Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

ПРОСЛАВА У ТРШИЋУ

У ЧАСТ ТВОРЦА АЗБУКЕ

Овогодишња народна светковина посвећвна Вуку Караџићу која је традиционално одржана у његовом родном месту Тршићу упркос изузетно лошим временским условима протекла је у знаку великог славља преко 20 хиљада грађана из наше земље и иностранства који су се у недељу 19. септембра овде окупили. Књижевник Оскар Давичо на овогодишњој, све чаности говорио је о нашој култури и њеном ства ралаштву. Између осталог на свечаности је рекао: Против Вука су се дизали с почетка и кас није учени људи, претила му је црква, проклиња ли га архимандрити, књаз српски га терао из зем ље а он нешколован слова је учио у Троноши, где је прве старословенске букве писао мастилом начињеним од барута. Енергија и мар интелиген ција и неустрашивост, одредили су пут том болеско.м човеку са штулом, чија је апсорпциона моћ научних дела била огромна као и слобода њего вих асоцијација. На пространом и великом травнатом амфитеат ру у природи нашли су се тог дана учесници 6.

међународног славистичког центра из 16 земаља Евроне и Сједињених Амер<ичких Држава, делегаци]а Иванић-Града из СР Хрватске збратимље ног са Лозницом, делегација Културио-уметничког друштва „Јанчек“ из чехословачког града Ја блонец са којим Културно уметничко друштво „Вук Караџић" из Лознице има вишегодишњу плодну сарадњу, затим велики број носилаца Ву кових награда, студенти ђаци основци и средњо школци као и припадници ЈНА уметници и научници. . ..

PJER LOTI I ČOBANICA

SLAVNI FRANCUSKI KNJIŽEVNIK BORAVIO U BOKI KOTORSKOJ

U oktobru 1880. godine na Balkanu je nastala vrlo kritična situacija. Predstojao je sukob izme đu Turske i Crne Gore. Međunarodni odred, koji su sačinjavali vojnici Rusije, Engleske, Austrije, Italije, Nemačke i Francuske zahtevao je da Turci predaju Ulcinjsku tvrđavu Crnoj Gori. Da bi pojačali svoj pritisak na Tursku, Saveznici su jedan deo odreda uputili brodovima u Boku Kotorsku. Na jednom od tih brodova nalazio se, kao oficir, slavni francuski književnik Pjer Loti. Na njega je ostavio veličan stven utisak pejzaž Boke, a za nje gov boravak u Baošiću vezan je i jedan sentimentalni doživljaj. U svom dnevniku Per Loti je napisao sledeće: »Prošlo je osam dana od našeg dolaska u Baošić. Malo po malo privikavam se na ove zapanjujuće kamene gromade koje se uz

dižu u nebo, na ove šume, na ovaj kraj, na fantastičnu lepotu ovog dela zemlje. Ova slovenska zemlja fantastično izgleda. Oko luke, koja je zagrađena kao jeze ro, uzdižu se divlji, nepristupačni grebeni. U daljini, još bliže nebu, nalazi se nešto kao džinovska tvrđava surove crnogorske pla

nine, koje podsećaju na zastrašujuće ostatke haosa«.

U Baošiću је Per Loti upoznao devetnaestogodišnju čobanicu Paskalu Ivanović i zaljubio se u nju. Evo šta on u dnevniku kaže: »Video sam je pocrnelu od sun ca i vetra, lepo građenu, ponosnu i skromnu u isto vreme. Od nje nisam tražio ništa drugo sem da mi dozvoli da je gledam kao što bi čovek posmatrao neki redak cvet koji raste u ovim šumama Grci su svojevremeno napravili mermernu statuu Farosa koja neverovatno podseća na Paskvalu Ivanović«. Per Loti nije dugo ostao u Boki. Turci su se povukli iz Ulcinja i njegov brod je otišao dalje. Međutim, uspomena na ovaj bora vak ostala je kod Lotija doživotno. On je za vreme prvog svetskog rata među prvima pružio bo ravište srpskim izbeglicama i javno osudio napad Austro-ugarske na Srbiju. Godine 1934. postavljena je u Baošiću memorijalna tabla na ko joj t piše: »'U znak sećanja na Pjera Lotija, francuskog pisca koji je boravio u Paskvalinoj zemlji od 4. 13. oktobra 1880. godine«.

PJER LOTI (portre jrancuskog slikara Anri Rusoa)

JUGOSLAVIJA U RECI I SLICI