Arhiv UNS — Kultura

Reč urednika

Evo najzad nove džez-bebe! Za sad a liči na novine i ko zna, možda će jednog dana porasti i stasati u lep, luksuzan časopis. Vi koji ovo budete nastavili da kupujete i tako hranite bebu o kojoj je reč, i mi koji ćemo pisati za Vas, možemo biti najbolja garancija da će naša džez-beba rasti i da u ovoj zemlji ipak ima poštovanja prema vidu kulture koji smo navikli da zovemo džez, i potrebe za njime. Šta želimo da postignemo ovim novinama? Želimo SVE! Apsolutno sve što je ma u kakvoj vezi sa džezom i bluzom. Želimo da prenosimo i razmenjujemo sve informacije, price, fotografije, dokumente, note; želimo da se bavimo razvojem kritike, istorije i teorije, da objavljujemo analize, rasprave, polemike, intervjuje, da prikazujemo knjige i ploče... Jednom rečju, da Vam ponudimo što više obaveštenja o tome šta se sve šta se sve dogada i šta će se sve događati u muzičkom podmčju kojim ćemo se baviti. Kako ćemo uspeti u svojim nastojanjima? Imajte malo poverenja i ostavite to pitanje nama. Za sada nam, eto, verujte na ret da smo okupili dovoljno široku grupu džez-fanatika, džez-mazohista i sličnih ljudi, čije te jedino merilo biti / jedino zadovoljstvo ako i Varna bude lepo i ako se svi zajedno budemo dobro zabavljali. Šta je sa cenom novina? U tom smislu Vam obetavamo da naš list neće poskupljivati. čak ni pri inflaciji koja je tolika kolika jeste. Ako nam ne verujete, ništa strašno. Računajte u DM, i znajte date list uvek kostati 3 DM preračunato u YU dinare, razume se. Prema tome, ni od kakvog poskupljenja nema ništa. Ko te sve sarađivati u listu? Sarađivaće svako ko ima nešto pametno i zanimljivo da kaže i napiše i svi su dobrodošli. Ne treba, u tom pogledu. podlegati kompfeksima o maloj Hi velikoj pismenosti, jer i za to imamo toveka, koji te sve što napišete srediti i zagladiti, samo ako je vredne sadržine. Dakle, sve što je potrebno jeste da nam pošaljete zanimljiv tekst i on te sigurno biti objavljen. Kojim te tempom list izlaziti? Za sada je, ratunamo, dovoljno i jednom mesetno. AH, pripremaju se i specijalna izdanja. Pokušatemo da uz svaki broj titaocima podelimo i po nekoliko džez-pokhna. Kojih i kakvih, videtete vet uostalom, poklonu se u zube ne gleda Koliki te biti tiraž lista? Elem, broj primeraka te biti dovoljno mali da tete moti da se hvalite kao da ste za male pare kupili neku dobru grafiku. Šalu na stranu, tiraž te, kao i svi tiraži, biti upravo onoliki kako to budete Vi diktirali. Za sada kretemo s (ne)skromnih komada. Potpuno uvereni da tete nas podržati, mi vet pripremamo drugi broj. Od džeza se ne živi Svi se za džez!

MIŠA BEAM

MAJLS ili UVEK U BEOGRADU

Pre neki dan, sve skačući po barama u Makedonskoj, spazih u izlogu prodavnice ploča album sa Majls Dejvisovom muzikom iz »Lifta za gubilište”. Udem i kupim. »Da proverimo ispravnost ploče?", pita prodavacica. »Provereno, min njet!" kažem pokazujud fotos Žane Moro na omotu. Posle, iznova na ulici, zadivljeno držim u ruci taj vinilni disk, sve pitajud se je li to stvar koju sam davno izgubio iii san koji mi se nikad nije dogodio. Jer, za moju generaciju ratne siročadi Majls je oduvek bio mnogo vise od običnog duvača cevke. O Žani Moro da i ne govorim. U ona davna vremena, kada je na pristaništu još postojao brod-bioskop, »Lift za gubilište" stvorio je od Dejvisa kultnu figuru u džezerskom, glenmilerovski orijentisanom Beogradu. O, da, mi smo imali svinga za te stvari! Ali, tada nekako nismo znali da u džezu ima i drugog štofa sem »Američke patrole", a to što smo znali za onajtelefon (»Pensilvanija 6500") bilo je najviše u našem »obrazovargu" da negde, iza poslednje zapadne stanice -Orijent ekspresa", postoji drugi svet, sasvim različit od ovog sivog u kome trajemo i koji se, jednobojnim prvomajskim paradama, lažno predstavlja kao najbolji od svih mogudh. Prozukli zvuk trube i šuškanje »metlica" Kenija Klarka dolazili su, kroz film Luja Mala, iz daleka, s onu stranu svegašto smo poznavali, isključujući razume se onaj lift, koji je bio naš vlastiti, i kojim smo se penjali velikim gubilištem vremena i smisla. Mi smo dobro razumeli zašto se taj tip svirke naziva »free*. Jedino što smo to odredenje shvafali drugadje od ostalih. Otudaje Majls, dolazed 1972. godine prvi put u Beograd, bio savršeno nesvesan opasnosti kojoj se izlaže. Za singidunumsku raju on nije bio voda benda u kome, pored ostalih, svira Kit Džeret, već simbol našeg uspeha preživljavanja. Očekivali smo od njega potvrdu sopstvenog statusa velikih autsajdera, пабе nepodnoš|ive lakoće postojanja, pa se Sindikat ispunio do poslednjeg mesta da započne veliki miting generadje u somotskim pantalonama. Naslonjen na šank, Momo Kapor je sa prezrenjem giedao retke hipike i »šesetosmaše", pitajud se Sta oni

mogu znati o važnosti džeza u životu balkanskih pionira prve petoljetke; oni poznaju džez sa ploča, a mi smo ga upoznali kroz bušne cipele I šuškavce. Naravno, neoprezan kakav već jeste, Majls je te nod učinio ba§ ono što smo toliko želeli: srušio je naš svet. Otuda su mnogi njegovu -rokersku* svirku, prepunu treskanja zvondća i klepetuša, doživeli kao izdaju. Tada sam, za neke novine, napisaotekst pod nazivom .Jerihonska truba“, pokušavajud da objasnim učinak Majlsove svirke u intimi onih koji nikako nisu naudli kako je jedino

promena stalna i koji su, ne znajući da u džezu ništa nije kao pre, podsvesno postal! zastupnicl sistema gde je sve programirano za večnost. No, večnost je najveća laž i najveća dosada. Ona nam je u Majlsovom slučaju onemogućila da se nađemo *u izboru’, što je u filozofskom rečniku drugo ime za slobodu. Tako je Dejvis nekima omogućio da konačno odrastu. Druge je načisto upropastio, terajući ih da stalno popravljaju sadašnjost po modelu prošlosti. Kada je, pre par sezona, Majls ponovo do§ao u Beograd holovi Centra -Sava* bill su prepuni onih koji su se grozili njegove .fusion" svirke i govorili: .Ah, kako je bio sjajan onaj koncert 19721* sve zaboravljajuci da su tada izjavljivali nešto sasvim drugo: .Ej, bre, pa ovaj sasvim poludeo!* Jedva čekam da Majls ponovo dode u Beograd i, okrenut dupetom, puhne pleh. On je naša najveća provera, on je večni duhovni .sremski front* čitave generactje i svog beogradskog duha: posredstvom njegove muzike otpalo je na stotine onih koji nisu bill dorasli iskušenju promem, radtje pristajudt da ostanu zatodntci sna u kome, kroz izmaglicu ito se elite sa Ušba, pored »Brodarske kasine* prolazi Žana Moro dok se h da|ir>e, tamo od Topdktera, еф zvuct »Mese&eve serenade*, kojuj na podijumu Dome garde, bez svog dtdgenta tzvodi orkestar Ciena Milera y уојшп ynrtdrmama *Rat je HwStnr p, na. engteskom, 4azz h yrta Maps dok my, y beogradskoj zutenoj. ambuianti;, jedan caШтт Mda xtlteuk I zato nk kad ne џШџ zalto Џф, wvek ponovo <Шш y Beograd; № je njjeg®ea wftfctoWto ya&na da Џ Ш&ЉШ y ЏШЏ.

eogdeaTtenanić.

Ј*НотГ Majls Dejvla kod zubara u Bgd. zubnoj ambulant.

1988 godina francuskog džeza FRANCUSKI DŽEZ U BEOGRADU

Posredstvom Francuskog kulturnog centra od 1981. god. pocinju povremeni susreti beogradske publike sa francusktm džezom. Same |edan dan posle Beogradskog džez festivals te 1981. godine, svirao je duo Eskude Kaponjgitara i violončefo) pred stotinak slušalaca u sail hotels Metropol. Cuveni pianist Marsijal Sola!, predvodeći jedan od retko dobrih velikth orkestara, nastupio je stedede godine pred jedva dve stotine posettlaea y salt Doma omladine. I Anri Teksije, i Bemar Üba, t Lu| Sklavis sa svojim sastavima, nastupali su pred nedovolinim br@|em slušataca prema svom nivou i renomey. Tek trio Katrin —■ Eskude Lokvud (Ml, gs) prvi put punt dvoranu Dome, omladine novembra 1984. godine. Posle ovog prelomnog dogadaja stvari se übrzavaiu. Trio Azole Karetim Fose (akordeon, fees, gitarays, marta 1986. god., podsetio je starije ЏМШ& džeza da je dateke 195?. godine m Ш Montana nastupiia gmpa franousklh diez I medy njima lider ovog Wijia (M. Azoi;a. ak/B. Kastela. pi A. Krola, g/E. Sudije, b/R. Paradox i. dr)... У program u Beogradskog džez test iva Isa oktobra t9®& god., sa velikim nastypid Џ gitatsskl Ш iskude Fere —. Renart, a tegendami Stefan drapeJlk naijmdii Ш die® wioiiir n(s.t, maja 198?. god-, swa pred mist a prepunj#.nom divoranom Centra Sam FranouiSki! kuii!tui№iii отш u Beograd u ij miadt dfoekAot, jjaШ џшк ii u kujiitdrrnoj javnostr о!ттџ grada, oddddijPi da 1988*. god- M g ?nakwj frranod%ta Фет-. i. biia џ to шјр шШ апшш&а!(а %a шт. dnogi. чШМ:

1 ш шт 1т Р&ш

1Ш fite#i№ii

Trio Mišel Petručijani Džo Tamer Patrisija Le Trio bulu Fere

Didije Lokvud Kvartet Trio Vidai Išar-Silvestr Trio Padovani i Kvartet Sklavis

Pedesetrh » sesctesetm godma amerieki Stejt Department slao je ameddke orkestre ц kulturne mtsiie I turners u odredene zemtie Ш reQione (orkestar Dtzija Gilesptia po zemljama Bliskog tstoka, orkestar Gtena Milora pod voćstvoin Re|a Msk КшИ|а po Evropi, orkestar Bent' |a Gudmena u i dr.). U Savezno} republic* Nemačkoj Geteov fnstitut povremeno preyztma staranje o turnejama nemačktb džez mpzičara... Međutinrt jedmstven siuča.i u džez zbivan>ima kod nas., od kada штт ш oyu muziku, >este &imm koneorata ko|t nam |e ponuđen. ★ Prikaz ovih konce-rata u тшбкот lis.tu „Pro musiea“ zakrjučujio: Franoyskom kNfturnom ethtiu u Beogradtt dopiii smo moguićpost da sagiedamo i sasliy&amo presek zbivanja ш savremo noj; ђздодзквј dik кт џ vtlo vMoko nvnte у tmps.kom i sw-tskom Фшч- Da jjt <ЛШ mutidara kopm akbiVPijia, morale feij ш <&m podubvat da тШ Misje Шш leafcna тш sвШт Штт