Arhiv UNS — Listovi stranaka

dogmatske koncepcije. To je uticalo i na razvitak društvenih nauka u zemljama narodne demokratije i imalo svoje posledice. Državno-administrativno upravljanje i birokratizovanje državnog aparata veoma ograničava slobodu naučnog istraživanja. Državni aparat, koji raspolaže potrebnim činjenicama i drugim materijalima i samim tim ima mogučnosti da organizuje naučni rad, rešava probleme empirički, a naučnim ustanovama i naučnim radnicima daje zadatke u granicama potreba rešavanja praktičnih problema administrativnog upravljanja. Nauka ponekad dobija ulogu da konkretnu politiku i mere rukovodstva i državnog aparata objašnjava, opravdava i razrađuje dokazujući da su na liniji marksizma-lenjinizma, da imaju socijalistički karakter, veliki istoriski i svetski značaj itd., itd. To ometa razvitak društvenih nauka i u takvoj zemlji gde postoje velike tradicije, kadrovi i mogućnosti razvitka društvenih nauka i gde su egzaktne nauke na zavidnoj visini. Svako popuštanje staljinističkih administrativnih stega u društvenom životu socijalističkih zemalja daje potstrek društvenim naukama i dovodi do večih ili manjih uspeha na tom području. Razvijajući društvene nauke u našoj zemlji, potrebno je slediti i izučavati aktivnost u ovoj oblasti u socijalističkim zemljama, iskoriščavati sve pozitivno što je stvoreno. Ukratko, za razvitak društvenih nauka u našoj zemlji i stvaranje novog naučnog kadra potrebno je pre svega orijentisati se na izučavanju naše stvarnosti, primenjivati marksističke naučne metode, slediti razvitak društvenih nauka na Zapadu i na Istoku i stvaralački koristiti sve njihove pozitivne tekovine.

Vlajko Begović

POVODOM IZLAŽENJA KARDELJEVE KNJIGE „RAZVOJ SLOVENAČKOG NACIONALNOG PITANJA“

Posle skoro dvadeset godina od prvog slovenačkog izdanja izašla je, najzad, i na srpskohrvatskom jeziku poznata Kardeljeva knjiga „Razvoj slovenačkog nacionalnog pitanja.“ Delo je tada, 1938, odmah posle pojave na knjižarskom tržištu, bilo zabranjeno i delimično konfiskovano od strane tadašnje policije. Da bi lakše prošla, knjiga je izašla bez pravog imena autora (pod pseudonimom Sperans), a usto mnoge misli u njoj izrečene su ezopovskim jezikom. Ali i pored ovoga, ova svakako najznačajnija teoretska гаsprava u našem predratnom marksističkom stvaralaštvu pretstavIjala je takvu politički i naučno dokumentovanu optužbu

OSVRTI PRIKAZI BELESKE

77