Arhiv UNS — Listovi stranaka

БОРБА ЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКУ ТРГОВИНУ - САСТАВНИ ДЕО БОРБЕ ЗА ИЗГРАДЊУ СОЦИЈАЛИЗМА

Увек је до сад у историји било тако да су се народу који тежи слободној и лешној будућности жилаво и са безброј лукавстава супротстављали остаци и носиоци старог. То је сасвим логично када се има на уму да су то класе и припадници класа које су под старим добро живеле (разуме се на рачун народа) и које су од новог, што долази, не само потиснуте него и осуђене да нестану. И уколико је њихов пораз већи утолико више, према речима Лењина, расте енергија њиховог отпора ~за стотину и хиљаду пута“. На сваком пољу друштвеног живота: на политичком, уметничком, научном, а пре свега и највише на привредном, они се грчевито боре за своје позиције, за могућности да се одрже и врате старо. Зато је животни интерес и задатак народа који гради ново, да осваја те позиције и тера непријатеља из сваког заклона, са сваког места где би он покушао да се задржи и пружи отпор. Једна од таквих позиција код нас јесте трговина. На то указује и друг Кардељ када каже да сви наши постигнути резултати на пољу ликвидирања позиција капитала „не значе да је опасност развијања капиталистичких елемената у нашој привреди потпуно ликвидирана или да класне борбе са остацима капитализма више нема, Не, капиталистички остаци боре се за свој опстанак и за своје ојачање. Подручје њихове гктивности је нарочито трговина 11 (подвукао Р. Д.). Због тога, проблем трговине претставља за нас у нашој борби за изградњу социјализма једну од најважнијих наших задаћа.

Да би људи могли да живе, морају имати средства за живот. А да би имали та средства морају их производити. Производња је, према томе, услов постојања људског друштва ма како оно било. Али, да би људи оно што су произвели могли да троше, они то морају на неки начин разделити између себе. Према речима Маркса, „производња иступа као полазна тачка, употреба као завршна тачка, расподела... као средина" и посредник између производње и потрошње (~Ка критици политичке економије“). Откако се у друштву спонтано и стихиски развила подела рада међу људима тако да они производе одвојено једни од других, као одво-

4 Црвена застава