Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

А ја sam је tako čuvala

Vreme je bllo hlađno. Sedela sam kraj peći. Napolju je vetar svirao svoju jezivu melodiju i Jgrao se belim pahuljicama koje su u gustom roju padale na zemlju. Bilo je lepo posmatrati i§ru pahuljica koje su poigravale po taktu muzike koju je izvodio vetar zviždeči i provlačeči se kroz dimnjake. Sve je bilo belo- Dosadilo mi je gledanje kros prozor. Potražila sam mog vernog druga, knjigu koju sam več nekoliko puta pročitala. Ona se bila vratila sa svo§a gostovanja u susednoj kuči. Susetka joj је dala novo plavo odelo. Bila sam veoma srečna kad sam videla svoju knjigu u tako dobrom stanju. Samo, kad sam je uzela u ruke, videla sam da je snatno omršavila. Tome sam se jako sačudila, jer znam da stvari takve vrste strogo drže liniju, da se nikad ne §oje, a retko mršave. Ali, nažalost, moja knjiga je omršavila i uprljala se. Iz§ledalo je kao da su pojedini llstovi kupani u kofi i mastilu. Brzo sam prelazila stranice koje su mi se činile lepim i želela da dođem do najlepših. Ali avajl Tih stranica nije bilo. Samo su brojke pokazivale da nedostaje nekoliko stranica. Bila sam žalosna što su mi na tako ružan način upropastili knji§u-druga koje§ sam najviše volela i čuvala. Naročito sam je cenila zbog lepote poređenja i opisa. Sada stoji u ormaru i nikom ne ide u goste jer je omršavila i ostarila. Ponekad je uzmem J pročitam koji deo. S tugo m mislim na obečanja susetke.Ćuvaču }e, samo mi }e daj, fer i ja volim da čitamReč nije održala. Zbo§ toga nije više ni došla da traži drugu knji§u. Tari Katarina, VIH-S

КЊИГЕ

Књиге су ми добре друге, оне школске, а и друге. Волим књиге о Јапану, о Кини, о Магелану, о мору, о риби малој, о палми, о шкољки шарној. Волим књиге о прашуми, лаву ком се смеју мајмуни, зебри, тигру и жирафи, о дубини где су шарани. Волим да прочитам много књига таквих, јер ја из њих стичем и знања свакаквих. Катарина ХербуШ, VIII

Knjiga је moj najbolji drug

Svako ko mnogo čita mora da zavoli knjigu i ona mu postaje najbolji drug. To kažem i ja, jer što vlše čitam knjiga mi postaje bliža, draža, ona postaje moj svakodnevni hobiKadgod čitam neku knjigu postajem jedna od ličnosti romana ili pripovetke. Posmatram junake, idem ukorak sa njima, osečam ono što i oni osečaju i delim sa njima sve radostl i nedače. Na kraju svake pripovetke ili romana mnogo razmišljam i maštam, Tada postajem glavna ličnost romana, jurlšam, koljem, rušim, palim i na kraju se trgnem i prosto mi bude nekako krivo što sve to nisam doživeo. Mislim da nema knjige koja nije na neki način interensantna i poučna. Svaka knjiga ima svoju draž. S pravom mogu reči da je knjga moj najbolji drug, jer uz nju provodim svoje najlepše trenutke. Gallč Miroslav, VIII

Сусрет са књигом

Са књигом сам се упознао доста давно. Не знам тачно када је то било, али сигурно знам да је било пре него што сз.м научио слова. Било како било, мој први сусрет са књигом није био пријатељски. Погледао сам је крвнички, и замислите, растргао је. Такво „чудо“ до тада нисам видео, па сам мислио: или he оно мене, или ја њега. У почетку су ме привлачиле велике сликовнице са лептирима, бубама и медведима, Мајка ми је понекад читала кад сам полазио на спавање тихо изговарајући сваку реч, све док нисам утонуо у сан. Али почела је школа, пошао сам у први разред. Научио сам читати. Друг-

чије можда не бихдознао за „Мачка у чизмама“ или за „Млинаревог сина“. Сећам се добро тих првих причица које сам срицао наглас у кухињи седећи за великим столом покривеним плавим столњаком док је мајка кувала. Тада сам заволео књигу и постала ми је најбољи друг све до данас. Мој друг књига и ја добро се слажемо. Он има још много да ми прича, много да ми прича у вечерње часове када је напољу све мирно и када све спава. Тада читам приче и видим јасно: магловиту долину, једва видљиве планине, малу кућицу и мутно небо. Часњи Ференц, VHI-2

НАШ ЛИСТ