Arhiv UNS — Listovi stranaka

Снага атомског језгра

Нуклеарна,- или, како се . често погрешно назнва, атомска енергија, претставља ону огромну снагу коју у данашње време човек може, захваљујући . највећим научним открићима нашег доба, не само да ослобађа већ и да обузда и употребљава. То је енергија која се бслобађа када се код једног нарочитог чистог уранијума (У 255) под утицајем зрачеша т. зв. неутронима, цепају његова малена атомска језгра' Тнуклеуси) од чега потиче и назив нуклеарна енергија. Тако настаје ланчана реакција Ј при којрј ср .дво .депање пренбси'.од, језгрр до језгра, захватајући За тренут . целу одређену. масу уранијума. Иако су атомска језгра невероватно малене честице* које се састоје из још много мањих честица протона и нф г тро-

1 Лаичана реакцнја се' дешаза у комаду чистог урана одређене величике (крлтична маса) на тај дачин што се поs утицаЈем зрачења неутрбнима цепају и из сваког преполовљеног језгра истовремено се ослобађа по два до три неутрона кеји могу изазвати даље цепање док се не захвати цела маса, што настаје вееовтно брзо.

*' Атоми су мното ггута већи од његовог језгра, па ипак тако малени да се на свега милиметар лужине може поређати око 100 мил. атома.

на, гшак је енергија која се из њих притом ослобађа изванредно велика око 3 милЈгона пута већа него енергија из ма кога другог. извора. Према томе, само - један грам чистог урана (У-235) скрива у себи енерги:у коју дају три тоне најбољег утљ.а, 35 грама ове. исте .материјо замењу,lе 20,000 литара бензгша а 250 гр ■ равно је енергији коју . садржи 80 вагоца- утља: За будућносг човечанства знат чај ове енергије је огронан, пре свега зато што јо она у јадишгци материје толико концентрисан' а затим и због тога што ће се у догледно време, : . негде ранИ]е негде доцније, цсцрпити главни извори енергије на којима данас почива скорб сва техшгка (утаљ и нафта). А оно што је већ досад постигнуто у овој области убедљиво показује да човечанство улази у једно ново доба, у једну атомску еру, са неслућеним перспоктлвама привредног и техшгч- . ког напретка и проспери-. тета. Она је најпре примењена у ратне сврхе, а сада дббија све већу прггмену у иннустрији, саобраћају па и ползопривреди.

Прва атомска електрана

у Совјетском

Савезу

Јзша прошле године пуштена је у рад прва елек■трана у Совјетском Савезу у којој се електрична енергија добија цепањем језгара ураноЕих атома, Већ више од годину' дана ова атомска електрана, саграђена недалеко од Москве, покреће једну текстилну фабрику и снабдева електричном енергијом оближње индустриске насеље. Основна машина, нуклеарнц реактор, у- нормалном раду дојо 30:000 киловата снаге, ко.а одгбвара-ослобођеној топлоти, док, корисна снага коју-даје турбогенератор пзноси свега киловата. То значи да се користи еамо око 17 отсто топлотне-снаге.

За нуклеарно гориво Употребљен је уран, лако обогаћен „изотопом 235“. У реактору има ,око 550 ,кт овог горира, од кога је ндг чињено 128 реакторских елемената.. 3 а успоравање незгтрона кози, врши цецање „урана 235“, употребљен је графит. За одвођење топлоте из реактора.употребљена, је обична дестилисана врда.

Атомска електрана је-досада испитана под -разли-

читим радним условима п већ је произвсла преко 15 милмона киловатча.сова електричне енергије. Према мишљењу стручЈвака, електрана оваквог или сличног типа, чији је епергетски извор нуклеарни реактор сличан овом, може бити сасвим стабилан ,и ттоуздан у раду. Иадо је . тешко. правити прорачуне стварних, трошкова коштања, „јер градн>а новог типа елек трана захтева огромна средства за ек-

спериментални рад л израду нових врста материјала. ипак се може већ сада ,дати приближна процена основних економскцх фактора, на основу стварних техкичких искустава. Цена једног килрватчаса електричне снергије коју прсизводи атомрка електрана-премашује знатно це ну од 10'крпејки, колико, према процени совјетског МинЕистарсТва за с.тсктра не, стаје "киловатчао. произведен у велмким термОелектранама на' утаљ. Мсђутим, Ова цена би 'отприлике одговарала цепи киловатчаса дроизведеног у гермоелектрани мале снаге, до 5.000 киловата. Анализа Пене киловатчаса показује да је она висока у првом реду због мале величине електране, појединачне израде елемена га горива за реактор. већег утрошка „урана 235“ због мале велкгчине реактора, као и због. великих трошкова у градњи уређаја, у циљу осигурања радника на послу. Искуство показује да- се све ово може избе-. ће већ при градњи следеће електране саДОО.ООО киловата корисне снаге, у којој би била постављена два реактора истога ткпа, као и у овој првбј. Употг.еоа већег реактора омсгућила би трбшење јевтинијег ‘гбриВа Чуранб' обогаћеног са само 2,5% изотопа 235). За рад бваква два реактора, према прорачунима, било би потребно само око 20 тона урана годашње. Једна таква електрана не би стајала више него што стаје термоелектрана истог капацитета која за погон употребљава угљену прашину средње калоричностг. Али би број радника у атомској електрани био 2—3 пута мањи.. То, као и анализа друтих фактора који утичу на еко номичност овог или оног ти па електране, показује да атомске електране могу већ сада бити економичније У областима удаљеггам од дРУ глх енергетских извора « да се на њих мора рачунати, с обзиром на пораст потреба у електричној енергији. Сада се у Совјетском Савезу проучавају и други типови нуклеарних реактора и праве планови и пројекти нових типова атом-

ских електрана, капацитета од 50 —100 хиљада киловата, па и ’ више, укључујући и овај кзведени тјш. Поклаша се нарочита пажња и т зв. графитно-натрну.иским реактбрима, тј. реактори-ша у којима се умссто воде као средство за' одвођење тбплоте употребљава течни натриЗум. ‘Та-‘ кав реактор изгледа да бм се показао као врло економичан. Економски прорачуни показују да 'би било могуће произвести 1 електри чну енергију већ у следе ћој атомској електрани по цегш која би се кретала из међу 10 и 20 копејки по киловатчасу. Инж. П. А.

ГОРТБИ ДЕО НУКЛЕАРНОГ РЕАКТОРА

СОВЈЕТСКА АТОМСКА ЦЕНТРАЛА

Развој светске потрошње енергије

до 2000 године

Први р»зферати који су на : к онЦЈеренциЈи за мирнодопску примену етомске енерш’Је одржанл, говорил-и су о перспективи разБОЈ-а потропш>е енсргије у Сl.ету. У уводној речи Претседник конференције. индиски научник др* Хоми-БачЗа је веома пластично сгзнео тезу да Зе свака приВредн-а ре волуција С*lла и енергетска револуција, тј. да је била пропраћена веома наглим ловећањем потрошље еиер гије по стаиовнику. ако се узме у обзир да је и број људи на свету у сталном пораст}.', онда постаје Јасно колико важиост ц акту-

елност имају такве про гнозе. Током лрве полсвике XX века становништво земље пове ћало се од око 1,5 м« лијарди на око 2,3 милијарде људи; експертм сматрају да ће се до 2000 године овај број попети на 3,5 а можда и 5 милијарди. Ако потрошња енергије по сваком човеку тако иагло буде расла како стручљацм даиас мисле, класични извори једва ће моћи задовољити очекивани, нагли пораст потреба. Откриће принципа цепања атомског Језгра дошло је према томе, у прави час. Резервеурана и торијума цеие се на . око 1.800 та-

козваних док позкате резерве угља, нафте и зештог плина једва досгп!жу вредност од око 100 <3Јединица. Неки експер ти чак мисле да се економски не може ко ристити више од око 40 (3-јединица класххчћог извора енергије. У свим тим перспектизним разматр-ањима најважније су прогнозе о развоју потрошње електричие енергије. Секретаријат ОУН изоа дио Је студију која је дошла до рез-ултата да ће човечанство током 1975 године трошити око три пута више емергијв него данас. Потре бе око 2000 године могле би да буду осам

пута веће од садашњих ако у ме|>увремену не дође до рата или ДО тешких привредних депресида. Током 1952 године светска потрсшња енершје, прерачуната у кнловатчасова, износила је око 10 билиона кЈтћ. за 1975 годину предеиђа се пстрошња од 27 билиона, а за 2000 годину од 84 оилиона квх. Узима )ући за базу предвиђеви пораст броја станов ника свих земаља света то значн да ће до 1975 годпне потрошња ене{ЈгиЈе по становнику бити око два пута, а до 2.000 године око четири пута већа неГо данас.

Коришћење телевизије у привреди и медицини

Медицина употребљава све више телевизију, и то не само за дијагнрзу на даљину (такозвана ~Видеогноза“), , него и прилико? компликованих оиерација. Док „Видеогноза" служи зато да се специјалиста консултује а да не мора да путује на места која су стоттгне километара далеко од његовог нормалног боравишта, телевизис!са камера при бперациј-а-ма служи у првом реду за поучавање студената и хирурга'. број оператора може да' прати поједине * фазе комггликованих операција, а да не буде у самој сали. Телевизију кориети и шумарска служба Једне америчке држ.аве, . која је хтела да дозн извесне детаље о жквоту пастрмки ч-ије је размошжавање било форс«lрано у неким.је зерима шумског реон-а на америчком Северу. Телевизиска камера, заједно са Јаким флекторима. потопљена ,1« У воду, и то каткада по веомл неповољном времену, када ронилац никако не би могао да оде у воду. Овако ј« стручњак биолог, неколико килол-'етара далеко од језера, : свом кабинету Јасно могао да види и прати шта се у језеру догађа, Котлови великих термоелектрана надЗиру се данас помоћу телевизора. Ложач не треба да обилази ложишт е великих котлова и да посматра процсс изгарања под условима који га нужно замарају. Екран телевизискмх апарата јасно «У показуЈе како угаљ } « шта треба да предузме како би рационално водио погон својих котлова.

* ;ВАША 'ЗАЈЕДНИЦА", Недеља 25 септембар 1953 годнле