Arhiv UNS — Listovi stranaka

zakona socijalizma, zakonom vrednosti i principom materijalne zainter esovanosti. “ Međutim, referent nije posvetio više pažnje razradi tih i takvib. principijelnih problema. U referatu su utvrđena tri zadatka: da se usavrši planiranje i izrade dugoročni planovi (10 —15 godina) koji bi trudbenicima omogućili otvaranje perspektive i time uticali na povećanje optimizma; da se usavrši operativno rukovođenje privredom i poboljša direktan kontakt s privrednim organizacijama; da se povećaju obaveze lokalnih partiskih organa u pravcu pojačanja kontrole nad radom državnih i privrednih organa. Opšti problemi socijalizma svedeni su na ekonomsku i kulturnu revoluciju. Proglašeno je da su socijalistički produkcioni odnosi рге svega u formama svojine, naročito državne postali „potpuno vladajući", pa se treba okrenuti razvoju proizvodnih snaga. Anton Jugov je u posebnom referatu parafrazirao tekst referata Živkova, proširujući neka objašnjenja privrednih zadataka i dodajući opomenu da svako precenjivanje osobenosti socijalističkog razvitka znači opasnost za jedinstvo socijalističkih zemalja i izražava buržoaski nacionalizam. U diskusiji na Kongresu govoreno je deklarativno o unutrašnjim problemima, uglavnom u formi isticanja ponosa zbog postignutih rezultata, zbog vernosti marksizmu-lenjinizmu, zbog slavnih tradicija partije Dimitra Blagojeva i Georgi Dimitrova itd. Međutim, svi govornici su, osećajući glavni zadatak Kongresa, oba • vezno „kritikovali" SKJ i socijalistički razvitak u Jugoslaviji. Nadmetanje u ovom pravcu trajalo je za čitavo vreme Kongresa, predvođeno od strane članova Politbiroa KP Bugarske, a potstrekavano istupima stranih delegacija. Bugarski rukovodioci su potvrdili ranije stečeni „renome" u antijugoslovenskim istupima. Georgi Gankov, ministar unutrašnjih poslova, pronašao je da revizionisti diverzantski dolaze upomoć ostacima buržoazije lišenim ekonomske baze. Stanko Todorov, sekretar CK, svečano je izjavio da će ostah uzaludni napori imperijalista i njihovih pomagača, makar se oni nazvali rukovodiocima SKJ. Bojan Blgaranov, član Politbiroa, konstatovao je da prekcmerna i prevremena decentralizacija i potcenjivanje centralnih planskih i drugih državnih organa, kakva je praksa u Jugoslaviji, potkopava osnove socijalizma. Todor Pavlov, pretsednik Bugarske akademije nauka, izrazio je svoje čuđenje i zgražavanje što SKJ misli da može da stvara svoj posebni program. Anton Jugov je konstatovao da izgradnja socijalizma u Jugoslaviji zavisi od milostinje američkih imperijalista.

98

socijalizaM