Arhiv UNS — Kultura

VIŠE OD JUBILEJA

SHANK SESSION REPORT BY MILAN D. ŠPIČEK

Četvrtak, 26. okt. Centar ..Sava"

Da nije onog spotića -My baby", razmišljam na .Sank tiniji", sumnjam da bi polovina publike uopšte znala ko je Nina Simon. Jer, ta druga polovina, jedva da je prevalila polovinu godina kotiko je ovaj Festival večeras napunio... Pre dve decenije, dok je ta, pomenuta publika, pravilatopove od blata, roden je festival pod nazivom .Newport jazz festival u Beogradu", i tada je ona prva polovina, danas dakle sredovečna, uživo srela Čarlija Mingasa. Sedamdeset četvrte godine festival postaje beogradski i do ove godine u goste nam dolaze Duk Etington, Dejv Brubek, Džeri Maligen, Majls Dejvis, Sten Gee, Dizi Gilespi itd., sve same zvezde svetskog džeza... Gledam momke koji su sa ovim Festivalom stasavali: pustili stomačiće, osedeli, proćelavili, oćelavili, pijuckaju svoje pivo i nekako se važno osećaju; kao da su oni izmislili Festival. Ako ga nisu izmislili, zasigurno su mu pomogli da stasa u naočitog dvadesetogodišnjaka... Sedim negde na galeriji pored Milana Vlajčića neverovatnog Vlaje koji se množi na svim kulturnim događajima kao gremlini pred nas, na stepenicama, nečije kćeri i sinovi koji nisu dali Sezdeset kila za ulaznicu. Ali, opet, mislim a ko! I, onako, izmedu dve pesmice dok traje aplauz saznajem da je i Vlaja bio jedan od onih koji je zalegao za ovaj Festival. Na izlazu, Vlaja mi kaže: .Pre ravno dvadeset godina slušao sam Ninu Simon u Londonu u sali Paladijuma. Bilo je veličanstveno." Stade, kao da će još nešto red, a u vezi sa završenim koncertom, ali odustade i ode u mrak. šta će reći kroz dvadeset godina neko od onih devojaka i mladića sa stepenica, kada Beogradski jazz festival postane sredovečan? ŠMINKERI I ONI DRUGI Petak, 27. okt. Dom omladine. Sve je to Sminka dragi moj, cedi Prele kroz zube /pazi mene: zube/, dok tražimo centralno mesto na Sank-liniji. Pet odsto, tiradiSe Prele, pet odsto zna šta je stvarno džez i stvarno voli džez, svi ostali su Sminkeri. čekamo da zrakoplovom u Beograd doleti grupa Oregon, tek Sto je Mikanova završila, u Domu omladine duvanski dim koji samo brene može da preseče, na Sanku tiska kao da je sve besplatno i ja na njegove red bacam ozbiljnije poglede levo i desno... Ne bih se s njim saglasio: možđa većina ne zna Sta je džez, ali naučiće, važno je da su inficirani... NonSalantno odeveni, ugtavnom džins. Ni izbliza kako je bilo since u Centru .Sava", kad je bilo stani-pani

i pitarqe prestiža dobiti kartu za Ninu Simon, a uglavnom radi šetanja garderobe. Jedanaest je. Publika se ne osipa. Oregon će početi svirku oko jedan, ako uopšte počne. Džem-sešn počeo. Neumorni Miša Blam. A onda mi pade na pamet misao: nedavno sam na sajmu krqiga video na jednom štandu enciklopediju u dva toma. Sjajan papir, ilustracije, najmarqe pet hitjada stranica. Izdavač New Growie. Čudim se što se niko nije setio da je izloži u holu Centra »Sava". Bilo bi zanimljivo videti da li bi planula kod pravih džezera. Znate li zašto? Zato što je bagateia. Košta ni manje ni vise, nego DVE MILIJARDE I STO TRIDESE“t I JEDAN MILION*).

NIŠ

Subota, 29. okt. Centar ..Sava". Ako kažem, ogromna je snaga muzike, red ćete, Stanislav preterano 5e.../ Medutim, iliti, hot medutim! U vreme najneverovatnijih prepucavanja medu narodima i narodnostima, pade mi na pamet kako bi u udarnoj teievizijskoj emisiji -Dnevnik", umesto rasprave da li filmove titlovati drilicom iii tatinicom trebalo emitovati spot Tereze Kesovije, a umesto o amandmanima Socijaiističke republike Slovenije spot Marjance Deržaj, pod dirigentskom palicom Bojana Adamiča, i tako dalje... Mislim da bismo se mnogo bolje razumeli, jer, kako rekoh, ogromna je snaga muzike. Na to me podstakla publika večeras na koncertu Modernog džez kvarteta, tačnije, dvoje mojih kolega koji su često videni na malom ekranu: Tatjana Lenard i Omer Karabeg. Bio sam zapanjen: oni na džez koncertu. A potom, mislim, pa nikom na čelu ne piše šta je. Zbunjivao me njihov redovan posao, svakodnevno raspravljanje o ozbiljnim stvarima koja nas okružuju a koje nisam mogao da dovedem u vezu s muzikom, pa još sa džezom. Drugi me nisu zburjivali. Uostalom, i svi gosti iz Amerike imali su ili ervene mašne oko vrata iii cfVene maramice u džepu sakoa pa ne mora da znad da je to simbol njihovog političkog übedenja!/?/ Inače, mislim ja u sebi giasno, festival svakim danom u svakom pogiedu sve vise napreduje, moiim Boga da se završi: rakija je sve skuplja. Pre početka koncerta jedna cena, u pauzi koncerta druga. A možda je čoveku mala varijabla. Ali, preživećemo. A ako me pitate kako je sve ukupno bilo, mislim da su svi džezeri sa mnom saglasni: vetičanstveno. Ne znam samo zašto me je kelner očepio. Ali, u vezi s tim, što bi rekao Andrej Štengl: .Dragee, kaj je bilo?" Kako, kaj? Pa, bilo je niš!

GEMIŠT

Nedelja, 29. okt. Dom omladine. Ne znam ko je klubu u Domu omladine dao naziv ..Minotaur" ali, premia atmosferi koja tamo ugtavnom vtada, nije mogao bolje da smisli. Murali, ne znam kako bih drugačije nazvao one akrepe isiikane po zidovima, pojačavaju štimung, a otkrivarqe one prostorije -00“ čini se veselom gostu kao da je u labirintu kralja Minosa. Dakle, ja sam u klubu -Minotaur" koji je ime dobio prema onom mitološkom biku, bolje red čudovištu koje se izrodiio iz veze žene kritskog kralja Minosa i jednog bika: pola čovek pola bik. Tako teče i koncert. Pola koncert pola igranka bez prestanka. Koncert zahvaljujud temperamentom violinist! Henesu Bekmenu, a igranka zahvaijujud gošd iz Velike Britanije Dženi Evans. Ali, opet mislim, ni Dženi Evans nije zaslužila da se nade u jednom -Minotauru* koji lid na pušnicu PKBa, gde se sa dta prošlogodišnji meni i pred publikom koja nije zainteresovana za ono što se dogada na otvorenoj sceni. Inače, pijača je mnogo jeftinija u Domu omladine nego u Centru -Sava", narodto ako ponesete pljusak. RAZMAŽENI SMO Ponedeljak, 30. okt. S nekim događajem koji mine slično je kao i s vojskom. Prepričava se nadugačko i naširoko, a pamte se uglavnom lepe stvari. Dvadeseti Beogradski jazz festival završen je između ponedeljka i utorka, ili bolje red u ranu zoru, džem-sešnom. Sedim za šankom i prebiram: Nina Simon, Zajjy, Mikan Zlatković Kvintet, Oregon, Modern jazz quartet, Yenny Evans, Hanes Beckman, poslednje večeri grickaii smo Leb i Sol i kruna, tripla kruna svega Ahmad Jamal Trio. I sad se nešto mislim: mnogo smo, bre, razmaženi! Zvocali smo što koncert Nine Simon nije bio prema očekivanjima, što je Oregon, ne svojom krivicom, svirao dan kasnije a ne planirane večeri, što je Dženi Evans još u osnovnoj školi džeza... Razmaženi smo. Koji grad još u Evropi ima džez-festivai!? Koji grad još u Evropi može da se pohvali da je uživo slušao i gledao Ninu Simon pa i pored svih primjedbi!? Pa Modern jazz quartet, Ahmada DžamalaH! A što se mene lično tiče, odaću vam tajnu, a posle neka neko svira: osećam da me je muzika koju sam u pet dana sfušao oplemenila. Ne samo da sam ovih dana bolji prema sebi, već i prema drugima. I još me drži. Milan D. ŠPIČEK *) Tfh đana je ta suma bila bltzu 1000 DM!

KO SE BOJI DŽEZA NA MALOM EKRANU

Pažjjiv čitalac nedeljnih programa televizije primetiće da u celoj Jugoslovenskoj televizijskoj programskoj šemi nema stalnog termina za džez-muziku. Tako je to već dve godine. Džeza na programu ima, tu i tamo i s vremena na vreme, ali je on plasiran neujednačeno i sporadično. Neznano zašto, pre dve godine tokom sastavfjanja jugoslovenske takozvane JRT televizijske seme ispao je negde uz put džez kao muzički žanr. To je teško objasniti, jer je reč o žanru koji je pOsle rok muzike bio nekako najprimereniji televizijskoj realizaciji. Džez je sad briga svakog studija posebno. Može ga plasirati ako ga snimi i ako za snimak nade pvoljan termin emitovanja, a drugi studiji će emisiju preuzeti ako smatraju da im to odgovara. Republička izdeyenost pogodila je tako i najmasovniju jugoslovensku džez-scenu. Srećom, TV studiji i dalje sarađuju na organizaciji nekoliko džez-festivala u zemyi, pa samim tim preuzimaju i obavezu prenosa i snimanja. Televizija Beograd u okviru samoupravnog sporazuma s Domom Omladine Beograda i dalje učestvuje u organizovanju i snimanju Beogradskog džez-festivala. Ove godine Muzička redakcija TVB snimila je skoro sve koncerte na festivalu. Kažemo .skoro", jer Ahmad Džamal nije dao dozvolu za TV prava, a Grupa .Oregon" je zbog velikog zakašnjenja aviona nastupala u vreme kada TV ekipa nije biia prisutna. No i pored toga muzička redakcija će tokom sledećih meseci emitovati vise od deset emisija snimljenih na ovom festivalu, na kome su pored domaćih grupa i Ahmada Džamala učestvovali Nina Simon i Modem Jazz Quartet. Ove emisije nemaju svoj stalan termin i pojavljivaće se u okviru .Zabavnog utorka' iii nekog drugog za sada još nedefinisanog termina. Isti je slučaj i s ostalim festivalima džeza u zemlji i mala je šansa da se za sada nešto izmeni, jer su upravo u toku procesi koji još vise produbljuju razdvojenost televizijskih programa naših TV centara. Očekujući bolje dane za JRT šemu, muzička redakcija TVB će nastaviti da podržava beogradsku džez scenu i trudiće se da snimi i emituje najveći i najzanimyiviji deo onog što preko te scene prode.

y. Baßro nij an

JAZZ I tv

DŽEZ U SVETOZAREVU ILITI JAGODINI

Izgleda da je negdašnje putovanje oko sveta čuvenog Jovanče Mictća urodilo raznovrsnijim plodovima nego što se isprva mislilo. Kulturni poslenici ovog lepog grada su, naime, u okvire svoje sada već tradicionalne priredbe „Muzička jesen“ (ove godine održana je deveta po redu), odavno uklopili i džez-program. Trudom Omladinskog kulturnog centra „Svetozar Marković“, a uz blagoslov i finansijsku podršku gradskih otaca i drugih važnih čt-

nilaca, proteklih godina su u Svetozarevu gostovaii Džez-orkestar RIB (dva puta), američki klarinetist i kompozitor Toni Skot, Sekstet Marković-Gut, grupa JAZZY, Bisera Veletaniić i glumica Suzana Petričević s triom Maljoković-Krstić-Blam i s prigodnim programom vezanim za stvaralaštvo Biti Hoiidei. Još samo da Jagodince nagovorimo da osnuju džez-f estival!

Miša Blam

SVIM ČITAOCIMA LISTA JAZZ NOVU GODINU CESTITAJU U w ЈУIB*Ј Ihl *• Nabavka t prodaja muz. mstr. —■* pospedmštvo. „Koncert Tfsteruk* post, fah 5 t©t 036/65227. 37240

Redakcija: Beograd. Generala Ždanova 21. Telefon: 338231; Telefax: 343061 Redakciia prima sredom od 10 do 12 sati. Izdavački savet lista: Baronijan Vartkes, Dragutin Grdanički, Mtaden Mazur, Franc Kapus, Boško Petrović, Bratislav Anastasijević, Svetotik Jakovljević, Milenko Prodanović, Dušan Pretević, Boban Aranđelović, Ranko Rihtman, Milan Špiček, Miša Blam, Mića Marković, Miša Krstić, Vasilija Radojčtć (predsednlk). Redakcija: Miša Blam i odgovorni jrednik) Dušan Latković (zamenik urednika} el gvojos (urednik fotografije) Rasa Petrović, Vojislav Parrtić (urednici rubrika) Dušan Latković (leklor i korektor) Sale Matlas {naslovna strana) Godišnja pretplata 168 dinara, odnosno 15 dolara Mi 24 zapadnonemačkih maraka. Ovaj broj štampan је 19. decembra 1989. godine. Štampa: GLAS, Vtajkovićeva 8. Tel: 340-551

11