Arhiv UNS — Listovi stranaka

„То је пут постепеног јачања задружне својине средстава производње; то је пут којим ће се наше радно сељаштво на својим сопственим искуствима уверити у предности крупне задружне пољспривредне производње са високом техником над ситним индивидуалним газдинством са заосталим оруђима рада. Комунистичка партија Југославије при том наглашава да се, како организовање радног сељаштва у задруге тако и сам даљи развитак ка вишим формама, мора да врши искључиво на основи дсбровсљности и свесне решености самог радног сељаштва. Свако вештачко форсирање или административни притисак само би кочили и реметили процес социјалистичког преображаја села и слабили савез радника и сељака.“ Реорганизација земљорадничких задруга која се сада спроводи има врло велики значај, јер претставља први крупан корак путем који је Програм наше Партије одредио за развитак нашег земљорадничког задругарства, за социјалистички преображај нашег села. Само, непрестано треба упорно водити борбу да у пракси не буде никаквог отступања од овог пута, јер ће свака погрешка наносити велику штету и кочити развитак задруга. Међутим, за кратко време од како је почела реорганизација земљорадничких задруга у Србији, већ су се показале неке грешке, нека отступања од правилног пута. Ради се о томе да неки другови, без озбиљне и стрпљиве припреме, без неопходно потребног објашњавања, у жељи да на пречац реше питање које се на тај начин уопште не може решавати, већ на првом кораку у реорганизацији земљорадничких задруга на брзину предузимају стварање задружног одбора за заједничку обраду, занемарујући у исто време стварање осталих задружних одбора, који се без тешкоћа одмах могу створити и развити активан рад. Такви се другови, сасвим разумљиво, жале да кОд њих тешко иде са реорганизацијом задруга; сасвим разумљиво зато, што раде погрешно, јер хоће одмах и најпре да стварају снај задружни одбор за чије је етварање нужно стрпљиво и опширно објашњавање и убеђивање, да би ту форму известан мањи.или већи број радних сељака прихватио, а занемарују стварање осталих задружних одбора које су радни сељаци задругари спремни да одмах радо прихвате. Наравно, такве погрешке непријатељски елементи на селу, нарочито сеоске газде, одмах вешто искоришћавају, уносе забуну, хушкају против реорганизације задруге и покушавају да на тај начин поткопају и разбију задругу. Уопште треб.а рачунати на то да ће капиталистички елементи на селу водити борбу против оваквих земљорадничких задруга и то све жешће уколико се задруге буду развијале и јачале. Једни ће улазити у задругу да би је изнутра разбили, други ће се борити да се не изврши реорганизација задруге, већ да вечито остане „сеоско дућанче". И не треба рачунати да he те борбе бити само у периоду реорганизације задруге;' биће ње и у даљем развитку задруга и постајаће све јача и оштрија уколико задруга јача и учвршћује се, јер капиталистички елементи на селу у јачању и учвршћивању задруга гледају поткопавање и слабљење својих позиција, своје потискивање са јаких економских позиција које још држе у селу, и, најзад, своју коначну ликвидацију. Социјалистички преображај села скопчан је са оштром борбом коју радно сељаштво мора водити против капиталистичких

47