Arhiv UNS — Listovi stranaka

последица њихове дефиниције: „све је морално што може да користи комунистичкој странци“. Да би ма и лажно изгледали мирољубиви, совјети нуде свеопште и потпуно разоружање, које се не слаже са Лењиновом доктрином. Литвииов, који то предлаже, зна да то неће нико примити. Лицемерство совјета потврђује се резолуцијом последњег конгреса комунистичке интернационале, где се расправља о том предлогу Литвинова, а која гласи: „По себи се разуме да ни један комуниста није рачунао с тим да ће империјалисти примити совјетски предлог. Став совјетске владе у питању разоружања претставља продужење политике Лењина и методично остварење његове Борба противу рата захтева, пре свега, да се јасно разуме у сваком поједином случају, о коме је рату реч. Ратови између пролетерских и буржоаских држава неопходни и потребни су. Према томе прва је дужност сваког совјетског пролетера, који се бори за социјализам, спремати сеусвојој политици, привреди, војсци, за случај рата. Треба појачати црвену војску, ово моћно оружје пролетаријата, треба војнички извежбати радничке масе. Реакционари су они који мисле путем утопистичких планова, бесмислених фраза, уговора, споразума да укину рат; противу свега тога пролетаријат диже марксистичко-лењинску теорију. Сам је Лењин рекао: „Бојкотовати рат, то је бесмислена фраза. Комунисте треба да иду у ма какав реакционарни рат и да га претворе у грађански рат“. Московски диктатори и сатрапи успели су да створе један систем, који им је досада омогућио да избегну сваку одговорност. Политички биро руске комунистичке странке заповеда двема организацијама: 1) совјетској влади, која чини пацифистичке изјаве, потписује уговоре са обећањем ненападања и, обећава да неће вршити пропаганду и 2) 111 интернационали, која организује нападе и пропаганду, Ту лежи разлог зашто многе земље не признају совјетску владу. Друштво народа неће се никад споразумети са совјетима, а нарочито не у питању разоружања, све док совјети не престану бити извршни орган 111. интернационале. Не треба заборавити то да данашњи совјетски управљачи све изворе што их Русија пружа највећим делом употребљавају искључиво у циљу припремања општег светског грађанског рата, а све мирољубиве намере које бољшевички претставници у Друштву народа саопштавају, просте су обмане. 15