Arhiv UNS — Listovi stranaka

ног фронта иако он још увек заостаје за огромним успесима који су до сада лостигнути и који се сваким даном постижу у решавању привредних проблема у нашој земљи дао је значајне резултате. Политичка свест наших народних маса порасла је у огромној мери. Код најширег чланства Народног фронта развио се огроман интерес за науку марксизма-лењинизма. Проширен је интерес за тековине науке и културе. Једном речју, осећа се полет народних маса у жељи за својим идеолошкочполитичким и културним подизањем. Све је ово резултат правилне политике наше Партије у раду на идејно-политичком подизању народних маса и све веће иницијативе самих маса —• милионског чланства Народног фронта, чије ослобођене онаге данас свесно изграђују социјализам у својој земљи. Међутим, у раду на идеолошко-политичком васпитању партиског кадра и широких маса у Народном фронту испољавају се и крупни недсстаци на чијем се ликвидирању морају енергично заложити партиске организације. Пре свега, има код неких чланова Партије, па и код неких партиских руководилаца, схватања да је теоретски рад лична ствар комуниста. Услед тога се неки другови равнодушно односе према овом питању и запостављају рад на своме уздизању. Ово схватање је погрешно и штетно. Рад на теоретском уздизању за члана Партије јесте његов партиски задатак. Члан Партије је дужан да изучава револуционарну теорију, јер му само то учење даје правилан, научни поглед на свет, јер му само марксистичко-лењинистичка теорија омогућује да схвати суштину партиске линије и да је правилно спровсди у живот. Само учење Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина и богато искуство наше борбе даје моћ оријентације и осветљава не само пут којим идемо него и пут којим ћемо ићи у будућности. Због тога не раде дсбро она партиска руководства која не знају шта уче чланови Партије и како у томе успевају, која им у томе не пружају потребну помоћ и не позивају на одговорност члана Партије који не ради на свом уздизању онако како га позивају за сваки други партиски задатак. Друг Тито је писао: „Сваки члан Партије, а нарочито руководећи другови дужни су стално радити над собом, учити се и оспособљавати да не заостану, да их вријеме не прегази, да постану способни руководиоци, јер познавање марксизма-лењинизма за нас је најјаче оружје у данашњој борби.“ Кад је реч о партиским руководиоцима, треба истаћи чињеницу да неки партиски руководиоци не спроводе контролу над теоретским радом чланова Партије и не пружају им помоћ у томе, пре свега зато што они сами не уче или не уче онолико колико оу дужни. Многи другови често објашњавају слаб рад на свом уздизању презаузетошћу на практичном раду. Несумњиво је да чланство, а пре свега руководећи кадар наше Партије, решава данас такве задатке који захтевају мобилизацију свих њихових снага, сваки њихов минут. Али члан Партије, поготово руководилац, мора да нађе времена за своје лично уздизање, јер ће се иначе неминовно срозати на ниво уског практичара, који није способан да види перспективе нашег даљег развоја, па према томе и да води масе напред. Још на V земаљској конференцији КПЈ друг Тито је рекао:

59