Arhiv UNS — Kultura

Колачи крупни као сузе

Сјећање на „Просвјету"

Пише:

Ђорђе Корица

Уредништво „Нове Просвјете" љубазно ме замолило да уз овај први бро) Нове Просвјете изнесем своја сјећања на „ПРОСВЈЕТУ" као н>ен дугогодишнји сарадник и повјереник, што сам са задовољством прихватио. Моја сјећања на ПРОСВЈЕТУ, лист за културна и друштвена питања Срба у Хрватској, ссжу до давних 50-их година, тачније речено до 1954/55. школске године. Те године сам ишао у VIII разред основне школе у Глини. Имао сам срећу да ми је српски предавао чувени наставник и педагог г. Пајо Вучетић. Он је живио за своје ђаке и за изучавање нашега језика. То моја генерација из старе глинске школе врло добро зна. Цијењени наставик основаО је литерарну секцију у којој смо ми ђаци остваривали своје прве покушаје на пољу писања и литературе уопште /IЛ-IсгаШга IаГ писани (умјетнички) текст/. Да би нас мотивисао рекао нам је да ће најуспјешнији радови бити објављени у ПРОСВЈЕТИ. Показао нам је тај часопис (који је основан у Глини 1944. год. са циљем да диже културни и просвјетни ниво нашег човјека). Одисао је неким посебним мирисом и свјежином, штампан ђирилицом. Имао је обавезно рубику за село са најразноврснијим темама (воћарство, перадарство, овчарство, пчеларство итд.) али и лист за најмлађе сараднике. Главни и одговорни уредник СВЕТОЗАР ЗЕЦ, уредништво у Загребу, Бериславићева 10. Објављен је и мој рад „Моја долина" мислим да се тако звао. Нитко сретнији моје име у новинама? Још писано ћирилицом! Тако је то почело. Идуће школске године одем у Петрињу у чувену Учитељску школу. Заљубљен у литературу одмах сам се уписао у литерарну секцију. У II разреду Учитељске школе „догурао" сам до предсједника Литерарне секције. Настављам са претплатом ПРОСВЈЕТЕ, постајем повјереник, налазим нове претплатнике и сараднике. Те године група мојих пријатеља (Мартиновић, Ананић, Дмитровић) и ја одлучимо да приредимо литерарно вече у Глини у основној школи. Да се одужимо драгом учитељу Паји и да му покажемо шта смо научили. Атмосфера свечана и напета. Достојанствена. Ми сједимо за столом, зајапурени у бијелим испегланим кошуљама. Излази г.Пајо, дубоко се наклони публици (ђаци, професори, родитељи), подигне она своја два прста увис и почне: Драги ученици, драги родитељи и колеге! Ови младићи и дјевојке што сједе иза мене, знате ли тко су они? То су генији, то су најуспјешнији литерате које је ова школа дала. И не само ова. Они су прочитали оволико књига заокружи г.Пајо обема рукама као диригент. (Испало је то читаво брдо књига). А сви су почели у ПРОСВЈЕТИ. Сви смо пропали у земљу од стида и превелике хвале бившег учитеља. Пред нама је био огроман задатак да све то оправдамо. Вече је врло добро успјело. Одлазим у Загреб у Бериславићеву улицу, уредништво ПРОСВЈЕТЕ. Не сјећам се да ли службено или приватно. Улазим у уредништво. Дочекује ме насмијани и увијек ведри Светозар Зец, уредник. По зидовима слике Вука, Његоша ... Све одише просветом и

ћирилицом. Као у цркви. Господин Зец ме представља као великог и афирмисаног пјесника. Осјећам се нелагодно. Долази технички уредник и многи које нисам познавао. Један из уредништва (највјеројатније лектор-лат. Iекlог читач) ми рече: Добро да сте дошли. Управо слажемо једну вашу пјесму па има неких нејасноћа. —■ Какве нејасноће? помислих. Лектор чита завршетак пјесме ВРАТИЋУ СЕ, МАЈКО; „Вратићу се, мајко, кад пролеће сване, кад цветају врбе, кад ме прођу ране. А ти, мајко, испеци колаче оне наше старе крупне као сузе (и запевај песму тиху и танано) Па да вратим срцу што ми време узе." Какви су то „колачи крупни као сузе?" Видите, почнем ја „стручно" да објашњавам, код нас на Банији мјесе се колачи, тзв. жличињаци. Заједничко са сузом је њихов облик и топлина... Немојте даље, молим вас, прекида ме лектор и наставља: штампаћемо је у оригиналу. И, ето тако, све лијепе и драге успомене везане за лист ПРОСВЈЕТУ и њене људе. Радило се и стварало, веселило и надало. Било би ми драго да и ново уредништво НОВЕ ПРОСВЈЕТЕ учини исти напор и получи исти резултат. Након одслужења војног рока одлазим у Србију гдје сам студирао на вишој педагошкој школи у Ужицу. Рацио сам у селу Љубишу, родном мјесту пјесника Љ. Ршумовића. Тамо сам својим ученицима представио ПРОСВЈЕТУ и они су је објеручке прихватили. Кад сам наручио одређени број примјерака за нове претплатнике ПРОСВЈЕТЕ, у редакцији су се, изгледа, силно изненадили. То сам закључио по томе што ми је господин Војин Јелић, књижевник, а иначе члан уредништва, написао једно топло писмо у знак захвалности које и данас негдје чувам. А сада крај, тужни крај ПРОСВЈЕТЕ, који ме дубоко потресао. Мислим на престанак излажења, а то је било негдје 1971. или 72. не знам тачно. Било је то вријеме еуфорије национализма у Хрватској, када овакав један лист, који није имао везе с дневном политиком, бива забрањен. Ово морамо имати у виду посебно данас када наша Крајина крвари за аутономијом. И не само културном. Тих година (када је ПРОСВЈЕТА престала са излажењем) радио сам у опћинској управи Петриња у Секретаријату за народну обрану. Предсједник скупштине опћине Петриња био је г. А. Штековић. Био је између осталог нападнут да чита непожељну штампу. Он је у својој одбрани кратко одговорио: Другови, ја сам претплаћен на све листове, од Просвјете до Политике. Кад сам чуо да је и моја ПРОСВЈЕТА непожељна, а потом и забрањена, крв ми се у жилама следила. Зар је ПРОСВЈЕТА забрањена? Зашто? Данас знам. Ваљда зато ово и пишем. Просвјета је најјаче оружје просвјећеног народа. Нек' живи ПРОСВЈЕТА!

ОБНОВЉЕН РАД ..ПРОСВЈЕТЕ"

У КОЊИЦУ 27. ЈАНУАРА 1991.

Друштво „Просвјета" је основано 31. августа 1902. године у Сарајеву а угашено 1914. оољом Аустро-Угарске. Оживјело је послије Првог свијетског рата и поново угашено 1941. одлуком фашистичког окупатора. Обновљено је поново 1945. а затим забрањено 1949. вољом комуннстичких власти. На Видовдан прошле године Друштво је поново обновљено у Сарајеву, а у Коњицу на Савиндан ове године. У препуној Кино-сали Лруш- к Р а Ј П Р ВOГ лијсла програма твеног дома у Коњипу, 27. јаиуа- завршен је уз гусле и пјесму ра ове голине о6новл>сн јс рад нааЈе г познатог гуслара Радс Српског просвјстног и култур- Мркајића из [Јрадипс. ног друштва Просвјста. Поред . бесјслом: ”Просвјста многобројних гостију и симпа- ЈУ чс > лапас и сутра”, Срстеп Јатизера овог Друштва Скупшти- ков -т>евић, члан Иницијативиог ни су присуствовали: проф. Др °лбора за обнавл>ан>е овог Алекса Буха. потпрелсједник, и лруштваозначио јс почетакрада књижевник Михајло Јеримић, ДРУ ГOГ Лијела скунштине. Просекретар Главног олбора ”Про- грам рада истатут лруштваобрасвјете” Босне и Хериеговине, као зложио Ј е Лазар Манигода, а, о и књижевник Томислав Шипо- зиачају и улози друштва на вац, члан Главног олбора Српске Ј аааи »У српске културе и духовдемократске странке Б и X. »°сти говорили су гости из СаИспред скупштине општинс Ко- Р а Ј ева; Адекса Буха, Михајло Јсњиц обнављање овог друштва римић и Томислав Шиловац као поздравиоје н>ен прслсјелник лр и члаи Иницијативног олбора Русмир Хаџихусеиновић. Милан Товаришић. У првомделускушнтиисизве- „■5 к купшт г И " а је Кр ?! У ра : Та ден је пригодан програм по- Главпи олбор ИросвЈСсвсћен првом Српском просвсти- ' С (3а ог ™™ |ге Ко "> и » " ТСЛ.У. оснивачу српскс наролнс " ииу) ол 10 чла,,ова лок Ј с Т°' прквс и срелнлвјековне писме- ссдам {Главни олбор броности и културе - Свстом Сави. Ји 17 мламова ) бити ,| Јаб Р аи " а ОтацРаткоШипова«,свсштепик Ј Т маппи"ојмоГ-Ттро Коњичке епархијс, одржао јс гу уводну бесједу о Јцелу и лику С ” ЈЕГЕ И Ј ЛГ.РЛIIИСУ овог првог учитеља и рсформа- Сретен Јакон.’всвнћ, предсјсдтора српске цркве и школе. Па- ни !! . . кон тога изведено јс више реци- Лааа Р Маиигода секрстар • * ■ ЧЛДПОШI* тација посвећених овом празни- _ . ”. ~ . ку, које су веома успјешно изве- РаЈКО Пјс.ипи,Мl"Мl Iоварншић ли иаши иајмлађи - иаша дјеиа Мирослав Глигоревић , Јаико до десет годинастарости, под ру- * логовац и Боро Симић § Ћуро ководством свештеиика: Ратка Куллиим # Ћорђо Јонаповић Шиповца и Илије Топаловића. Страхиил ‘ЛСивак

Дом ЗАВНОХ-а

Ето, то су остаци Дома ЗАВНОХ-а у Топуском. Срушили су ту зграду, историјски споменик, усташе за свога краткотрајнога боравка прошлог љета (1991.) у Топуском одакле су врло брзо напрашени. На мањој слици је разбијена каса у просторијама „Просвјете" у Загребу у Прерадовићевој улици на првом спрату. Просторију и касу је користио загребачки одбор Српске демократске странке. Усташе су, такођер љета 1991. покушале подметнути пожар. Није им успјело до краја. Из љутње и бијеса намазали су улазна врата фекалијама и исписали пароле у стилу „Србе на врбе..." и слично. Снимци; :

Жарко БОЖИЋ

Стеван МИОДРАГ

Огледало

„Нова ПРОСВЈЕТА" мјесечник за културну комуникацију српског народа. Издаје: Српско новинско-издавачко предузеће „Нова РИЈЕЧ", Војнић Директор: Вукашин Д. Зорић „ В. д. главног и одговорног уредника: Никола проф. КОРИЦА Графички уредник: Лука Јовановић Адреса уредништва: „Нова ПРОСВЈЕТА" (Удружсњс Срба из Хрватскс) 11000 Београд, Цвијићсва 43 и „Нова ПРОСВЈЕТА", Скупштина општинс Двор на Уни. Лист је ослобођсн пореза на промст. Рукописе и фотографије не враћамо.