Arhiv UNS — Listovi stranaka

Za trajan mir, za narodnu demokratiju!

Proleteri svih zemalja ujedinite se!

Organ Informativnog biroa komunisiičkih partija, Beograd

KOMUNIKE o informativnom savetovanju nekih komunističkih partija

Krajem septembra ođržano Je n Poljskoj informaciono savetovanje, ц kome su uzele učešća sleđeće partije: Komunistička partija Jugoslavije đrugovl E. Kardelj i M. Đilas; Bugarska rađnička partija (komunista) drugovi V. Cervenkov 1 V. Pop-Tomov; Komunistička partija Rumunije drugovi G. Dež i A. Pauker; Mađarska komunlstička partija т- drugovi M. Farkaš i I. Revaj; Poljska radnička partija drugovi V. Gomulka i H. Minc; Svesavezna komunistička partija (boljševika) drugovi A. Zdanov i G. Malenkov; Komunistička partija Francuske drugovi 2. Diklo 1 E. Fažon; Komunistička partija Cehoslovačke drugovi R, Slanski i S. Baštovanskl i Komunistička partlja Italije drugovi L. Longo i E. Reale. Učesnici savetovanja saslušali su informaciona saopštenja o đeiatnosti CK partija zastupljenih na savetovanju: u ime Komunističke partije Jugoslavije drugova E. Kardelja I M. Đilasa; u ime Bugarske radničke partije (komunista) druga V. Cervenkova; u ime Komunističke partije Rumunije druga G. Deža; u ime Mađarske komunistlčke partije druga I. Revaja; u ime Poljske radničke partije druga V. Gomulke; u ime Svesavezne komunističke partije (boljševika) druga G. Malenkova; u ime Komunističke partije Francuske druga 2. Dikloa; ц ime Komunističke partije Cehoslovačke druga R. Slanskog i u ime Komunlstičke partije Italije druga L. Longa. Pošto su izmenjali mišljenja u vezi sa saopštenjima, učesnici savetovanja ođlučiii su da pretresu pitanjc međunarodne situacije i pitanje razmene isku-

vetlvanju k °° rdinaCUe d6,atnoSti komu ,istički h PartiJa zastupljenih na saReferat o mcđunarodnoj situaciji dao Je drug A. Zdanov. Učesnicl saveovanja izmenjah su mišljenja po referalu, u potpunosti uskladlli svoje poglede na međunarodnu situaciju 1 zadatke koji iz nje proističu i jednodušno donell deklaraciju po pitanju međunarodne sit acijc. Referat o razmeni iskustava i koordinaciji delatnosti komunističkih partiia dao je V. Gomulka. U vezi s tim pitanjem savetovanje je, imajuči u vidu пекаtivne pojave .zazvane otsustvom kontaktalzmeđu partija zastupijenih na savetovanju i uzimajući u obzir potrebu razmene iskustava, donelo odiuku da se osnuje Informacloni biro. ошики da se Informacioni biro sastojaće se od pretstavnika centralnih komiteta коге pomenutih partija. jE' 6 Zadaci Informacionog biroa sastcje se u organizovanju razmene iskustava između partija i, u slucaju potrebe *oordinacije njihove delatnosti n, osnovi uzajamne sagiasnosti. Ш 3 Odiučeno je da Informacioni biro izdaje svoj organ. grad B^eograd? 40 Wroa 1 »edakoije njegovog organa ođreden je

DEKLARACIJA

savetovanja pretstavnika Komunističke partije Jugoslavije, Sugarske radničke partije (komunista), Komunističke partije Rumuniie, MadiarJce komunističke partije, Poljske radničke partije, Svesavezne komunističkepartije (boliševika) Komunističke partije Francuske, Komunističke partije Dehoslovačke i Komunističke partije po pitanju mediuna; oc:J ‘aituacjie

Pretstavnici Komunističke partije Jugoslavije, Bugarske рагtije (komunista), Komunističke partlje Rumunije, Mađarske komiHistlčke par'tije, Poijske radnlčke partije, Svesavezne komunističke partij' (boljševika), Komunističke partije Francuske, Komunističke partije CehosloAčke i Komunističke partije Italije, pošto su izmenjall mišljenja o pltanj'* međunarodne situacije složili su se đa donesu sleđeću deklaraciju. U međunarođnoj situacijl, usled Drngog svetskog rat* 1 u posleratnom periodu, izvršene su bitne promene. Te promene karakterišu se novim rasporedom ospovnih političkih snaga koje deluju na svetskoj areni, promenom odnosa izmpđu država-pobednica u Drugom svetskom ratu i njihovim pregruplsavanjem. . Dok se vodlo rat, države-saveznice u ratu projiv Nemačke i Japana išle •n zajedno 1 sačinjavale Jedan tabor. Međutim, и taboru saveznika još za vreme rata postojala je razlika u ođređivanju kako ciljeva, rata, tako i zadataka posleratnog uređenja sveta. Sovjetski Savez i demobratske zemlje smatrali su za osnovne ciljeve rata obnovu 1 učvršćenje demokratskog poretka u Evropl, likviđaciju fašlzma i sprečavanje mogućnosti nove agresije od strane Nemačke, stvaranje svestrane trajne saradnje evropskih naroda. Sjedinjene Američke Države i u saglasnosti s njima Engleska postavljale su sebi n ratu drugi cilj oslobođenje od konkurenata na tržištima (Nemaćka, Japan) i učvršćivanje svoga dominantnog položaja. Ха razlika u određivanju ciljeva rata i zadataka po■leratnog uređenja počela se prođubljivati u posieratnom periodu. Formirale su se dve suprotne političke llnije: na Jednom polu politlka SSSR i demokrat■kih zemalja, usmerena ka pođrlvanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na drugom polu politlka SAD i Engleske, usmerena ka Jačanju imperijalizma 1 ugnšivanju demokratije, Pošto su SSSR i zemlje nove demokratije postale smetnja osivarivanju Imperijalističkih planova borbe za gospodstvo nad svetom i razbijanje đemokratsklh pokreta, objavljen je pohod protiv SSSR i zemaUa nove demokratUe, pothranjivan 1 pretnjama novim ratom ođ strane najzagriženUih imperijalističklh poiitlčara n SAD i Engleskoj, Na taj načln formirala sn se đva tabora tabor imperijalistlčkl 1 antiđemokratskl, kome Je osnovnl cHj uspostavljanje gospođstva američkog imperUallzma nad svetom i razbijanje demokratUe, 1 tabor antiimperijalistički i đemokratski, kome ]e osnovnl cUj podrivanje imperijalizma, učvršćivanje demokratije i likvidacija ostataka fašizma. Borba dvaju suprotnik tabora Imperijalističkog i antiimperUalističkog vođl se и uslovima đaUeg zaoštravanja opšte krize kapitalizma, slabljcnju snaga kapitalizma i učvršćivanja snaga socijalizma i demokratije. Zato imperUalističkl tabor i njegova vodeća snaga SAD pokazuju osobito agreslvnn aktivnost. Ta aktivnost razvija se istovremeno u svim pravcima, o pravcu vojno-strateglskih mera, ekonomske ekspanzije i ideološke borbe. Truman-Maršalov p!an samo je sastavni deo evropski razdeo opšteg plana svetske ekspanzionističke politike, koji SAD ostvarnju u svim delovima sveta. Plan ekonomskog i političkog porobUavanja Evrope od strane amcričkih imperijalista dopunjuje se planovima ekonomskog i političkog porobljavanja Kine, Indonzije, zemalja Jnžne Amerike. Sjedinjene Američke Države spremaju jučerašnje agresore kapitalističke magnate Nemačke i Japana za novu niogu đa postanu oruđe imperijalističke politike SAD u Evropi i Aziji. Arsenal taktlčkih sredstava koja upotrebljava imperijalistički tabor veoim Je raznolik. Ovde se kombinnju direktna pretnja siiom, ucena i iznuđavanje, mzne mere političkog i ekonomskog pritiska, potkupljivanja, iskorišćavanja

unutrašnjih suprotnosti i razđora radi ičfršćH'anja vlastitih pozicija I t° Prikriva liberalno-pacifističhom fflL« Vačunatom na prevar Л’ iovUente pohticki neiskusmh Uuđi. \ / rovijenje Naročlto mesto u arsenaln sredstava imneriial' iskorišćavanje izdajničke politike desniW c ijalista tipa Bluma uT* Zauziln f Atlija i Bevina u Engleskoj, Šumahera f аекој, Renera l rancus,£ oj. Saragata u Italiji itd., koji se trnde da l r 'iu pravu razbojni’k* 3 U -^ us * r perijalističke politike pod maskom detf‘ lt Ue i socijalistifke f" sus ‘ inu im ' na delu u svemu pretstavljaju verne f a -rače imneri.ialisfa , azeolo Sije. a redove radničke klase, truju njenu sveftie slučajno Stn ’ T razb^u engleskog imperijallzma našla u Ilcu ф svoga nijdosfednVeg i nljeg nosioca. I “ * na Jrevnos* К U u ! im . USloV l™ neuphodn ° Ф е an ‘««perljalistički, demokratski tabor zbije, da izradi koordimranu pfnu akcija, da Izradi svoju tektikn protiv glavnih snaga imperijaiistlčkog|ra, protiv američkn«. ■ , , Protlv njegovih engieskih i fra„cuski*znika, pro tiv desnih LK “’e svega u Engleskoj i Francuskoj. I ’ рге

Da bi se osujetio plan imperij*e agresije, potrebni su napori svih demokratskih, antiimperijalističkih s*vr ope . Desni soeiiaii a H „ , л Г . u ovoj stvari. Izuzimajući one zemijf demokratije u koS? bl“k k o m. iCi nista i socijalista sa drugim naprejemokratskim partijama sačinjTva" osnovu otpora tlh zemalja imperijaii# planovima, socijalisti u ve i |T gih zemalja, a u prvom redu francusjijalistl i engleski laburisti R drU * dlje. Blum. Atli i Bevin - svojombošću i ulaglvanjem olakšavajuV datak amenckom kapitalu, provoeiri na ucene 1 guraju svni put vazalne zavisnosti od Sjedinjenisjričkih Država, 6 zeml, * e na Otuda sledi da pred komunl partijama stojl naročiti zadatak One moraju uzeti u svoje nike zastfrane nacionalne nezavi«nn«nT reniteta svojih zemalja. Ako komnnlpartije budu čvrsto stajal* 1 * suve ' jim pozicijama, ako ne podlegnu zaseJu i ucenama, ako hrabro b "а SV °' jale na braniku demokratije, nacioijsuvereniteta. slobode 1 nezavisnos« ! ' svojih zemalja, ako uSpeju da u borlv pokušaja ekonomskog i „niitiču I porobljavanja svojih zemalja stanuio svih snaga koje su° s I>o itlckoB: ( brane čast 1 nacionalnu nezavisnosl nikakvi niannvi 1,«,„ч? ГеВ . Пе da I malja Evrope i Azije ne mogu bitifci. Porobljavanja ze-

To je sada jedan od osnovnil ra komunlstičkih partlja Neophodno je imati u vidu dj i želje imperijalista da raspale novt rat i mogućnosti da organizuju t »stoji distancija ogromnih razm Narodl sveta ne žele rat. Snage ko, mir toiiko su značajne 1 velike da' će planovi agresora, ako te snage I okolebljive i čvrste u odbrani ' * ako pokažu čvrstinu i istrajnost, p potpun krah. Ne treha đa galama imperijalističldh agenal oj opasnosti ima za cilj da™* Ijude kolebljive i slabih nerava ii ucene postigne ustupke agrefnro Glavna opasnost za radnicki astoji S e sada u potcenjivaniu vl stitih snaga i precenjivanju snagi alisfičkos tabora. Kao što ' • * henska politika u prošiosti razvezi hitlerovskoj agresiji tako ' ШlП ' novom kursu SAD i imperijalistič a mogu učiniti njeg ove inspirltere I još drskijim i agresivnijim. Zato licke partije treba da stann . I otpora protiv planova imperijalisl »anzije i agresije na svim državnoj, političkoj, ekonomski skoj, treba da se zbijaju d • njuju svoje napore na osnovi opš lerijallstičke i demokratske platforme i da okupljaju oko sebe sve < ke i patriotske snage naroda

Rezolucija o razmeni iskustava i delatnosti partija zastupljenih na savetovanju

Savetovanje konstatuje da otsustvo vcza između komunističkih partija koje su učestvovale na ovom savetovanju pretstavlja u današnjoj situaciji ozblijan nedostatak. Iskustvo je pokazalo da je takva nepovezanost između komunističkih partija nepravilna i štetna. Potreba za razmenom iskustava i dobrovoljnom koordinacijom akclja pojedinih partija sazrela je naročito danas, п uslovima komplikovanja posleratne međunarodne situacije, kada nepovezanost komunističkih partija može naneti štetu radničkoj kiasi. Polazeći od toga, učesnici savetovanja složili su se u sledećem: 1. Da se osnuje Informacioni biro od pretstavnika Komunističke partije Jugoslavije, Bugarske radničke partije (komunista), Komunističke partije Rumunije, Mađarske komunističke partije, Poljske radničke partije, Svesavezne

komunističke partije (boljševika itičke partlje Francuske Kom • stičke partije Cehosiovačke i Ko partije Ftal'je, ’ UHI ’ 2. Da se Informacionom b u zadatak ‘organizacija razmene iskustava i, u slučaju potrcbe, (a delatnosti komunističkih nartiia na osnovi uzajamne sagia-nosti. н J 3. Da Informacioni biro bjen ođ pretstavnlka c-n>ra!nih t miteta, i to od po dva za svakismu delegacije centralnih komitct,' treba da određuju i zamenjuju »miteti. mueta 4. Da Inforraacionl biro . Ivonedeljni, a kasnije ncdeljni oreanda se organ izdaje na francus! m jeziku, apo i n gim jezicima. ” 1 ,la t,ru " 5. Da se za sedište Inlorr oa odredi grad Beograđ

U BORBU ZA TRAJAN MIR, ZA NARODNU DEMOKRATIJU!

Demokratske, progrestvne snage svih zemalja, svi oni kojima leže na srcu mir i sloboda naroda, čast i nacionalna nezavisnost njihove otadžbine, dočekali su s ogromnim zadovoljstvom odluke Savetovanja pretstavnika devet komunističkib partija. Odluke tog savetovanja izobličuju potpaljivfče novog rata, sulude imperijallstlčke agresore, koji hoče đa porobe zemlje Evrope i zavedu go-’ 1 spodstvo američkog imperijalizma u svetu. Iskorišćujući milijardske profite, nagomilane za vreme rata, a isto tako i posleratne ekonomske teškoče mnogih evropskih zemalja, američki imperijalisti hoće da putem ekonomskog i političkog porobljavanja naroda Evrope i Azije izbegnu neminovnu 1 blisku ekonomsku krizu. Događaji koji su se odigrali posle Savetovanja sabotaža na skupštini Organizacije ujedinjenih nacija, od strane angloameričkog bloka, svih onih predloSa koji su išli za obuzdavanjem potpaljlvača rata, pirovanje fašističke reakcije u zemljama Južne Amerike, nadiranje fašističkog pokreta degolista ц Francuskoj i mnoge druge činjenice potpuno su potvrdili anaiizu međunarođnog položaja, datu u Deklataciji pretstavnika devet kompartija. Za 'to vreme su se još oštrije ocrtale dve linije, dve politike u međunarodnim odnosima. imperijalistički i antiderokratski tabor razvio je još jače proagandu i pripremanje novog rata. Angiamftrički imperijalisti i dalje uvode i učršст morjarhofašističke režime u zeiЧ** 1 * (Pođ’njlhovu za- ! visnost, uništavaju demokratske brganizacije rađničke klase, iskoriščuju pođmitljive politikante, poznate po svojim zločinačkim vezama s fašističkim hitlerovskim režimima.

Polltika ekonomskog porobljavanja Evrope, pripremanje novog rata, razbijanje demokratskih snaga prlknvaju se licemernim frazama o spasavanju zapađne »demokratije«. Angloamerički imperijalisti hvališu se svojom đemokratijom, oni u svoJoj žtampi, u bioskopima i literaturl prlkazuju vlađavinu šačice industri?, agnata kao obrazac demokraije. Međutim, prava demokratija mogucna je samo tamo gde narod raspolaže realnom političkom vlašću tamo gde se tom vlažću može koristiti protiv velikoposednika i kapldahSta, ° kakvo -l demokratiji može нг 4,-х! refl u SAD ’ Je imperljalistićka buržoazija apsolutni gospodar svih oruđa i sredstava za pmzvodnju gđe u svojim rukama drži svu političku vlast? Ne razlikuje se mnogo ni položaj u Engleskoj i Francuskoj.gde se na vlasti nalaze stranke koje se nazlvaju socijalističkim.

Desni socijalisti, ropski odani impenjalističkoj buržoazlji, služeći se pseudosocijalističkom đemagogijom pnknvaju i opravdavaju razbojničke postupke američkih imperijalista.

Nasuprot imperij alistlčkom i antidemokratskom taboru stoji antiimpenjalistički i demokratski tabor na Celu sa SSSR i zemljama nove, narodne demokratije: Jugoslavije, Bugarske, Poljske, Cehoslovačke, Rumunije, Mađarske i Albanije.

i U zemljama nove demokratije, koje su nedavno zbacile sa sebe jaram svojih ugnjetača i njihovih angloamenčkih imperijalističkih gospodara, izvršeni su socijalno-ekonomski i pohtički preobražaji koji dokazuju đa u tim zemljama sam narođ upravlja svojim životom, upućujući njegov razvoj putem socijalizma.

Te zemlje postale su istinski demokratske, nezavisne i suverene Nasuprot politlci imperijalističkog tabora zalažu se SSSR i zemlje nove demokratije za mir i međunarodnu saradnju na demokratskim načelima.

Iskustvo iz rata i posleratni period pokazah su đa je otsađa buržoazija Evrope definitivno krenula putem izđaje nacionalnih interesa i napuštanja suverenosti svojih zemalja. To isto iskustvo dokazuje da je rađnička klasa, na čelu s komunističkim partijama, najdosledniji vođ svih patri-

otskih 1 demokratskih snaga koje brane suverenost i nezavisnost svojlh zemalja. Snage demokratije i socijallzma su ishodom drugog svetskog rata 1 u toku posleratnog razvitka znatno porasle. One su moćnije nego što su ikada dosad bile, dok je tabor imperijalizma oslabljen i više ne raspolaže svojom nekadašnjom moči. Ujedinjeni napori đemokratskih snaga znatno nađmašuju snage imperijalizma. Da bi se slomila ofanziva imperijalista na životne interese narodnih masa, da bi se demaskirali potpaljivači rata, odbranila suverenost i nezavisnost svake zemlje od nasrtanja imperijalista SAD, treba još tešnje zbiti redove branilaca mira i đemokratije. Zadatak uspostavljanja trajnog mira odgovara životnim interesima svih naroda. Cvrst i trajan mir mogućan je samo na osnovi uzajamnog poštovanja nezavisnosti i suverenosti velikih i malih naroda, na osnovi istinske jednakosti i priznanja prava svima narodima da sami izgrađuju svoje državno uređenje bez mešanja imperijalističkih grabljivaca. Borba za trajan mir, za narodnu demokratiju jeste najvažniji zadatak svih progresivnih i demokratskih snaga sveta, zadatak koji odgovara životnim interesima svih naroda.

4 : jgll f feovođioca t. \a narodnih masa u borbi ta - je m f’ Za narodnu demokratiju mogu T 1 treba svuda da uzmu na sebe komunisticke psrtije.

List ~Za trajan mir, za narodnu demokratiju” uložiće sve svoje snage za °. da bi pomogao komunističkim partijama đa okupe svoje narode u jedinstven moćni tabor. cementiran jedin* vom zivotnih interesa u borbi protiv m ~ k ° g 1 antidem °kratskog

Naš list pozvan je isto tako da pomogne komunističkirn partijama u organizovanju razmene njihovih isku»tava. da pomogne učvržčenje njlhoUZajamnih veza i bratsku solidarnost trudbenika raznih zemalja u njlz°i velikoj borbi za trajan dem °ratski mir i narodnu demokratiju Naž Ш stavlja sebi u zadatak i đaUnje razrađivanje problema veiike i nepo/bedive teorije markslzma-lenjlnrzma, konkretnog primenjlvanja 'ove teonje i njenih postavki od strane kompartija pod uslovima koji vladaJu u pojedinim zemljama. Među važne zadatke lista spadajuosvetljavanje delatnostl kompartija u okupljanju demokratskih J patriotskih snaga naroda radi borbe protiv opasnosti novog rata, osvetljavanje uspeha koje su demokratske snage postigle u svakoj zemlji. Mi ćemo se boritl protiv buržoaske ideologije, protiv oportunistićklh 1 reviziomstićkih teorija neprijatelja radničke klase.

List će donositi materljal o iskustvirna socijalističke izgradnje u SSSR 0 iskustvima iz oblasti državne i privređne izgradnje ц zemljama nove demokratije i o đelatnostl đemokratskrh snaga u svlma zemljama. Sa stranlca našeg list« gromko će odjekivati glas naroda protiv potpaIjivaća rata.

j Mi šaljemo plameni pozđrav svima j demokratskim i patriotskim snagama naroda, koje se bore za čast, slobodu i nacionalnu nezavisnost svojih zemaIja. Pozdravljamo bratske kompartije rkih ГГ SVUI lntifažisiih slok °doljubivih elemenata protiv angloameričkih ekspanzionističh planova porobljavanja Evrope k„’ IJU T ai " " “ rod “ *»•-

plaćena н gotovu

PONEDELJAK, 10 NOVSMBAK 19« GODINE

Вгој 1

Cena 3 dinara