Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

О, zdravo proleće!

Došlo је proleče- Svi su se njemu obradovali - i stari i mladi. Va-duh je čistiji, svešiji. Lahi vetrič njiše tek ozelenele lističc. Voče jc procvetalo. Njegova umilna boja preliva se na suncu. Deca jure ulicama i radosno kliču: „Živelo prolečeT' Da, proleče je došlo « ali šta je došlo s njim? Ptice, čiji oias odjekuje u parkovima, čist vasduh, duši dani. Ljudi sa sebe skidaju tešku zimsku odecu, oblačc laku, deca se veselo igraju i pevaju. Kada uđemo u vočnjak, kao da smo ušli u čarobni vrt opisan u bajkama. Sve oko tebe cveta, raste, buja. Prolečno suncc svojim sracima obasjava krovove kuča na kojima je pre nekoliko nedelja lešao sne§. Jeste-li bili u parku? Jeste li videli kako je divan: zelen, sveš, šaren od prvoo cveća- Kako je divno videti mališane koji su dovele mame da se nadišu čistoo vazduha.- jednom jc u ruci zvečka, drugome lutka, treči samo sedi u kolicima i ouče, raduje se svežini i proieču. Nijedno oodišnje doba nije tako Ijupko kao proleče, Ono bolesne krepi, rnladima kao da' razvija krila, a starima obnavlja snagu. Kiiknimo sada svi zajednički; Živelo proleče!

Snajderov Siavica,

Đače

Sunce več klone Ko da ga ptice gone, A §radič mali U san polako tone. Povetarac pirj, A s njim ide mrak Na spavanje odoše svi, Samo ne vredan đak. Svetlo u sobi Njegovoj gori, Majka ga savetuje, Tiho mu govorl:

»Ostavi sine. Ostavi sad, Učenj'e tvoje, Pao fc mrak.“ »Nefea me majbo, Neba me sađ, Meni je kratafe Današnji dan. Učiti moram, Ispit je tu, Ja hoču majho, Dalje u školu. lloču da učim, Hoču sad, Da steknem snanje Dok sam mlad,“

Vučefić Ruža

AUTOBUS

Autobuska stanica; tu stojimo ja i dru§arica i mnoštvo nestrpljivih Ijudi. Kfšica jesenja rominja i barice okolo stvara, a autobusa nema, pa nema, i mnoštvo Ijuđi nervoEno razgovara, Ćuje se veseli pokHč: „Епо ga aiitobus!“ Glave se prema njemu ргинаји. Ijudi se guraju. On ludo dojuri ue škripu kočnica stade, i sve okolo poprska, stare i mlade. Tad nastade guranje, deranje i cika, haos celi! Ncko viče: „Skloni se* ti, debeliT Autobus je jedva s velikom mukom pošao, i s velikim sakašnjenjem na sledeču stanicu došao.

Pužić Slavica,

Vlllc

Моја маца

Имам мацу лепу, најлепшу на свету, није што је моја, већ је лепог соја. Има шаре лепе: жуте, беле, црне, другарица многа моја због ње к мени сврне

Радека Стаика

Уlд

ФУДБАЛЕРИ

На терен зелени, прави, излазе момци смели. Беара, Митић и Шошкић , их , што би бити хтели! На голу стоји Буца. искусан голман стари, да се за лопШрм баци о томе он сањари! А гледај беиовсног пара! To су дечака два: леви је мали Taca, зна ra улица сва. Десни бек, Јоца бесни, само очима стреља, ано ли пеког цепне iniiio ће да буде весеља! Халфови к’о браћа сложни, сваки за лоптом јури, Шренер их често кори: „Брже, брже, пожури!“ Навални ред што игра! А центарфор, к’о чигра врти се стално у кругу и лопту додаје другу. Овај Шим злата вреди! Спрема се да победи, само што голова није лопта стативу бије.

Димишров Душко

ДЕЧЈИ ЛИСТ