Arhiv UNS — Listovi stranaka
СУД И СУДИЈЕ
У Душановом законику постоје дзе овакве одредбе: „Јеште повелева царство ми. Аште пише кшигу етво ми или по ерџбе, или по љубви, или по милости за некога, а она-зи књиra разара законик, не по правде и по закону како пише законик, судије ту-зи књигу да не верују токмо да суде и врше како је по правде (171).“ „Всаке судије да суде по законику, а да не суде по страху царства ми (172)“, Шта се хтело оваквим одредбама законика? Ствар је сасвим јасна: желело се да судија буде независан у суђењу: да се руководи само својом савешћу, разумом, законом и правдом, да се не приклања ни царским наредбама, ако се у њима тражи да се суди мимо законик, да се не страши г.ара кад врши судијску дужносто Прошло је од тога доба неколико векова, али се царска реч није у нашој земљи одржала ни у деветнаестом ни у двадесетом веку, Наши владаоци преко својих министара наређивали су судијама како да суде политичким кривцима. Мешали су се понекад и у грађанске спорове, ако се ствар тицала каквог њиховог љубимца. Кад би се судије успротивиле неправедним, суровим, често нечовечним краљевим наредбама, њима се безазор- ј џо претило. У једној прили- ј ци суд је ослободио један број „Одјека", органа Самоеталне радикалне странке, забрањен због тобожње увреде и клевете краља. Министар правде, једно умно и морално ништавило, али по физичкој снази јака људина. позвао је к себи телесно слабуњавог претседника суда, изгрдио га на пасја уста и ишамарао.., Кад се судије нису дале поколеоати -цд у питањ' ” ■ скраЛ.Д Ш*** држа&с краљ Александар Обреновић укинуо је устав (9. маја 1894.), и закон кога су се сурије савесно држале и закон о независности судова и некретности судија и уклонио из највишег суда непокорне судије, На њихова места довео је меке, послужне, понизне и несавесне у политичким пресудама, Задат је смртни ударац правди н закону. Воља владаочева постала је ultima racio
последњи, пресудни разлог зз осуду политичких оптуженика. ТаЈ притисак одозго упропастио је правни поредак, ставио силу изнад закона, снизио јавни морал, ослабио веру народа у правду „која држи земљу и градове." ♦ Тако је било, а није смело бити, кад су судије постављане одозго. Тако не треба и не сме да буде кад се судије бирају од народа. И тим судијама треба обезбедити слободу суђења. На њих се не сме вршити притисак одоздо. Улица не сме бити изнад суда. Неодговорним групама из народне масе не треба допустити да усклицима и узвицима насрћу на судијску савеет. Кад народ бира судије претпоставља се да ће изабрати најспособније, најправичније, најчестије, најсавесније. А кад их једном изабере, нека их остави да на миру, пажљиво и савесно, проуче чињенице, саслушају оптужене и њихове браниоце и сведоке за и против. А судије ослобођене од утицаја неодговорне масе треба да на прагу судске собе оставе сваку личну и партијску мржњу и постану само и једино непристрасни претставници правде и
закона. Ако и погреше, нека то не буде из зле воље, због неоправданог предубеђења или под притиском неодговорне масе. Ту су виши судови, па и највиши суд, који ће исправљати погрешке... Судије треба да суде по закону и савести, а гомила ради по тренутном осећању. често врло променљивом, или, што је горе, под злонамерним потстицајима појединих несавесника. У њој делају и на њу утичу поред поштених али често заведених, честитих људи, још и провокатори, разузданици, осветољупци и бездушници. Таквих има подоста и међу достављачима и дошаптачима. Једни то чине да компромитују режим; други да се покажу ревносни, те да се заборави на њихову прошлост, трећи из злобе и пакости. Судије треба да умеју одвојити здраво зрно од уродице и да приме сведочанство поштених и искрених тужилаца, а одбаце лажне доставе сумњивих личности. Свуд се може грешити, али судске грешке су најтеже, најсудбоносније, најштетније по народ и државу... Јаша М. ПРОДАНОВИЋ
ЗАПАЖАЈИ
Из смртн - 9 живот; из пустоши - у обкову!
Свако јутро у б и 30 и 7 часова разлеже се свирање сирена уз тако добро познато нам завијање. То је данас знак почетка рада у престоничким предузећима. Ти звуци сирена греба дан ас да нас радују јер нас потсећају на обн ову; да је об н о в а опустошене земље у пуном јеку. Они нас истински радују и испу" здом, више него то, — r вез потпуни и брзи успех о б н о в е... ... Али... али ... Зар другови руковаоци тим сиренама морају баш онако језиво да зав и ј ај у?... Баш исто онако као до недавно пред НЕПОСРЕДНУ опасност од бомби; као • пред смрт?!? ... Многима, кад шм чују оно злокобно завијање, срце понова уздрхти, истањени нерви опет се затегну, кожа им се најежи све док их мисао не умири: да }е, хвала народноослободилачкој борби, то сада знак животне безопасности, грађанске безбедности, знак неуздржаног
темпа обнове која нас из дана у дан води у све нормалнији живот ... ... Зато, другови сиренаши, нека сирене под вашим мишицама не завијају и дан ас злокобно на смрт, на пустош, већ весело на живот, на о б н о в у! \ ЧОВЕК СА УЛИЦЕ
К a р a - Љага
Ни све воде целог слива: Млава, Тимок и Нишава Дрим, Неретва, Лим и Пивз Мура, Тиса ни Морава, Зета, Босна, Колубара Црна река, Дрина, Тара, Ни Морача, ни Оитница, Вардар, Уна, Купа, Драва, Ни Ђетиња ни Бистрица, Ни сав Дунав па ни Сава Неће Петра да оперу. Пре ће спрати и испрати Црну боју самом врагу, Но његову кара-љагу. Жо
Сељак и демократија
ЗахваљуЈући оттштим веровањима многи се људ« не могу лако отети испод јарма лажних престава и погрешних појмова. Овакве се појаве могу запазити чак и код најкритичнијјих и најнезависнијих духова. Зато је некада постојало мишљеље, да је сељаштво конзервативан сталеж, то се мишљење и да нас протеже на нашег сељака. Наш сељак није конзерватован. Бар не оваЈ садашњи, Он Је само уздржљив, обазрив, Јер га природа посла на то упућује. Израстао и урастао у земљу, везан за једну те исту средину, морао је примити особине своје средине. У уском кругу поеебних обичаја и погледа кретао се је сељак ма и привидно у сигурном заклону. Од колевке до гроба пратила га Је заједница са својим учешћем. Заједница му је указивала пут којим има да иде. Сем тога, а то Је нарочито важно за разумевање питања о коме је реч, земљорадња је Спор развој. Уложени рад и капитал касно почињу доносити плодове. И увек у знаку питања: хоће ли успети да их убере и да ли ће се умножити? Земљорадња је таква радиност у коЈоЈ се почињене грешке наЈспорије исправљају, а погрешни кораци вуку за собом најдуготрдјније последице. То треба да се зна кад Се просуђује сел>акова уздржљивост и обазивроот. У задње време ова ce слика нешто мења. У првом реду због његовог укопчавања у новчану привреду. Принуђен да са својим производима изиђе на новчано тржиште: његове се мисли, осећања и тежње прошируЈу, његова се схватања мењају, његов се лик преображава, и физички и духовно. У тежњи да што више и што боље произведе он уводи: најсавременија оруђа, вештачко ђубре, оплемењено семе, нове оправе и нове воћке, нову расу стоке и друго. Употребом овога, као и много друго којечега, постаје мисаонијим и технички напреднијим Производећи све боље и све више ипак примећује, да није успео најповољније решити опјртанак свој и своје породице. Још м.у ту и тамо понешто шкриHi li 'Tt-J’K oHe а а Kojc »<јв. ЗШК> НИ нфгрв дед ни његов отац, почињу r((. полако али све скгурниЈе притнекати. Појављују се периодичне привредне кризе општег карактера, које су за њега нека врста тајанства. Ово ra све више мучи и риЈе по њему. И најзад, у тражењу узрока, сазнаје да више ниЈе изолован и сам у свету, искључиво везан за земљу. Јер, са падом иидустрије, пада и куповна моћ градског становништва, а са падом куповне моћи градског становништва настаЈе изванредан и дубок слом цена пољопривредних производа. Сада се пред њега, сасвим природно.
поставља разрешење настале загонетке: од куда то да за више и боље произведену робу добија мању суму новаца? И од куда то, да за ту суму новаца не може да набави ни наЈосновније потребе за себе, своју породицу и своЈе домаћинство? Ова загонетка није могла дуго да тра Је. Привредне кризе, баш зато што су учестале, полако отварају очи широким народним масама. Сељаштво постаЈе свесно узајамне зависности њиховог економског положаја и положаја варсшког радничко-намештеничког Становништва. И обрнуто. Радничке масе у градовима и трезвени интелектуалци постају такође свесни ове узрочности. Ово сазнање не оста]е без видних последица на духовно, политичко и друштвено изграђивање широких народних маса. Оно ее изражава у приближавању и прожимању ова три основна елемента и у тражењу нових израза средстава и метода да се избори бољи и праведнији однос снага и моћи у народноЈ « државноЈ заЈедници... Тиме сељак стиче још Једно ново знање. Он сазна]е да Је политика моћ, да је политика све. И стварно тако јесте. Од највиших питања човечанства до уређења вожње на друмовима допире област законодавства, а тиме и политика. Политнка, према томе, може да утиче на све гране човечије делатности, потпомажући их или спречавајући их, она је свакдашња творачка или разорна снага, заснива државе и брише читаве народе са листе живих, ствара богатство и слободу или нагсни на беду, понижење и ропство. И тако даље. А сељак идући за својим мислима морао је запитати се: шта ли Је то демократија, о коЈоЈ Се тако много говори и ради које се толика копља у виду пера ломе? Је ли то сврха друштвеног развића или је то нешто друго? Они који су имали разлога да му то објасне постарали су се да му то буде објашњено. Демократија, кажу ови, ннЈе сврха, већ само једно у збиљи нужно средство за остварење и снажно утврђивање гледишта на овет, по коме Је човек човеку највише биће, и по коме човек човеку највише биће, и no коме човек не би требао да се осећа човеком само у празничним данима већ свакад и на сваком послу. Демократија j'e форма, коју свако, уколико не припада повлаштеним редовима нли као штићеник ових не вуче користи из вла,давине повлаштених, МОра Г!0 природи самог разума да жели у влас.титом интересу. Усавршавање демократиЈе, према овоме, врши се на таЈ начин, што се народ сам, односно сваки члан тога народа, уздиже до све вишег ступња политичког убеђеља, увиђавности и ваљаности, тако да се способност целине пење све више и више. Демократија је, у кратко речено, школа у коЈоЈ се људи уче како се заједничко живи, заједничко ради и наппедује, заједнички диже и пада. Она се одлику]’е пуном народном контролом и што мањим бројем наредаба за народ. Она значи: Јед-
нака гтрава, Једнаке дужноста, једнаке повластице и једнако право управљања јавним пословима. Она је, као таква, претстављена у слсбоди збора и договора, у слободи удруживања, у слободи штампе. „Пзсле способности мислити, рекао је Максимилијан Робеспијер, највеличанственија и најсммпатичнија личност француске револуције, Способност саопштавати своје мисли другкма јесте, најдивниЈа особина, кој.а дели чозека од животиње. Та способнсст у исто вргме је сведочан-ство и о вечном позиву човекосом ка друштвеном животу и служи као веза, душа, неопходни услов бнћз самог друштва, једииствеио средство за његово уса®ршаваље и постизавање извеоног степека моћи, просвећивања и среће." Из реченог јасно излази, да је зад%та« сваке истинске демократије у томе, да испуњује масе осећањем њиховог достојанства, да пробуди њихове захтеве на проширивању њихових личних права и развије снаге, које су у стању да остваре жељени друштвени поредак, изражен у крајњој линији у социјалној правди и душтвеној солидарности. Али, истинска демократија има још ]едну дужноет. Она мора објаснити широким народним масама да се демократија зида и на друштвеним одноеима. Не може бити праве народне заједнице догод на пољу економском влада међусобно искоришћавање и тиме грађански рат, рат свију против свакога и рат сваког против свију. Наш досадашњи економски живот није хтео да зна за народну заједницу Он је знао само за конкуренте, непријатеље, дивљу игру, Догод овај и овакав одноо буде владао, и у колико влада, демократија ће бити искривљена. Ако, дакле, коћемо да имамо демократију, праву демократију, онда морамо градити слободу не само одозго, од духа, него и одоздо, од материје. Значи да морамо обезбедити економски поредак, који не почива на начелу међусобног искоришћавања х него међусобне помоћи који не стч I ’'ра рат него чуде на jf о и је. тог. Т* смисао и lf J‘ Демократ коју не схватају неће да сх они који тврде да је сељак конзервативан, они којима не иде у рачун да се сељак удружи са онима ко]и од свога рада живе и у зноју свога лица свој хлеб за> рађују. За ту и такву демократију бори Се Народни фронт, и само кроз ту и са таквом демократијом село и сељак неће бити више занемарени и запуштени, као што Су били у старој Југославији Алекса Н. ТОМИЋ
РЕПУБЛИКАНСКО ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ*
Народи Јутославије биће уско* ро стављени у положај да изразе своју суверену вољу о основним питашима државног уређења. На изборима од 11 новембра биће изабрана Уставотворна скупштина која ће донети Устав нове Југославије. У томе Уставу, поред осталих питања, одлучиhe се и о облику владавине, наиме, да ли ће Демократска Федеративна Југрславија прихватити републиканско државно уређеше или ће и даље остати монархија? На прагу Народни фронт, корепублике ји на изборе излази са јединственом савезном листом капдидата, у својим основним програмским начелима прихватио је, у тачки 11, републикански облик владавине. У томе начелу речено је: „Народни фронт сматра да је одржање братства и јединства наших народа, федеративног државног уређења и истинске демократије у Југославији неизмирљиво са монархистичким обликом владавине и бориће се за то да народ на слободним изборима за Уставотворну скупштину да свој глас за републикански облик владавине као једини који одговара интересима свих наших народа“. *) Предавање Влад. Св. Симића, главног секретара Југосл. републиканске демократске странке одржаног на радиу 23 октобра а r.
Како Народни фронт Југославије, као скуп свих напредних странака, група и појединаца, претставља веома моћну политичку организацију и како he на претстојећим изборима бити изабрани за народне посланике само кандидати са његових листа за Савезну скупштину и Скупштину народа, то је јасно да ће присталице Народног фронта, сходно споменутом програмском начелу, у Уставу нове Југославије усгановити републикански облик владавине. Тако ће најзад, после две и по деценије протекле између два светска рата, после узбудљивих и драматичних политичких збивања, после пуне катастрофе државног организма Југославије и после претешких четворогодишњих борби народноослободилачког покрета са окупатором и његовим домаћим помагачима, установљењем републиканског облика владавине, на видан и веома јасан начин бити обелодањен лик и суштина нове Југославије. Са републиканским и федератнвним државним уређењем Југославија у суштиии својо! постаје истински нова Мењају се из основа битни објективни услови за даљи историски развој и живљење свих наших народа, остварују се све нужне претпоставке за успостављање грађанског мира, друштвеног, политичког и културног развитка; за најцелисходнију привредну и економску организацију; за социјалну сигурност, као и за утврђивање духовног јединства и окрепљење југословенског патритшшЛ) ка© услова независно-
сти и сигурности како унутра тако и споља. За братство После крвавих и te> и јединство шких братоубилачких сукоба и уништавања који су, то је ван сваке сумње и дискусије, последице узрока који имају своје изворе у политичкој и друштвеној структури предратне Југославије, као и у ономе што се у њој збивало н догађало, дошло је до опште моралне рехабилитације, до обнове грађанске храбрости, до узношења изнад свих тих мучних cehaња и прокламовано је братство и јединство југословенских народа. До тога је дошло у пуној свести да братство и јединство југословенских народа претставља једини спас, основни унутрашњи и битни разлог постојања и даљег заједничког живљења, да је оно историски условљено и оправдано и да у својим основима садржи ранија народна стремљења и тежње, а у својој функцији значи активирање оних народних снага које су биле спутане у свом нормалном развитку и које су тако дуго биле прогоњене у нашој средини. А ако би човек хтео тековине иародноослободилачке борбе да поређа по њиховој важности и значају, онда је несумњиво да братство и јединство долази на прво место, или тачније, да j’e оно темељ на коме |едино може да постоји зграда Ј’угословенске државности. И зато, када се ради о основима новог државног уређења о којима he имати да решава Уставотворна скупштина, јасно је и несумњиво, да се сва питања тога уређења имзј'у решавати према томе основном постулату и саображавајући све његове установе јачању и осигуравању тога темеља кој*и кроз будућност има да носи и чврсто држи зграду нове Југославије,
За равно- Када се као темељ правност нове југословенске државнрсти и нове Југославије постави начело братства и јединства југословенских народа, самим тим је већ постављено и друго начело које из њега проистиче: то је равноправност југословенских народа. То друго начело садржи у себи решење националног питања у потпуно демократском духу. Свој на своме путем права самоПраво самоодређења оснива се на колективном ocehaj’y о националној припадности, а право узајамног признања је те националне припадности према земљама или их спаја према историским творевинама, не вређај‘ући ни у једном ни у другом случаЈ'у начело пуне равноправности, Народ fe ј’една духовна и морална заједница. Зато се самим разграничењем на земље у ко)*има ти народи живе не крњи њихова заједничка државност, нити њихово братство и јединство у њиховом заједничком државном животу, нити се с друге стране крњи њихова равноправност у случају када после разграничења у пој’вдиним земљама продуже живљењеуодносу већине или мањине. Ти народи су равноправни у сваком случаз*у, а њихова индивидуалност као духовне и моралне saједнице octaj’e нетакнута и продужује свозе иживљавање кроз заједничке културне, духовне, политичке и идејне изразе свих врста и облика. У том« је смисао и суштина начела равноправности. Ту се не радн о националним мањинама у поЈ*единим земљама и о потреби заштите њихових права, пошто су сва њихова права објективно гарантована начелом равноправности које се простире на све земље где наши народи живе, било да су у појединим земљама већина или мањингц ш шихова национална
припадност, субјективно изражена кроз колективки ocehaj о припадности једној духовној и моралној заједници, гарантбвана је начелом братства свих југословенских народа, јединством у заједничкој држави и свим облицима духовних израза. Зато начело равноправности народа искључује и мора да искључи сваку, па и најмању националну искључивост, шовинизам или угњетавање, јер такве појаве руше и поткопавају темеље нове југословенске државности, изобличују основне тековине народноослободилачке борбе и у својој битности претстављају праву и најопаснију реакцију. За федератив- Да бн ее с једне но уређење стране пружило пуно обезбеђење и оживотворење начела братства и јединства југослрвенских народа, а с друге стране да би се спречило изобличење њихово у било коме виду, потребно је установити такве правне облике новог државног уређења, који у свему одговарају тим основним потребама и који осигуравају даљи развој државног и народног живота, Ова потреба нашла је своје логично и сигурно решење у федеративном облику државног уређења. Зато се може као сигурно узети да he Уставотворна скупштина, чувајући тековине народноослободилачке борбе к у жефн да створи сигурне услове за осигурање братства и равноправности југословенских народа, руковођена при томе истинским народним тежњама, у новом Уставу прихватити и установнти федеративно уређење нове Југославије. Кроз федерацију се најбоље изражава равноправност народа, а она једновремено најсигурније обезбеђује и народно јединство. Ову једноставну и просту истину нису схватили и нису хтели да схваге ранији управ«
љачи у бившој Југославији. Без обзира на мотиве њиховог несхватања и на разлоге који су их руководили при спровођењу политике хегемоније, насилног централизма и самовоље, ми данас можемо констатовати, да је такво њихово поступање у заједничком живљењу наших народа узроковало праву народну несрећу. Али, народ је савладао свога Луцифера, мада му је зла судбина наметнула пут тешких искушења, пут патњи и мучеништва. Наметнула му је тешку и крваву борбу са спољним и унутрашњим непријатељима, борбу независну и одвојену од слома државе пред надмоћном непријатељском силом. Држава је пала. шу су непријатељи уништили и у сарадњи са домаћим непријатељима расточили, али је народ у знаку своје моралне рехабилитације и обновљене грађанске храбрости преузео иницијативу и продужио борбу. Народни фронт спа= Народ fe силац Југославије остао на фронту Слободе, он је створио народноослободилачки фронт. Кроз тај фронт он је остао у активној борби противу непријатеља и био је неразлучно везан са нашим великим и малим савезницима у борби за остварење заједничких циљева рата и мира. То је оно што је битно. У томе лежи и унутрашњи смисао и објективни домашај те борбе. Али је на томе фронту и кроз ту борбу створио још нешто више и значајније: спасао је Југославију. После априлске катастрог*' 1941 године, после потпуног ра сточавања земље у делове н делиће, у нове државе и државице, у коме је времену дошло до фаталне раскрснице на којој су се људи наше домовине разишли, раздвојили и у толикој мери удзљилИј испуњени мржњом ш
2
ПАРОЛЕ НАРОДНОГ ФРОНТА
РЕПУБЛИКА
Уторак, 6 новембра 1945