Arhiv UNS — Listovi stranaka

СУД И СУДИЈЕ

У Душановом законику постоје две овакве одредбе: „Јеште ловелева царство ми. Аште пише књигу царетво ми или по ерџбе, или по љубви, или по милрсти за некога, a она-»и књиra разара законик, не по правде и по закону како пише законик, судије ту-зи књигу да не верују токмо да суде и врше како је по правде (171).“ „Бсаке судије да еуде по законику, a да не суде по страху царства ми (172)“, Шта се хтело оваквим одредбама законика? Ствар Је сасвим јасна: желело се да судија буде независан у суђењу; да се руководи само својом савешћу, разумом, законом и правдом, да се не прикланза ни царским наредбама, ако се у њима тражи да се суди мимо законик, да се не страши г.ара кад врши судијску дужност, Прошло је од тога доба веколико векова, али се цар* ска реч није у нашој земљи одржала ни у деветнаестом ни у двадесетом веку. Наши владаоци преко својих министара наређивали су судијама како да суде политичким кривцима. Мешали су се понекад и у грађанске спорове, ако се ствар тицала каквог њиховог љубимца. Кад би се судије успротивиле неправедним, суровим, често нечовечним краљевим наредбама, њима се безазорцо претило. У једној прилици суд је ослободио један број „Одјека", органа Самосталне радикалне странке, забрањен због тобожње увреде и клевете краља. Министар правде, једно умно и морално ништавило, али по физичкој снази јака људина.. позвао је к себи телесно слабуњавог претседника суда, изгрдио га на пасја уста и ишамарао.,, Кад се шдије нису дале поколеоати у пита№' скраЛ, а ( држаЈгс закона, крал* Александар Обреновић укБнуо је устав (9. маја 1894.), ј/ништио и закон кога су се савесно држале и закон о независности судова и некретности судија и уклонио из највишег суда непокорне судије. Ha њихова места довео је меке, по служне, понизне и несавесне у политичким пресудама, Задат је смртни ударац правди и закону. Воља владаочева постала је ultima rado

последњи, пресудни разлог зз осуду политичких оптуженика. Тај притисак одозго упропастио је правни поредак, ставио силу изнад законз, снизио јавни морал, ослабио веру народа у правду „која држи земљу и градове." * Тако је било, a није смело бити, кад су судије постављане одозго. Тако не треба и не сме да буде кад се судије бирају од народа. И тим судијама треба обезбедити слободу суђења. Ha њих се не сме вршити притисак одоздо. Улица не сме бити изнад суда. Неодговорним групама из народне масе не треба допустити да усклицима и узвицима насрћу на судијску савеет. Кад народ бира судије претпоставља се да ће изабрати најспособније, најправичније, најчестије, најсавесније. A кад их једном изабере, нека их остави да на миру, пажљиво и савесно, проуче чињенице, саслушају оптужене и њихове браниоце и сведоке за и против. A судије ослобођене од утицаја неодговорне масе треба да на прагу судске собе оставе сваку личну и партијску мржњу и постану само и једино непристрасни претставници правде и

закана. Ако и погреше, нека то не буде из зле воље, због неоправданог предубеђења или под притиском неодговорне масе. Ту су виши судови, па и највиши суд, који ће исправљати погрешке... Судије треба да суде по закону и савести, a гомила ради по тренутном осећању, често врло променљивом, или, што је горе, под злонамерним потстицајима појединих несавесника. У њој делају и на њу утичу поред поштених али често заведених, честитих људи, још и провокатори, разузданици, осветољупци и бездушници. Таквих има подоста и међу достављачима и дошаптачима. Једни то чине да компромитују режим; други да се покажу ревносни, те да се заборави на њихову прошлост, трећи из злобе и пакости, Судије треба да умеју одвојити здраво зрно од уродице и да приме сведочанство поштених и искрених тужилаца, a одбаце лажне доставе сумњивих личности. Свуд се може грешити, али судске грешке су најтеже, најсудбоносније, најштетније по народ и државу... Јаша М. ПРОДАНОВИЋ

ЗАПАЖАЈИ Из смрти - у живот; из пустоши - у обнову!

Свако јутро у 6 и 30 и 7 часова разлеже се свирање сирена уз тако цобио познато иам завијање. То је данас знак почетка рада у престоничним предузећима. Ти звуци еирена греба дан ас да нас радују јер нас потсећају на обн ов у; да је об н о ва опустошене земље у пуном јеку. Они нас истински радују и испу" з дом, више aero то, - в е„ _... / потпунд и брзм успех 0 б н о в е ... ~. Али... али ... Зар другови руковаоци тим сиренама морају баш онако језиво да з ав и ј а-1 у? ... Баш нсто онако као до недавно пред НЕПОСРЕДНУ опасност од бомби , као пред смрт?!? ... Многима, кад м чују оно злокобно завијање, срце понова уздрхти, истањени нерви опет се затегну, кожа им се најежи све док их мисао не умири: да је, хвала народноослободилачкој борби, то сада знак животне б е з о n ас н о ст и, грађанске безбедности, знак неуздржаног

темпа обзове која пас из дана у дан води у Све нормалнији живот... ~. Зато, другови сиренаши, нека сирене под вашим мишицама не завијају и дан ас злокобио на смрт, на пустош, већ весело на живот, на о б н о ву! \ ЧОВЕК СА УЛИЦЕ

Кара-Љага

Ни све воде целог слива; Млава, Тимок и Нишава Дрим, Неретва, Лим и Пивз Мура, Тиса ни Морава, Згта, Босна, Колубара Црна река, Дрина, Тара, Ни Морача, ни Ситница, Вардар, Уна, Купа, Драва, Ни Ђетиња ни Бистрица, Ни сав Дунав па ни Сава —* Неће Петра да оперу. Пре ће спрати и испрати Црну боју самом врагу, Ho његову кара-љагу. Жо

Сељак и демократија

Захваљујући оггштим веровањима многи се људ« не могу лако отети испод јарма лажних престава и погрешних појмова. Овакве Се појаве могу запазити чак и код најкритичвијих и најнезависнијих духова. Зато је некада постојало мишљење, да је сел>аштво конзервативан сталеж, то се мишљење и да нас протеже на нашег сељака. Наш сељак није конзервативан. Бар не овај садашњи. Он је само уздржљив, обазрив, јер га природа посла на то ynyhyje. Израстао и урастао у земл>у, везан за једну те исту средину, морао је примити особине своје средине. У уском кругу поеебних обичаја и погледа кретао се је сељак ма и привидно у сигурном заклону. Од колевке до гроба пратила га је заједница са својим учешћем. Заједница му је указивала пут којим има да иде. Сем тога, a то је нарочито важно за разумевање питања о коме је реч, земљорадња је стшр развој. Уложени рад и капитал касно почињу доносити плодове. И увек у знаку питања: хоће ли успети да их убере и да ли ће се умножити? Земљорадња је таква радиност у којој се почињене грешке најспорије исправљају, a погрешни кораци вуку за собом најдуготрајније последице. То треба да се зна кад Се просуђује сел>акова уздржљивост и обазиврост. У задње време ова се слика нешто мења. У првом реду због његовог укопчаваља у новчану привреду. Принуђен да са својим производима изиђе на новчано тржиште: његове се мисли, осећања и тежље проширују, itero в a се схватања мењају, његов се лик преображава, и физички и духовно. У тежњи да што више и што боље произведе он уводи: најсавременија оруђа, вештачко ђубре, оплемењено семе, нове оправе и нове воћке, нову расу стоке и друго. Употребом овога, као и много друго којечега, поСтаје мисаоиијим и технкчки напреднијим Производећи све боље и све више ипак примећује, да није успео најповољније решити опстанак свој и своје породице. ЈоЦј аду ту и тамо понешто шкриШ a sa које №ije знао ни дед ни његов отац, почињу r?t пола-ко али све сигурниЈе притнскати. Појављују се периодичне привредне кризе општег карактера, које су за itera нека врста тајанства. Ово ra све више мучи и рије по ње.му. И најзад, у тражењу узрока, сазнаје да више није изолован и сам у свету, искључиво везан за земљу. Јер, са падом »кдустрлје, пада и куповна моћ градског становништва, a са падом куповне моћи градског становништва настаје изванредан и дубок слом цеиа пољопривредних производа, Сада се пред itera, сасвим природно.

поставља разрешегве настале загонетке: од куда то да за вшие и боље произведену робу добија мању суму новаца? И од куда то, да за ту суму новаца не може да набави ни најосновниЈе потребе за себе, своју породицу и своје домаћинство? Ова загонетка није могла дуго да траје. Привредне кризе, баш зато што су учестале, полако отварају очи широким народним масама, Сел>аштво постаје свесно узајамне зависности њиховог економског положаја и положаја варсшког радничко-намештеничког становништва. И обрнуто. Радничке масе у градовима и трезвени интелектуалци постају такође свесни ове узрочности. Ово сазнање не остаје без видних последица на духовно, политичко и друштвено изграђивдње широких народних маса. Оно ее изражава у приближаван>у и прожимању ова три основна елемента и у тражењу нових израза средстава и метода да се избори бољи и праведн-ији однос снага и моћи у народној и државној заједкици... Тиме сељак стлЈче |ош једно ново знање. Он сазна]е да је политика моћ, да је политика све. И стварно тако јесте. Од највиших питања човечанства до уређења вожње на друмовима допире област законодавства, a тиме и политика, Политика, према томе, може да утиче на све гране човечијз делатцости, ћи их или сцречавајући их, она је свакдашња творачка или разорна снага, заенива државе и брише читаве народе са листе живих, ствара богатство и слободу или нагсни на беду, по«иже«,е и ропство. И тако даље. A сељак идући за својим мислима морао је запитати се: шта ли је то демократија, о којој Се тако много говори и ради које се толшса копља у виду пера ломе? Је ли то сврха друштвеног развића или је то нешто друго? Они који су имали разлога да му то објасне постарали су се да му то буде објашжено, Демократија, кажу ови, није сврха, већ само једно у збиљи нужно средство за остварење и снажно утврђивање гледишта на свет, по коме је човек човеку највише биће, и по коме човек човеку на,јвише биће, и по коме човек не би требао да се oceha човеком само у празничним данима већ свакад и на сваком fioca у, Демократија је форма, коју свако, уколдао не припада повлаштеним редовима нли као штиће* ник ових не вуче користи из владаћине повлаштених, мора nò природ« самог разума да жели у интересу. ite демократије, према оволге, врши се на тај начин, што се народ сам, односно сваки члан тога народа, уздиже до све вишег ступња политичког убеђења, увиђавности и ваљаности, тако да се способност целине пење све више а више, Демократија је, у кратко речено, школа у kojoj се људи уче како се заједничко живи, заједничко рад« и наппедује, заједнички диже и пада. Она се одлккује пуном народном контролом и што мањим бројем наредаба за народ, Она значи; јед-

нака ттрава, једнаке дужности, једнаке повластице и једнако право управљања јавним пословима. Она је, као таква, претстављена у слободи збора и договора, у слободи удруживања, у слободи штампе. „Пзсле способно-ти мислити, рекао је Максимилијан Робеспијер, највеличанственија и најсимпатичнија личност француске револуције, способност саошцтавати своЈе мисли другима јесте, најдчвнчЈа особина, ко?а дели човека од животин»е. Та споссбнсст у исто аргме |е сведочанство и о ввчно-м позиву човекосом ка друштвеном животу и служи као веза, душа, неопходни услов б::ћа самог друштва, Јединствеио средство за даегово усавршаваае и псстизавање извеоног степека моћи, просвећивања и среће.** Из реченог јасно излази, да ]е задатак сваке истинске демократије у томе, да испуњује масе осеНањем њиховог достојанства, да пробуди њихове захтеве на проширивању њихових личних права и развије снаге, које су у стан>у да остваре жељени друштвени поредак, изражен у крајњој линији у социјалној правди и душтвеној солидарности. Али, истинска демократија има још једну дужноет. Она мора објаснити широким народним масама да се демократија зида и на друштвеним одноеима. He може бити праве народне заједнице догод на пољу економском влада међусобно искоришћавање и тиме грађански рат, рат свију против свакога и рат сваког против свију. Наш досадашњи економски живот није хтео да зна за народну заједницу Он је знао само за конкуренте, непријатеље, дивљу игру. Догод овај и овакав одноо буде владао, и у колшо влада, демократија ће биги искривљена. Ако, дакле, коћемо да имамо демократију, праву демократију, онда морамо градити слободу не само одозго, од духа, него и одоздо, од материје. Значи да мора. мо обезбедити економски поредак, који не почива на начелу међусобног искоришћавања N него међусобне помоћи који не Ст, *'■»ра рат него ,уде на | за'*ед о и је. гог. Т.’ смисао и би. ч 01' двмокра-i коју не схватају*« неће да сх они који тврде да је сељак кинзервативаи, они којима не иде у рачун да се сељак удружи са о нима кО|ји од свога рада живе и у зноју свога лица свој хлеб зарађују- За ту и такву демократију бори се Народни фронт, и само кроз ту и са таквом демократијом село и сељак неће бити шше занемарени и запуштени, као што су били у старој Југославији Алекса Н. ТОМИЋ

Алекса Н. ТОМИЋ

ПАРОЛЕ НАРОДНОГ ФРОНТА

РЕПУБЛИКАНСКО ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ

Народи Југославије биће уско* ро стављени у положај да изразе своју суверену вољу о основним питањима државног уређе* ita. Ha изборима од 11 новембра биће изабрана Уставотворна скупштина која ће донети Устав нове Југославије. У томе Уставу, поред осталих питања, одлучиће се и о облику владавине, наиме, да ли he Демократска Федеративна Југрславија прихвати* ти републиканско државно уређеље или ће и даље остати мо нархкја? Ha прагу Народни фронт, корепублике ји на изборе излази са јединствгном савезном листом кандидата, у својим основним програмским начелима прихватио је, у тачки 11, републикански о* блик владавине. У томе начелу речено је: „Народни фронт сматра да је одржање братства и Јединства наших народа, федеративног државног у* ређења и истинске демократије у Југославији неизмирљиво са монархистичким обликом владавине и бориће се за то да народ на слободним изборима за У* ставотворну скупштину да свој глас за републикански облик владавине као једини који одговара интересима свих наших народа“. *) Предавање Влад. Св. Симића, главног секретара Југосл. републиканске демократске странке одржаног. на радиу 23 окто* бра о, с.

Како Народни фронт Југославије, као скуп свих напредних странака, група и појединаца, претставља веома моћну политичку организацију и како he на претстојећим изборима бити изабрани за народне посланике само кандидати са листа за Савезну скупштину и Скуп> штину народа, to је Јасно да he присталице Народног фронта, сходно споменутом програмском начелу, у Уставу нове Југославије усгановити републикански облик владавине. Тако ће најзад, после две и по деценије протекле између два светска para, после узбудљивих и драматичних политичких збивања, после пуне катастрофе државног организма Југославије и после претешких четворогодишњих борби народноослободилачког покрета са окупатором и његовим домаћим помагачима, установљењем репу* бликанског облика владавине, на видан и веома јасан начин бити обелодањен лик и суштина нове Југославије. Са републиканским и федератнвним државним уређењем Југрславија у суштини својој постаје истински нова Мен»ају се из основа битни објективнн услови за даљи историски разво! и живљење свих наших народа, остварују се све нужне претпоставке за успостављаше грађанског мира, друштвеног, политичког и културног развитка; за најцелисходнију привредну и економску организацију; за социјалну сигурност, као и за утврђиваше духовног јединства и окрепљење југословенског патриотизма, као услова независно-

сти и сигурности како унутрз тако и споља. За братство После крвавих и теи јединство шких братоубилачких сукоба и уништавања који су, то је ван сваке сумње и дискусије, последице узрока који имају своје изворе у политичкој и друштвеној структури предратне Југославије, као и у ономе што се у њој збивало н догађало, дошло је до опште моралне рехабилитације, до обнове грађанске храбрости, до узношења изнад свих тих мучних сећања и прокламовано је братство и јединство југословенских народа. До тога је дошло у пуној свести да братство и јединство југословенских народа претставља једини спас, основни унутрашњи и битни разлог постојања и даљег заједничког живљења, да је оно историски условл?ено и оправдано и да у својим основима садржи ранија народна стремљења и тежње, a у својој функцији значи активирање оних народних снага које су биле спутане у свом нормалном развитку и које су тако дуго биле прогоњене у нашој средини. A ако би човек хтео тековине иародноослободилачке борбе да поређа по њиховој важности и значају, онда је несумњиво да братство и Јединство долази на прво м<есто, или тачније, да је оно темељ на коме |едино може да постоји зграда југословенске државности. И зато, када се ради о основима новог државног уреheH>a о којима he имати да решава Уставотворна скупштина, јасно је и несумњиво, да се сва питања тога уређења имају решавати према томе основном постулату и саображавајући све његове установе јачању и осигуравању тога темеља који кроз будућност има да носи и чврсто држи зграду нове Југославије,

За равно- Када се као темел» правност нове југословенске државнрсти и нове Југославије постави начело братства и јединства југословенских народа, самим тим је већ постављено и друго начело које из њега проистиче: то је равноправност југословенских народа. То друго начело садржи у себи решење националног питаља у потпуно демократском духу. Свој на своме путем права самоПраво самоодређења оснива се на колективном осећају о националној припадности, a право узајамног признања разгранучује те националне припадности према земд>ама или их спаја према историским творевинама, не вређајући ни у једном ни у другом случају начело пуне равноправноста, Народ fe једна духовна и морална заједница. Зато се самим разграничешем на земље у којима ти народи живе не крњи њихова заједничка државност, нити шихово братство и јединство у њиховом заједничком државном животу, нити се с друге стране крњи њихова равноправност у случају када после разграничења у појединим земљама продуже живљење у односу већине или мањине, Ти народи су равноправни у сваком случају, a њихова индивидуалност као духовне и моралне saједнице oetafe нетакнута и пррдужује своје иживљавање кроз заједничке културне, духовне. политичке и шхејне изразе свих врста и облика. У том« је смисао и суштина начела равноправности. Ту се не ради о национал* ним мањинама у појединим земљама и о потреби заштите и»ихових права, пошто су сва н>ихова права објективно гарантована начелом равноправности које се простире на све земље где наши народи живе, било да су у појединим земљама већина или машинац ш шиховз еационална

припадност, субјективно изражена кроз колективни осећај о припадности једној духовној и моралној заједници, гарантована је начелом братства свих југословенских народа, јединством у заједничкој држави и свим облицима духовних израза. Зато начело равноправности народа искључује и мора да искључи сваку, па и најмању националну искључивост, шовинизам или угњетавање, јер такве појаве руше и поткопавају темеље нове југословенске државности, изобличују основне тековине народноослободилачке борбе и у својој битности претстављају праву и најопаснију реакцију. За федератив- Да би ее с једне ио уређење стране пружило пуно обезбеђење и оживотворење начела братства и јединства југослрвенских народа, a с друге стране да би се спречило изобличење њихово у било коме виду, потребно је установити такве правне облике новог државног уређења, који у свему одговарају тим основним потребама и који осигуравају даљи развој државног и народног живота, Ова потреба нашла је своје логично н сигурно решење у федеративном обмику државног уређења. Зато се може као сигурно узети да ће Уставотворна скупштина, чувајући тековине народноослободилачке борбе и у жеФи да створи сигурне услове за осигурање братства и равноправности југословенских народа, руковођена при томе истинским народним тежњама, у новом Уставу прихватити и установнти федеративно уређење нове Југославије. Кроз федерацију се најбол>е изражава равноправност на* рода, a она једновремено најсигурније обезбеђује и народно јединство. Ову једноставну и npoсту истину нису схватили и нису хтели да схвате ранији управ*

љачи у бившој Југославији. Без обзира на мотиве њиховог несхватања и на разлоге који су их руководили при спровођењу шлитике хегемоније, насилког централизма и самовоље, ми данас можемо констатовати, да је такво њихово поступање у заједничком живљењу наших народа узроковало праву народну несрећу. Али, народ је савладао свога Луцифера, мада му је зла судбина наметнула пут тешких искушења, пут патњи и мучеништва. Наметнула му је тешку и крваву борбу са спољним и унутрашњим непријатељима, борбу независну и одвојену од слома државе пред надмоћном непријатељском силом. Држава је пала, њу су непријатељн уништили и у сарадњи са домаћкм непријатељима расточили, али је народ у знаку своје моралне рехабилитације и обновљене грађанске храбрости преузео иницијативу и продужио борбу, Народни фронт спа- Народ fe силац Југославије остао на фронту Слободе, он је створио народноослободилачки фронт. Кроз тај фронт он је остао у активној борби противу непријатеља и био је неразлучно везан са нашим великим и малим савезницима у борби за остварење заједничких циљева para и мира. То је оно што је битно. У томе лежи и унутрашњи смисао и објективни домашај те борбе. Али Је на томе фронту и кроз ту борбу створио још нешто више и значајније: спасао је Југославију. После априлске 1941 године, после потпуног ра сточавања земље у делове и делиће, у нове државе и државице, у коме је времену дошло до фаталне раскрснице на којој су се људи наше домовине разишли, раздвојили и у толикој мери удзљилИј испуњени мржњом и

2

РЕПУБЛИКА

Уторак, 6 новембра 1945