Arhiv UNS — Listovi stranaka

Москве у 1920. г. Азербејџан и Арменија деле њен жалосни удес. Као повод послужио је устанак који су сами совјети пострекивали. Црвена војска дошла је и предала власт усташима противу жеље већине становништва. Од тада су сви устанци свирепо угушени. Персија и Афганистан стално су жртве комунистичких нереда и до сада нису могли да их савладају. У Индији, јако развијена пропаганда совјета успела је да претвори један национални покрет у војничке буне, нарочито у северним пределима, где њихови агенти могу лакше да продиру и да се крећу. Совјети храбре свима сретствима бојкот енглеских производа да би се повећала беспослица и на тај начин појачало незадовољство. У Тибету и у кинеском Туркестану бољшевички уплив разорио је безбедност и спрема потлачење. У самосталној Монголији совјетски режим влада потпуно; веза са Кином је привидна. Поводом једног сукоба у ствари западно кинеских железница, Манџурију је заузела црвена совјетска војска под командом Немца Блихера 1929. год., неколико месеци после потписа Келоговог пакта. Манџурска војска је потучена а три дивизије потпуно уништене. Совјетска армија водила је ове борбе са невероватном предострожношћу, бомбардовала је само из авијона незаштићене вароши у позадини фронта, чинећи свирепа зверства према становништву. Протестом Сједињених Држава, које су доцкан потсетиле совјете на Келогов пакт, совјети су били принуђени да повуку црвену војску. Одведено је 17 хиљада заробљеника који су враћени кући тек неколико месеци доцније, кад је Чанг-Хсуе-Љанг примио услове Москве. Нису само суседи совјета који пате од њихове разорне акције. Не говорећи о режиму Беле Куна у Мађарској, озбиљни устанци организовани су у Берлину, Хамбургу, Минхену, Бечу, Софији, у Шпанији, у више јужно-америчких држава, у Индо-Кини, у Холандској Индији, у Бирми и осталим колонијама. Али највећи напор за ширење комунизма учинила је 111. интернационала у Кини. Тамо су совјети успели да створе између 400 милиона становништва сталну револуционарну анархију, која наноси огромне штете трговачком свету и претставља сталну опасност од међународних сукоба. Москва је одговорна за велики део светске кризе која је последица губитка великих тржишта и опште несигурности и неповерења. Треба нарочито нагласити да све комунистичке устанке ма где поникли, спрема и изводи Коминтерн. На рачун СССР, у нарочитим московским заводима спремљене су вође револуције, и то: у комунистичком уни-