih filmskih producenata za Srbiju

~?odina I Beograd, oktobra 1941 Broj 1 Redakcijaiadministracija: Propagandno odelenje„Jugo-lstok f i Im a" a. d., Telefoni: 26-501, 28-286, Beograd, Knez Mihajiova 19/11

Uvodna reč

Kaho je već objavljeno u svim novinama, osnovana je naša firma »Jugo-Istoh film« a. d. kao generalno zastupstvo nemačhih filmshih producenata za teritoriju Srbije, sa ciljem, da Srbiju snabdeva najnovijim i najboljim filmovima iz celohupne nemačke filmske produkcije. Već u prvome delu programa naše firme za ovu sesonu, nalaze se četrdeset najboljih historiskih, ratnih, zauaviiiii i vebciiii minova, čije Opisc ćemo donositi u svakom broju naših »Filmskih Novosti«, a ujedno ćemo tim putem davati našim cenj. mušterijama sve nužne informacije i savete, Naš iist će izlaziti svake treće nedelje i dostavljaćemo ga besplatno svima našim mušterijama. Nadamo se, da ćemo našim nastojanjima dobro poslužiti svima kinovlasnicima u Srbiji i molimo ih, da sa nama sarađuju. REDAKCIJA

Duce prima Emila Janningsa

U ve?i sa premijerom »Tobisovog« filma »Ohm Kriiger« u Italiji, Duce je primio u palati Venecija u prisustvu svoga ministra prosvete Pavolinija,nosiocaglavne uloge i umetničkog šefa spomenutog filma, nemačkog drzavndg umetnika Emila lanningsa. Zadržavajući se skoro čitav sat u razgovoru sa Emilom Janningsom, Duce mu je izrazio zahvalnost i svoje divljenje na umetnički i politički znamenitom filmu.

NAGRAĐENI FILMOVI NA MEĐUNARODNOJ FILMSKOJ NEDELJI U VENECIJI

U Kraljevskoj palati u Veneciji podeIjene su nagrade najboljim filmovima, koji su prikazivani u toku Medjunčrodne filmske nedelje. Prilikom ove svečanosti talijanski ministar narodne kulture g. Pavolini istakao je u Svome govoru, da se uprkos rata evropska filmska produkcija vidno razvila ne samo u kvantitativnom pogledu, nego i u kvalitetu tiimova, ražholikosti 'fenia : visoko kulturne igre umetnika. Pilmovi, koji su prikazivani u Veneciji, a pogotovo oni, Koji su nagradjeni dokazali su, da su evropski narodi u mogućnosti, da održe filmsku proizvodnju umetničke vrednosti. Grof Volpi je zatim kao pretsednik Medjunarodne filmske komore pristupio podeli nagrada. Musolinjjevim peharom nagradjen je najbolji italijanski film »La corona di ferro« (Gvozdena kruna), a Musolinijevim peharom za najboljf inostrani film nagrađen }e nemački film „Ohm Kruger" Tobisove produkcije. Sadržaj ovog nagrađenog filma je historijat Burskogt rata, a ulogu Kriigera igrao je najbolji nemački karakterni glumac Emil Jannings, koji je imao i umetničko voćstvo filma. Peharom fašističke stranke nagrađen je italijanski film „Beli brod'L dok je pehar stranke za inostrane filmove dobio nemački Ufin film „Povratak u zavičaj" (Heimkehr), sa Paulom Vessely u glavnoj ulozi. Pehar grofa Volpi za najbolju igru dobio je glumac Ermete Zacconi film italijanske probukcije ~Buonaparta“, a pehar grofa Volpija za najbolje inostrane glumce dobila je nemačka glumica Luise Ullrich za film produkcije »UPA« pod naslovom „Amelie". Osim toga nagrađeni su plaketama sledeći filmovi: »Noćna ptica« (Protektorat), i »Svingt ig Magister« (Svajcarska), »Bastar« (Norveška). Zlatnom medaljom za režiju nagrađen je g. V. Pabst za nemački film produkcije Bavarla »Komedianti«. Medalju za kulturne filmove dobili su »Svadba u Kastilii« (Svajcarska), Nemački filmski žurna!, »Rumunija u borbi protiv boljševizma« (Rumunija), »Mađarsko more« (Mađarska), »Rimske pinije« (Italija) i »Miroljubivi lov sa kamerom u boji« (Nemačka). Bjenalskim peharom nagrađeni su sledeći filmovi: »Zloupotrebljena Ijubavna pesma« (Švajcarska), »Jedna noć u Erde-

Iju« (Mađarska), »Marinella« (Španija), »Optužujem«! (Tobis Nemačka) i »Mariti« (Italija). Švečanost Međunarodne filmske nedelje u središtu rata protekla je vrlo uspešno i svečano, a rezultat je više nego zadovoljavajući.

Nama je uspelo, da velik deo produkcije osiguramo 2a Srbiju. Među prvim filmovima nalaći se baš nagrađeni film „Ohm Krtiger" sa Emilom Janningsom u naslovnoj uloni, Ovaj veliki film zaista je zaslužio prvu nagradu, o čemu će se naša publika i sama uveriti. Nećemo da na ovome mestu nabrajamo naš program, koji će izaći na drugome mestu i u dnevno] štampi, ali nam je dra§o, što možemo da već sada kažemo, da smo za ovu sezonu već zaključili 80 filmova, cd kojih je za 40 filmova kao prvi deo našega programa već izašao i Katalog, koji šaljemo svima našim mušterijama. Osim velikih filmova osigurali smo i niz vanredno interesantnih kulturnih filmof područja nauke i raznih ntt,

Lujza Ullrich nagrađena kao najbolja nemačka glumica u filmu ~Amelia“

Nemački film u središtu rata

lako je Nemdčki Rajh vrlo Eauzet ratom, nemačka fitmsUa produbcija nastupa sa još boljim hvalitativnim i hvantitativnim programom pred javnost, nego što je to bio slučaj ranijih godina. Raznolihost tema i uposlenje prvorazrodnih umetnika dopr nele su mnogo ovome razvoju nemačke filmske tehnike. Uglavnom snimaju se samo nacionalni filmovi. Doduše, ranije se govorilo o tome, da filmovi, koji obradjuju nacionalne teme, ne mogu na internacionalnoj piiaci da imaju uspeha. To su mišljenje zastupali uglavnom Holivud, Paris i London, premda smo imali prilike da vidimo ifjlli'ove iiTmove -- stvorene „if šlobodi - koji su se ponizili do stepena političkog instrumenta propagande. Imali smo prilike, da vidimo t.zv. historiske filmove i'e holivudske kuhinje. Svi ovi filmovi imali su tendenciju, da prečute i u dru§om svetlu prikažu historiske činjenice, da prekriju i preinače historiske sramote bivših saveznika, a ne da posluže narodu kao prosvetno sretstvo. Danas je film najvažniji faktor u prosvečivanju naroda. Ie filma se uči historija, ie filma se uči poznavanje života i zato film mora da bude nacionalan i u nacionalnim rukama. Nemačka filmska produkciia donaša u ovoj godini oko stotinu nrvorazrenih historiskih, zabavnih i poučnih filmova Medju prvima videli smo »Jevrejina Zisa», a naskoro videčemo u našim bioskopime »Kraljičino srce« (Mariju Stjuart) sa Zaron Leander i Willi Birgelom, „Ohm Kiigera sa Emilom Jantu'ngsom, »Rotschild« sa Er chom Pontom ođ histonskih fllmova, zati »Kora Terrv« sa Marikom Rokk. »Tirolisß, ruže« sa Martom Harell, Hansom rom, Theo Lingenom i Leom Slezakc te rnnogo drugih zabavnih filmova pr razredne umetničke vrednosti. Osim ovih videčerno i tri vanredna ratna filma iz savremenoga rata i to: »Podmornice na zapad« sa Ilzom Werner i Herbertom Witkom, »Vazdušni heroji«, »Pour le merile« sa Paulom Hartmannom i Juttom Frevbe, te „Preko svih zapreka" sa Paulora Raddatzom, Marinom v. Ditmar i Paulrm Hartmannom. Ovi ratni filmovi su tehnički i umetnički na zamernoj visini, pa možemo mirne duše da kažemo, da su što se tiče ratne teme najbolji ratni filmovi što smo ih do danas videli. Na ostale filmove osvrnučemo se u jednom od narednih brojeva i donečemo : pojedinačne prikaze. Iz cele nemačke ovogodišnje produkcije vidi se, da je Nemačka uprkos rati nom stanju u mogučnosti, da donese mno■ go više nego ranije i k ralitativno bolje i filmove, nego što ih je doncsila u mirnom vremenu.

Izdavač: »Jugo-Istok film« a. d., Beograd Knez Mihajlova 19/11 sprat. Odgovorni urednik: Konstantin Šimić, Beograd, Mlatišumina 3/111. Redakcija i administradja: Knez Mihajlova 19/11. Telefoni; 26-501, 28-256.