Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

ДАНИ ЕСКУРЗИЈЕ у ДУБРOBНИКУ

Вести из наше школе

Четири дана проведена на екеиурзији, брзо су прохујала. Ученици осмог разреда Основне шиоле ~Стеван Чоловић" из Ариља, нииада неће заборавити озу еискурзију и оно што су на њој видели. Пут нас је водио преио Титограда, Цетиња и Нотора у Дубровнин, а на повратиу смо видели и Сарајево. Да је релација била лепа, потврдио j R и број ученииа. Било нас је дезедесетосам. Прзи дан је био и један од најлепших Два музеја посећена у Цетињу, кршевитом граду Црне Горе, оставила су веома јак утисаи на све нас. У првом музеју су били изложени салони, собе и трпезарије дворца ираља Николе. Изрезбарено дрво махагонија, велике и до један метар високе кинеске и јапанске вазе, вредне слине и сребрена посуђа, која датирају из времена старе Црне Горе, оставила су пријатна сећања. Други музеј или ~Његошева биљарда“, био је нешто мало мање вредности, али ипак вредан да се види. У њему је и рељеф Црне Горе израђен од гипса, а обојен бојом песка. Нису нам се свиделе једино слине савремене уметности изложене у ходницима музеја, ноје су, одударале од ове вредне зграде. Нстог дана, посетили смо и манастир у иоме ie био смештен још један од музеја Цетиња, у иоме смо видели најстарије цривене ињиге писане руиом и одећу старих ираљева и владииа, међу иојима се налази круна Стеваиа Првовенчаног, украшена дијамантима и драгим камењем. И следећи дан био је пун одушевљења и узбуђења. Видели смо Његошев маузолеј на Ловћену, који је израђен по пројекту Ивана Мештровића. Овај споменик, јединствен у Европи, па чак и у свету, држ е две наријатиде тешке по 7,5 тона. У самој унутрашњости маузолеја налази се статуа Његоша који у крилу држи књигу, а изнад њега се налази орао, симбол слободе црногорсног народа. Нип је исклесан из једног дела црног мермера тешког двадесет осам тона. Изнад бисте, на самом плафону овог објекта, одмах пада у очи златно сјајна површина, То је мозаик израђен у Венецији од кристалних плочица позлаћеним четрнаестокаратним златом. Четири метра испод статуе Његоша. налази се гроб овог цењеног црногорсиог Владиие. На гробној плочи су исписане roдине његовог рођења и смрти. Нада се прође са друге стране маузолеја, пред очима се створи диван поглед на Црну Гору и Боиу Ноторску. Са те висине се виде Проклетије које чин е границу између Албаније и

Македоније и Бари, једно од већих Италијанских пристаништа на Јадрану, Наша посета маузолеју ближила се крају. И, опраштајући се од овог драгоценог црногорског и југословенског споменина, нисмо могли, а да још једном не погледамо Црну Гору, онакву, каква изгледа са Ловћена. И осталих дана екскурзије је билр пријатних изненађења. У Дубровнииу смо посетили изложбу аиваријума, а посебно нам се свидела вожња бродићем крјим смр се возили од Дубровнииа до острва Локрум и натраг. У Сарајеву смо видели и Земаљски музеј који је састављен из три зграде, између којих се налази ботанички врт, богат ретним примерцима светсних биљака. Овај музеј је богат кано археолошким, тако и етнографским и природним отирићима. Посебно нам се свидео етнографсни део музеја, где je на специфичан начин представљен живот за време турсних освајача. Ту су направљене просторије са оригиналним намештајем из тога времена и са воштаним луткама које верно приназују људски лик. Посетили смо и Башчаршију занатлијски део Сарајева. Али све је то тако брзо прошло. Толико је било лепо, да нисмо ни осетили над су прошла она четири дана и кад смоТшшли у школу. Све је остало као један сан који је био и прошао, а који ће нам остати дубоко у сећању. Пријатно ћемо се сећати ове екскурзије, можда зато што је било лепо, а можда и што је била последња из основне школе. Гордић Мирјана, VIII а

НА ЂЕРДАПУ

Озе године ишли смо на екснурзију на Ђердап. Дуж пута смо могли сви заједно да се дивимо лепотама тих предела. Пролазили смо поред малих и великих река и нроз најразличитија насеља. У неким смо се и заустављали. Пуни радозналости размилели би смо се на све стране попут мрава. Иод Зајечара смо посетили споменик који симболично представља вешала. Ту смо се за успомену сликали са наставницима. Тог дана смо посетили и Ресавску пећину. Пред уласном смо се тискали и једва смо чекали да уђемо Нада смо пошли водич нам је рекао да је пећина случајно откривена 1962. године. Пошто нам је испричао гвен историјат и напоменуо да ћемо ући и у неке дворане које с е по лепоти издвајају, кренули смо. Те дворане су биле: Блатна дворана, Дворана иипова и Кристална дворана. Мени се највише допада Дворана кипова. Добила је име јер је у њој природа извајала неиолико нипова. Неки од тих нипова су: Мајка с дететом и Сфинга погнуте главе. Да би се сви ти кипови створили било је потребно неколико милиона година. Другог дана смо стигли на Ђердап. Посл е обиласна електране похрлили смо на игралиште. Уморни од игре те ноћи смо слатко спавали. Следећег дана кренули смо у родни крај. Били смо весели а и тужни што напуштамо једно пријатељско и другарско путовање по пределима Источне Србије. Крсмановић Јовица, VI а

Кратак предах и фотографија за уопомену

20. НОВЕМБАР 1975

ОСНОВАЦ

3