Arhiv UNS — Kultura

OHM KRÜGER

Engleski historičar Harson piše: »Naš narod j'e zaveden izradjenim sistemom podvala i laži. Priča o zaveri Bura, kojoj je navodno ciij, da nas istera iz Afrike, izmišijena je i plaćena debelim novcem. Potstrekači na rat kupiše štampu u Africi i Engieskoj i napraviše od Kraijevog Namesnika lutku.«

Pau Kriiger, mudri pretsednih Transvala, znao je godinama, da se približava rat sa Engleskom. Znao je, da engleshi vlastodršci traže samo izgovor, da opljačkaju rudnike zlata i poIja dijamanata njegove Eemlje. Očajna borba Bura protiv Engleske samo je iskra novoga doba i Bismarekove reči dobivaju proročansko značenje: ,Južna Afrika biće jednom grob engleskog svetskog gospotstva, jer tu će Engleska iskrvariti.

Ova borba Bura za svoju slobodu, oličena u snažnoj figuri njihova pretsednika Paula Krligera, sadržaj je velikog „Tobisovog" filmaOHM KRUGER. I kaho je bio duša svoga naroda, tako je i u središtu radnje ovoga filma. Glavnu ulogu igra Emil Jannings (Paul Kriiger(, dok su u drugim glavnim ulogama najpoznatiji nemački umetnici proslavili ne samo Janningsovu režiju nego i umetnički nivo nemačkoga filma uopšte. Ko jc bio Ohm Kruger, taj iegendarni starac? Zašto se ceo svet bavio sudbinom maloga naroda šačice Ijudi od jedva nekoliko stotina hiijada, koji je mirno i nezapaženo živeo u ]užno) Atrici gajeći svoja stada? Zašto su svi govorili o Burima? Zašto ulagahu savezi, udruženja, studenti i razna društva prizive svojim vladama? Zašto su održavane u svim engleskim gradovima protestne skupštine? Zašto sa svih strana sveta odlažahu u Afriku dobrovoijci, da pomognu Burima? Jer ie sav civilizovan svet prvi put uvideo, da le iedini okrutni nepriiateli poretka i reda Engleskai 200 godina naseljavaše se Holandjani i Nemci u Južnu Afriku u današnju Kaplandiju i obrazovaše tamo novu germansku naciju. Ali već za Napoienova rata Englezi zaposedoše tu zemiju i podjarmljivaše Bure, koji behu naviknuti na punu slobodu. Oni razrezaše Burima velike poreze, nahuckaše na njih Crnce, oduzimaše im farme ne uvažavajući nikakvc proteste, koje čim se pojave, uništavahu najbrutalnijom silom Usled toga nastade tamo pokret za slobodu. Pokupivši svoja stada Buri podjoše na sever u još neistražene krajeve, gde su imali borbe sa divljim zverima 1

Ijudima, te svaku stopu osvojene zemlje platiše svojom krvlju. Preko reke Vala nadjoše Buri novu svoju otadžbinu i nazvaše je Transval. Do Transvala obrazovaše sc još jedna burska republiku Oranje Tu su u miru živeli od tridesetih sve do osamđesetih godina prošloga veka, dok se oči celoga sveta iznenada upreše na tu dotada nepoznatu zemlju na kraju afričkog kontinenta: Na području Bura nadjeno je zlato! Neizmerno mnogo

zlata! To zlato se i danas još tamo hopa, da bi se u šiphama ili preobraženo u novac posialo u Ameriku, gde će ga Amerikanci spustiti u duboke pođrume uzemlju, Engleskoj je bilo odmah jasno, da ova zemija mora njoj da pripadne! Pustolov Cecii Rhodes, eksploatator dijamantskih i ziatnih polja, radi u zajednici sa ministrom za kolonije Džo Čemberlenom, ocem nedavno umrloga

Čemberlena, na tome da Bure uvuče u rat do uništenja protiv Engleske. Ali ovaj mali radini narod ima daiekovidoga vodju, koji vlađa svojim malim narodom kao porodicom ima dobrogaOhma Krtigera. On je već star čovek u doba kada je pronadjeno kod njih dato i kađa je prekonoć izgradjen grad kopača Johannisburg. lako nikad nijc putovao, a do 20 godine nije znao čitati ni pisati, on poseduje pamet, na kojoj su mu mogli pozavideti evropskj dipiomate. Namere Cecila Rhodesa i Čemberlena osujetio je na tai način, što je otputovao u Englesku i potpisao sporazum, koji je doduše Englezima dao prednost u korištenju zlata i još druge prednosti, ali je Burima osigurao samostalnost i donekle slobodu Kad se vrailo natra ’ nije propustio ni najmanju prihku, da se pripremi za konačnu borbu, koju je već nazirao. Prisilio je Englesku, da pred ceiim svetom potpiše s njime sporazum, ali on zna sigurno, da će sada Engleska trašiti po svaku cenu izgovor, da navaii. Kad je taj čas nastupio videlo se, kako dobro je Ohm Kriiger ocenio Engieze i kako je mudro bilo, što se osigurao. Buri pobedjuju. Kad je Engleska uvidela, da ovaj mali ali hrabri narod ne može da uništi puškama ni topovima, odluči se na najveću podiost u istoriji sveta. Novi čovek Kičener preuzme operacije na frontu. U Indiji i Egiptu isprobao je svoje metode, pa ih sada ovde primenjuje: Borba se više ne vodi protiv reguiarne vojske, protiv celoga narođa! Palio je farme, übijao stoku, naoružavao Crnce a žene i decu slao u koncetracione iogore, U tima logorima se zlostavljaju žene i deca, da bi se na taj način umanjio herojski otpor njihovih muževa i otaca. PrekO 26.000 žena i dece propalo ie na tai način, dok je Ohm Kriiger star i upola

siep c vima ; tra ska je se ni‘ vapijii Najzat a En§ dokin njihov imper Pr istorij Čas s pojav traši 1 narod u rat.

Ohm Kruger očajava pred propast Bura

Žena pretsednika Krligera u logora

POVRATAK MARIJE STUART Ovako počinje tragedija Marije Stuart u Zarah Leander-filmu »Kraljičino srce«

Marija Stuart, čija je majka u njenoj otsutnosti vladala u njeno ime u Skotshoj, odrasla je u Francuskoj, gde se i udala za francuskog kralja Franju II _unuka kralja Franje I. Na taj način v bila je ona kraljica Francuske i kraijica Skotske, ali sanjala je i o engleskoj kruni, na ko}u imađaše nasiedno pravo. U julu 1500 bio je u Edinburghu sastavljen ugovor, prema kojem se Pranjo II i Manja odriču prava na englesku krunu i vođenje engieskog grba, i da povuku francusku vojsku iz Skotske, ali engleska kraljica Elizabeta uzaludno je čekala na ratifikaciju toga ugovora. Posle kratkoga braka ugrabila je smrt u decembru 1560 Marijina muza Franju 11, posle čega se Marija u augustu sledeče godfna ukrca u Calaisu i vrati u svoju otadžbinu. Ovo je politička situacija, u kojoj počinje radnja »Ufinog« velikog filma »Kraljlčino srce«, sa Zarom Leander u ulozi kraljice Marije Stuart. Na žarkome suncu širi se strma francuska obala, a u pozadini Ijulja se na moru kraljevska galija. Kraljica se oprašta okružena visokim crkvenim i državnim dostojanstvenicima. Marija Stuart nosi udovičku haliinu sa velom. U njenoj su pratnji Oiivier (Will Quadflieg), koji docnije dokazuje svojom smrču vernost kraIjici, te Riccio (Priedrich Benfer) njen Ifčni sekretar, koji je također posvečen smrti, kao i njene četiri drugarice iz detinjstva i devojaštva, četiri Marv jedna tiha i mučaljiva, druga vesela i bezbrižna, treča častoljubiva i proračunata i četvrta strastveaa koja đe jedma od svih da prati kraljicu u sužanjstvo.

Kardinal je ispraćuie rečima: »Zove te Škotska, koja je izgubiia svo§a gospodara i zaboravila svog Boga, Pođi onamo, Marijo, u tvoju daleku, pogansku zemiju.J« Same te reči naveštaju nesreću. Verski rat već besni i skoro će Knox (Ernsi Stahl-Nachbaur), koštunjavi i svadljivi propovedntk škotskog podići svoj §las protiv Marije, da žigoše pripadnicu rimske vere i njene grehe. U tome času daleko je još (Axel von Ambesser), eng'leski podanik škotske krvi, potomak Sfuarta i rođak Marijin, za koga će se ona udati i protiv volje engleske kraljice E/i'zabete. Dalek je i put do Bothwella (Willy Birgel), stralnpf lukavog čoveka, koji će docnije u\ 1 venčati se Marijom, usled cc§a će se svo škotsko plemslvo pobuniti protiv kraljice. Daleko je i dvorac Fothe§de će se po naređenju Elizabete podići krvavo §ubilište za Mariju Stuart... Međutim, ne vreba li već sada u pozadini Elizabeta? Istorija kaže, da je baš u času, kada se Marija Stuart ukrcala na lađu u Calaisu, engleska flota uplovila u Kanal. Optimiste su mišljenja, da je Elizabeta htela dati Mariji počasnu pratnju, pesimiste, da je htela Mariju putem da zarobi, dok treći veruju, da su brodovi pošli u lov na »gusare«. Na Marijinu licu, za koje se tvrdi da je bilo najlepše u ono vreme, blistaše pod velom ranog udovištva vedrina bezbrižnosti, koju će naskoro da zameni tuga i bri§a. Podigavši veo pogledala je kardinalu u oči i odgovorila; »želfm du budem jafta, moćna i velika kraljica«!

Gi laz pi časnori saja M baveati mirala čio da mene : lažno vii koje ti Nas je Španij ših šk< taju g ma. ( sada i svetite to s o u * o na ma jednor mlja, 2 nikakv je za : ma i c Sa zac trag! P njujte ( A bavi p slednje čao s Škotsk napust binu. A god£ n na §ut

Zarah Leander kao Marija Stuart

OPISI FILMOVA, KOJE