Arhiv UNS — Kultura

ЛИСТ ЗА КУЛТУРНУ КОМУНИКАЦИЈУ СРПСКОГ НАРОДА

НОВА ПРОСВЈЕТА

„Просвјета" 1944.

Како је „Српска ријеч" писала о оснивању Српског културно-просвјетног друштва „Просвјета у Глини прије 48 година

Пустошења и насиља разних завојевача у прошлости, а окупатора и усташа у садашњости, спријечила су културни развитак српског народа... Зато је требало море проливене крви, читава брда костију најбољих синова и кћери српског народа... па да и просвјета буде приступачна широким народним слојевима. Српски народ у Хрватској извојевао је то право и он то право данас остварује у дјело... основано је Српско културно-просвјетно друштво „Просвјета", које ће имати задатак да његује све врсте културног и научног живота Срба у Хрватској, да шири просвјету у народу и помаже сиромашне ученике и студенте у свршавању наука. Осамнаестога новембра ове године у Глини је на свечан начин послављено оснивање Српског културно-просвјетног друштва „Просвјета". Срби у Хрватској су и за вријеме Аустро-Угарске, а исто тако и за вријеме старе Југославије, били много заостали за браћом Хрватима, како на пољу писмености и просвјећености, тако и на пољу материјалне културе... Ко иозна бо.ље наше крајеве тај зна, да су српска насеља по страни од важних цеста и ријечних долина, а остало је тако још из доба Марије Терезије, која је силом тјерала Србе на промјену вјере. Једна од блажих казни за оне који нису хтјели оставити вјеру својих предака била је у томе, да су се српска насеља морала помакнути из домета прометних чворишта, па се зато многа српска села у Лици, Горском Котару и Славонији налазе по страни у планинама или гудурама. Слабо информиран човјек могао би помислити да су Срби у Хрватској за старе Југославије

били протежирани на рачун Хрвата. Било је додуше те протекције, али само у „случајевима", када су ловци за посланичким мандатима према скандалозном изборном закону шестојануарских режима, улазили у парламенат са минималним бројем гласова, или када су појединци добивали уносне државне концесије. Али од свега тога широки народни слојеви нису имали никакве користи, јер политика београдске чаршије није била ни српска ни југославенска, него себично кликашка. У нашем народу, као ријетко гдје, било је раније много оваквих институција, које су оснивали богати људи. Да споменем само вслике задужбине у Србији, богате фондове „Матице српске" у Новом Саду, народне фондове у Сремским Карловцима, закладе код некадашње хрватско-славонске земаљске владе у Загребу и др. За вријеме Првог свјетског рата пропали су сви фондови на територију бивше аустро-угарске државе, јер су морали бити претворени у аустријске ратне зајмове. Срби у овим странама живе већином по селима, мален их је проценат у градовима, па како на селима није било средњих ни стручних школа, а често ни основних, остао је велик број наше омладине неписмен и необразован. Срби пишу ћирилицом, која је била и најстарије хрватско писмо: не може ћирилица и не смије да буде никаква запрека у правцу продубљивања братских веза са хрватским народом. Из „СРПСКЕ РИЈЕЧИ", број 28, страна 3., новембар 1944. године

Милош Црњански писао је о нашим сеобама, Добрица Ћосић о диобама, а Рајко Петров Ного каже да српске сеобе и диобе трају шесто година, у три правца: у небо-вјечност-вријеме,други правац простор, дакле у даљиН У. У туђину и у јаме, дубину. По Његошу,- „Крст носити нама је суђено". Да ли смо ми Срби заиста несретан народ? У потрази за бољим, у бјежању пред злом, у наставку трајања наше историје, мука, селења, у настојању да очивамо своје крсно име, заклетву прађедовску и чист образ, покушавали смо увијек изнова. Неправде, ратови и људске зависти откидоше нам дио поноса и заноса. Криве су, рекосмо, српске честе сеобе, поготово диобе, ватиканске и остале мржње, што је све заједно наш простодушни српски народ довело пред геноцид великих размјера, а у појединим дијеловима и до скоро потпуног истребљења. Окрадоше нам јуначке пјесме и јунаке, покупише сабље и топузе, затамнише свето Светосавље. Зна то најбоље „народ границе" како рече господин Петар Штиковац. По ко зна који пут покушаше избрисати слова српском ћирилицом уклесана, већ ријетка и проређена, сакрита у прашини порушених цркава, забрањиваних обичаја, оскрнављених гробница. на рушевинама српске православне цркве у Глини на осушеној крви закланих 1560 Срба, основано је 1944. године Српско културно просвјетно друштво „ПРОСВЈЕТА". Покренуло је и лист „Просвјету" у настојању да се не заборави прошлост и обезбиједи бол»а будућност Србима чији очеви изнесоше рат на својим плећима. а изградњу оставише у аманет

млађима. „Просвјета" постаде веома брзо омиљено и добродошло штиво у свакој кући. Многима то није одговарало. Седамдесет прве, за мас —покрета у Хрватској, прогаласише је ни мање ни више него националистичким, великосрпским листом, опасним по братство и јединство, па браћу Хрвате, који, како једном рече њихов Крлежа, никад нису задовољни и „увијек сањају о неком преврату" па тако и тада. Преврат им тада није успио, али нашу српску „Просвјету", ипак, због познатог националног паритета („како хрватски тако и српски национализам") угасише. Најновијих дана покушаће и оно, донекле већ и заборављено словце ћирилице забранити! Господа, хрватски челници, исмијавали су Србе зашто траже ћирилицу, а не знају тобоже написати „Џ" и „Ћ" писаном ћирилицом. Није смишњено, али је жалостно. Т6 је аргумент више да се управо и због тога ћирилица његује. Рат је. Покренути су ратни листови да истина продре у јавност, да остане и да се не заборави. Тако ће стопут поновљена лаж о нечијој тобожњој угрожености од Срба остати оно што јест само лаж из интереса. Рат ће престати. Остаће народ српски, да поново гради порушено. Треба му помоћи вратити самопоуздање у живот, вјеру и културу. Тако ћемо правдати епитет неуништивог великог народа. „Нова ПРОСВЈЕТА" ће на стављајући традицију уз вашу помоћ, оплеменити стазе досадашњих српских сеоба и судбина али уједно продуховити и учврстити наше српско остајање и постојање. Никола КОРИЦА, проф. в.д. главног и одговорног уредника „Нове ПРОСВЈЕТЕ"

Никола КОРИЦА,

Поглед уназад

Вријеме рушења

Опет ми Срби, славенске душе, „откривамо" у комшилуку у својој дојучерашњој „браћи" неке старе —нове Готе, ибералесе, данкедојчланде, хитлерјуниоре

Ово је вријеме рушења. Срушена је Друга Југославија. Срушене су цркве, музеји, библиотеке, дјечје јаслице, споменици, школе, пријатељства, љубави, бракови, кумства, комшилуци, разговори уз каву. Срушени су и наши снови. Снови посути варкама о лијепом заједничком животу у шареној лажи названој братство и јединство. Треском је пао огромни мермерни кип Тита и другова. Васкрсавају дојучерашњи „издајници", људи у педесетогодишњој немилости, на таванима у прашини траже се досад забрањиване књигс, а на њихово мссто оставља црвена литература. Све је то обасјано и падом звијезде петокраке.

Уз тутњаву и тресак, понајвише у нашим душама, срушени су мостови пријатељстава и људскости, разваљене бране и уставе привидне хармоније. Жрвањ нагомиланих антагонизама својом је центрипеталном силом избацао пуно прљавог веша по лицима и душама поштених људи. Опет ми Срби, славенске душе, „откривамо" у комшилуку у својој дојучерашњој „браћи" неке старе —нове Готе, ибералесе, данкедојчланде, хитлерјуниоре. Ббранимо се друге нема. Бранимо се, ево, и овим (1971. године комираним и срушеним) мјесечником за културу српског народа, што се буди након двадесет година.

Вукашин Д. Зорић

Огледало, „народа границе".

„Нова ПРОСВЈЕТА" ће настављајући традицију уз вашу помоћ, оплеменити стазе досадашњих српских сеоба и судбина али уједно продуховити и учврстити наше српско остајање и постојање

Година 1

Број 1.

март 1992.

Цијена 80 динара