Arhiv UNS — Listovi stranaka

Иаставан са прве страпе

Међутим, то је само један део проблема. Поред конкретних законадавних и организационих мера потребна ]'е већа политинка активност организадија СКЈ, ССРНЈ, Синдиката итд. у радним масама, тојест пре свега већи њихов капор на подизању социјалистичке друштвене свести код наших радних људи. Сваком свесном борцу за социјализам мора бити јасно да изградња нашег демократског социјалистичког механизма и социјалистичких односа уопште, а поготову изградња органа друштвеног управл>ања не мохсе бити само ствар законодавства и других државних мера. Боље или слабије функционисање тога механизма. а самим јјтш и његов бржи или спорији развитак, зависан Је исто толико а можда и више и од тога у којоЈ мери су радни људи способни да се правилно користе постојећим механизмом социЈалистичке демократиЈе, у којој су мери способни да виде повезаност индивидуалног и колективног, друштвеног гштереса, у коЈој су мери способни да чЈгвају и Један и други интерес. А баш ту код нас ствари не стоје увек наЈбоље. Појаве као што су локализам, партикуларизам итд. претстављају често пута веома озбиљну потешкоћу у изградњи и учвршћивању механизма друштзенрг саЈгоуправљања, Разуме се. те поЈаве нису за нас ншпта неочекивано. Оне имају и своЈе објективне И своје еубјективне узроке. Објективне узроке- отстрашгће тек даљни развитак лроизводних енага у читавоЈ нашој земљи, док. је субЈектавне могуће отстранити у првом реду интензивнпјим по.татичким и васпитимш оадом у масама. Ми ггмамо пре сзега посла са . снажним остацима менталитета, хоји се формирао у време, када су државна вдаст и привредни врхови од;фабрика до банака били. сушта супротност гштереса радних људи и када Је једино класна борба могла да решава унутарња проттгзречЈа 'и супротности, , Зато Још данас знатан део каших радних људи није. навикао да на своЈ лични интерес гледа кроз интерес заједнипе. Сем тога, постоје и материјални разлози, који проузрокуЈу такве појазе. а пре свега неравномерна развијеност наше земље, ванредно напети унутаоњи одНоси у пропорцијама наше привредне изградње, нужкост одвајања знатних средстава за потребе народне одбране итд. Те објективне узроке, као што рекох, можемо да отстранимо само даљњим развиЈањем производних снага" и оДговарајућим промевама у нашој 'економској политици, Један од основних извора субЈективног карактера за негативне поЈаве у раду органа самоуправл>ања Је у чињеници, што наши радни људи нису ни довољво ни увек правилно информисани о конкретном стању ствари у ггривреди и у дочгим ооластима друштвеног живота код нас. тојест, да немаЈу довољан увид У могућности и потребе заједнице. А без познавања барем најосновниЈих чињенипа о обЈективном стању ствари и конкретних матери Јалних могућности. са којима заЈедница располаже' као и без довољног познавања разлога и циљева конкретне политике или мера појединих друштвених органа, радни људи у самоугшавним опганима не могу бити 'способни да доносе квалификоване одлуке о ггтнлм питањима нашег друштвеног живота. Степен самоуправљања Је у том смислу апсолЈчшо зависан од способнооти радних људи, да могу зрело и сбјективно оцењивати проблеме о којима мо-

рају да доносе своје одлу«е. -Даљњи напредак нашег механизма соцкјалистичког друшТвеног упгрављања ззвисИј према томе, у великој мери и од тога, у каквој ће мери наше водеће политичке организације, Савез комуниста, Социјалистички савез радног народа и синдикати, као и друге друштвене организације, бити способне да својим свакодневним радом у масама допоиносе подизању друштвене свести наших радних људи, да се брину за продубљавање њиховог знања и познавања друштвене проблематике и да раде на њиховом непрекидном оспособљавању за одговорне дужности у опганима дрЈ?штвеног управљања. Али управо на том подоучју рад наших политичких организација показује многе' недостатке. Огромној већини наших радних људи је додуше јасно да унаггређење животних прилика у условима једне социјаЛистичке земље, као што је наша, зависи искључиво од даљег развитка производних снага, од бољег и продуктивнијег рада сваког појединца и од што бољег и правилнијег коришћења постојећих сред става и могућкости, тојест, од боље или слабије економске политике, која разуме се мора водити рачуна и о међународким приликама у којима живимо. Међутим, ни наши државни органи ни наше политичке организације још нису урадиле све да би сваки наш активни социјалистички грађанин имао свакодневно јасни увид у све ове елементе. Последица те слабости је свакако и у томе да је наша дневна штампа, нарочито у погледу објективне економске информације .и објашњавања актуелних привредних проблема, незадовољавазућа. Пре свега, ни она еама. није довољно обавештена и зато често пада под утицај разних негативних тенденција у нашем дрзтптву и разних површинских нојава и тренутних потешкоћа. . Пошто се о правилној: информацији и обфшњавању. радним масама кедовољно брину наше политичке организације, државни органи и наша социјалистичка Штампа. зато се о томе брину други, почев од свесних непријатеља па до разних носилаца заосталих схватања или људи, који гледају на ствари само кроз уске локалистичке наочаре и који свакодневно, не самр на улипи нег.о.често и. кроз нашу штампу и у нашим друштвеним органима, не дају криве информације само речхгма. него и лажнпм или криво схваћеним или тумаченим бројкама. Свему томр треба јопј додати'и ћиљеницу, да је у нашем привредном и политичком апарату значајан број привредних и других стручњака који су се васпитавали у условима старог друштва и који се данае и поред добре воље већине између њих не могу ослободити старих шема и схватања. У условима недовољне активкостц наших политичких организација и њихове кедовољне борбе за здраву марксистичку идеолошку основу наше економске праксе такви људи, разуме се, несвесно уносе у нашу праксу социјализма туђе елементе и негатнвно утичу на формирање друштвене свести радних људи, а нарочито одговорних људн у органима друштвеног управљања и тиме _ коче читав рад на изградњи нашег социјалистичког друштвеног механизма. Не треба посебно подвлачити да су органи самоуправљања на терену подложни утицају таквих тенденција, утолико више колико мање имају наши радни људи директан увид у стање ствари, тојест, толико више су зависни искључиво од оцена и тумачења стручног апарата.

Очигледно ]е, дакле, да ]едан од на]важнијих актуелних задатака Савеза комуниста, Социјалистичког савеза радног народа, Синдиката па и наших државних и друштвених органа мора да буде систематски рад на правилном и у популарној форми изнешеном информисању грађана о нашој стварности, као и на објашњавању разних појава у тој стварности. При томе се не ради о неком празпом пропагандистичком правдању оваквих што онаквих поступака појединих друштвених органа, него првенств'ено о објективном изнашању факата и објашњавању, из кога ће наши радни људи моћи сами да извуку своје социјалистичке закључке. На тој линији је свакако потребно да , обезбедимо више популарних информативних пмбликација. Биће потрс-.бпо такође више . ггредавања и семиттзра •за чланове радничких савета, за одборнике и друге функционере народних одбора, за активисте Социјалистичког савеза рад ног народа и Синдиката итд, У том правцу треба више да се оријентише такође наша дневна штампа и наша стручна литератуфа. И у нашим школама мораће да се води више рачуна о таквим задаци.ма; Наши млади људи који излазе из основних и средњих школа требало би да буду најосновније припремљени како би могли учествовати на један или други на- -• чин у раду ортана друштвеног управљаља, било у једној било у другој области друштвеног живота. И свакодневни рад у основним политичким организацнјама треба да буде највећим делом оријонтисан у том гтравцу. Разуме се, и савезни ортани. државни и политички, треба да развиЈу одговарајућу иницијатЈгау у том ттравцу и да со постарају далеко вшпе него доеада, за правилно објашљавање и тумачење предузетих мера, као и да редовно обавештавају нашу Јавност о позитивним и о негативним резултатима поједтших значајнијих мера. То је једини начин да би сваки наш свесни грађанин могао да процени оправданост или неоправданост таквих мера. И коначно, морамо појачати систематскч-бпигу и плански рад на подизању виших стручних кадрова. ко’и ће бити способни да се са начелних маоксистичких идеЈних позиција супротстављају негативним тенденцијама и појавама, односно ко]‘и ће таквом идфном борбом г утицатЈ! на формирање свести широких маса. Допринос овако постављеном задатку претставља и одлука Претседништва СоцнјалЈгстичког савеза радног народа Југославије да почне са издавањем „Наше заједнице”. Том одлуком Претседништво ССРНЈ није имало намеру да повећа број наше привредне стручне литературе још за један часопис. Напротив, „Наша заједница", није намењена у првом реду пргшредним стручњацима, него свим оним нашим многобројним грађанима, који преузимају одговорне функције и задатке у органима друштвеног самоуправљања или који заинтересовано прате рад тих органа: члановима радничких савета и свим свесним радницима, члановима и функционерима земљорадничких задруга и друштвено активнкм раднгш сељацима; олборницгша народних одбора и Наставак на треlјој страни

Поводом првог броја »Наше заједнице«

2

* ,Н'ЛША ЗАЈЕДНИЦА". НедвЈБЗ 25 септембар 1555 године