Arhiv UNS — Listovi stranaka

Љубисав МАРКОВИЋ

Курс политичке економије

ЈБудско друштво има дугу историју од много хиљада година. За то време оно се огромно развило од првобитних, примитивШIХ заједница, када су људи били још упола животише, па до данашњег друштва, са његовим чудима техшгке и цивилизацнје. Живот је постајао све сложенкји и ои је, практично, на разне начике, повезао све људе и народе у свету у једну оггшту заједницу, без обзирт на границе и разлике у унутрашшем уређењу. Настале су бројне делатности и обавезе које мора да вршч савремени човек. Он не може а да се ■ не интересује за разва друштвена шггања. Он се‘ на свакп иачин, бави политиком. чак и кад мисли да је по страни од политичких догађаја. Он ствара књижевна дела, бави се позор«штем, музиком, слика и ваја, истражује законе при роде и друштва, полази на освајање ваоионе. Модеран човек је умиогоме постзо сосбодан од моћшгх природних сила, јер их је упознао и успео да кориети за одређене циљеве. Међуткм, колзгко год било друштво развијено и слсбодно у своме кр-етању, остаје једна основна ствар, од које оно никада не може бити ослобођено. То је производњд. Увек и под свим условима, друштво је прокзводило и мора произаодити. ~Тlао год игго дивљак мора да се бори с природом да би задовољио своје потребе, да би одржао и обковио свој живот, тако то мора члнити и цившшзовани човек (Маркс, „Капитал Ш”, етр. 170, ћмрилица). Производња остаје за сва времена живота л»уди као неко царство природне нужкоста. Напредак друштва ту може и бити само у томе, да се ПЈКхизводња вршц са шго чашим утрошком радне снахе и да друштво гослодари својим односима у производњи. Разумљиво је да произаодтса чинп темељ сваког друштаа. Јер, ма колико ЧОЕОК био духовно развијен и без обзира на његове разне делатности, 6н прс зтора да се храни, да тша стан и одело мора свакодневно да троши једну суму намирница. А њих може да пружн само произаодња, Производња, као делатност у друштву, дођо, стота, пре свих. Тек иза ње и на њеној основи, може се развити наука, 'но.татика уметносг. Шта више, изучавање људске историје нам показује да је духозна делатност људи у свим епохама достизала највиши процват онда, када је начин производње био најнапредиији. ПРОИЗВОДГБА ЈЕ ТГМЕЉ ЉS’ДСКЕ ИСТОРИЈЕ Потреба ла материјалним добрима гурала је људз на развитак пронзводње. Они су, у борби с природом да што више добију од ње, постугшо откривали њене тајне и успевали да при-

родне силе претварају у силу овоје радне снага. С тим је јачало материјалко богатство људи, ширила се људска заједница. развијала наука и уметност, Са своје стране, наука и уметност су повољно деловали на саму производњу. Развмли су се народи, државе, градовн, нације и данашши повезани свет. Друштво је за то време прошло кроз разне начине свот економског живота. Првобитни комунизам је смењен ропством. Затим су уследили феудализам, капитализам и савремени прелаз у социјализам, Свп ови начини производње, на којима се у поједиким епохама заснивао људски живот. јесу уствари узлззне степеннце производње а * зато и степенице друштвеног напретка. Производња је та која чини осовину око које се одвијала људска историја. Разна политичка уређења и збивања, која су прохујала. имају сзоје корене, на крају крајева, у тадањим условима производше. Наизглед, то је проста истина. Међутим, прошло је хиљада година дивилизације док је наука нија усвојила. Одатле и полази револуција у друштвеној науци, коју су извршили Маркс и Ентелс. Са том простом истином да производња игра оснсвну улогу у животу људи, историја света добија главву везу која, по-извесној законитоСТИ, спаја разне људске епохе. Историја више није била гола случајност, производ ћуди овог или онот деспота и тирана, него законито кретање по извесном путу од кога се не може много лево или десно да сврати. И личност човека је у томе добила сво:е месго. Велгаш су они људи у историји који убрзавају друштвени напредак, чија је акција најблиЖа овом законитом путу креташа друштва. С друге стране, главни ствараоци друштвеног напретка, главкп градптелм! људске историје, јесу они који се ба-

О производњи

ве материјалном производн>ом произвођачи. У савременим условима је то радничка класа. ШТЛ ЈЕ ПРОНЗВОДН.А Погледајмо пуне излоге трговина. Или, обиђимо неки велики сајам. Бићемо задивљени, јер, истина, има много лепих ствари које користи данашњи човек. Ту су, например, разне шарене ткагоше, свих боја и прелива. Па намештај, сав у украсу. Онда радиоапарати, музички инструменти, укусно опремљене кгоите. Затим накит који блиста. А маме и иноги артикли за исхрану. Најзад, колико има разних машина_, аЈгтомобила, ваг<slна и чега још не, Откуда све то? Колико год ове ствари биле различите, оне на крају потичу из једног истог извора из природе. И брзовозна локомотива- и најлон чарапе и ужичка пршута потичу од неких основних материјала, а н»их човек може узети само из околне природе. Међутим, те ствари нпсу настале саме по себи, као бесплатан дар природе. Напротив, доста је дуг пут од природних материјала па до готових пронзвода. И на њему мора да се учине крупне промене док се почетни материјал претвори у одређено добро. Например, од дивљег дрвета. гвоздеке * г бакарне руде па до радио апарата. Често се природни материјал толико измеши, да се на готовом прсизводу не примећује никакав његов траг. Ни по чсму се не да видети да маст може потицати од угља. Или да разни поливинил проггзводи потичу од кгречњака и кухињске соли. Ко Је учинио ове промене на природним матери Јама и створио од њих толико корисшгх ствари? То је угогнила производња, уствари људски рад. Зато Је најтачниЈе рећи да Је природа маги али људски рад отац свег матери Јалног богатства које друштво користи. Производња Је, дакле, присвајање природе од стране људи. Они то чине својим радом. На тај начин они прилагођаваЈу природу себи. Путем производње, односно рада, они даЈу природним стварима такав облик и такве особине да могу бити искоришћене као добра за разне човекове потребе. ПРОИЗВОДЊА И ЛИЧНА ПОТРОШЊА Човек се развиЈа у друштву. Он у неком друштву и производи. Отуда се развијаЈу и његове потребе. А оне су данас тако многоброЈне. Нарочито брзо потребе расту када се људи ослобађаЈу капитализма, примитивног живота и заоеталости, Са социЈализма природно, радни човек тражи све више средстава не само за обичан жизот већ и за уживаше. Например,' наши 'раДНИ ЉУДИ. -И у ИСТIШИ, укугша количина- хране, тексти-ла, обуће, намештаја, медицинских средстава и књига, коЈу троше радне масе у нашоЈ земљи,- прилггчно Је већа него *што Је била у староЈ. ЈутославиЈн. Само таЈ пораст личне потрошње ниЈе равномеран код свих катеториЈа радника и службегогка. Многи, до Јуче сељаци, са прс-гмитс-шким животом, улили су се у наше градове и кову индустриду, и осетно изменили свој животни стандард. Радио је. ггаггриметг, постао за њих уобичајеии артикал личне тготрошње. Ова брза промена у начину животу велике масе људи, рушење патриЈархалности и увлачење у активви друштвени жсгаот, позитизка је тековина наше изградње социјализма. Али то ствара низ проблема у вези са личном потрошшом, упркос нашет брзог Скопомског успона, нарочито индустрије. Јер, лсгчна потрошша не може даље од граница коЈе одређуЈе . еама производња и услови у којим-а се врши. Какав ту однос постоЈи? Произ-вод на краЈу, и постоји због лг-гчне потро-

шње људа. Боље рећи, зато што људа морају да троше разна добра, да би уопште и могли да живе. Нека од н>их троши појединац, некако лично, као ко-' шуљу, ципеле, стан, налив перо и слично. А нека троши у друштву скупно например позориште, читаонице, парк, болнице, асфалтиране улице итд, Све то улази у економски стандард живота. Производња, дакле, служи потрошњи. Али та веза није увек даректна. Она је то у содајализаЈу. У каг.ЕЈтализму је друкчије. Капиталиста производи ради свог профита. О томе ћемо касније. У нашој земљи је однос прсгродан: прсизводи се зато да би .људи добили више средстава за своју потрошњу и уоганте богатији живот. Производња служи потрошн»и као рснова, пошто Јој пружа материјал ггроизводе, Али не само, то. Проетзводша ироизводи и начин како да се троше. производи. Кашиком и виљушком друкчије се руча ■ него без њих. Најзад, проЕ-гзводња развија потрошњу, јер рађа код човека потребу за прсЕгзводом. Например, за ггроизводама од поливинила, најлона и друго. Али и потрошња има своје. дејство на саму . производњу. Она чшап, прво, разлог да прсизводња посто■ Је|. Без тога, бесмислено. би било произво-дити. Може се чак рећи да је производ готов тех кад уђе у неку , ПОТрОШЊу Чувсас. к ....... који нико не носи и није капут. Наранџе, које иструну у иеком магацину, често због шпекулације трговаца, значе исто толико као да шгсу никад ни произзедене. Потрошња је, у неку руку, последњи ударац чекпћа прсизводње, Улога потрошње је и у томе да ствара потребу за новом, даљом ггроизводњом. Она Је неки унутрашњи покретач производње. „ >.. потрошња идеално рађа предмет производње, као унутрашњу слику, као потребу, као потстрех и као сврху. Без потребе нема производње”. (К. Ма-ркс, Увод у критику политачке економије). Проегзводња и потрбшња су делови исте целине, њена два нераздвојна члана. У томе, гтрсизводња има одлучујући значај. Као полазна основа она доминегра. За људе је веома важно питање колика је шихова личн а потрошша. Тачније колсгка она може да буде. Већ смо напоменули да она може Да се креће између неких гранггца. Њих одређује, с једне стране, снага производње, дакле, количина и врста производа којом се .располаже; с друте стране, број становника и какве циљеве заједница мора илгг треба да остварсг. {Наетавак у следећем броју)

СВИ РАДНИЦИ И СЛУЖБЕНИЦИ, А ПОСЕБНО:

А чланови радничких савета и управних одбора предузећа А чланови земљорадничких задруга А чланови народних одбора, чланови савета и комисија V народним одборима А чланови синдикалних руководилаца и активисти Соципалистичког савеза А руководећи и други службеници привредних установа и предузећа, народних одбора, задруга, комора и удружења

ТРЕБА ДА БУДУ ЧИТАОЦИ „НАШЕ ЗАЈЕДНИЦЕ“.

Претплата износи за годину дана 500. — динара, за пола године 2оo. ,а до краја ове године 160. динара. Поједини број стоји 20. динара. Претплату треба слати на адресу „Наша за]едница“. Београд, Дечанска 35, текући рачун 102-Т-349, са назнаком које издање претплатник жели (ћирилицу, латиницу, словеначко, македонско). Предузећа могу да пошаљу претплату за већи број члапова колектива или да одреде повереника који ће уз провизију од 20 / а поручивати одређени број примерака и растурати их У предузећу. €У *

Пздаје Социјалистички Савез радног парода вугославијс. Београд - Дечанска 35. Хекућн рачуп 102 - X - 349. Штампа Новипско-издавачко предузеће „Борба”, Дечапска 31

* „НАША ЗА.IЕДНИЦА", Недеља 25 еепгембар 1955 годинв