Arhiv UNS — Listovi stranaka

užih egoističkih partikularističkih interesa nad zajedničkim opštim interesima jugoslovenske državne zajednice. S druge strane, ova nacionalistička osećanja nalaze svoje korene i u izvesnim spontanim, negativnim reakcijama „па tendencije velikodržavnog birokratskog centralizma i šovinizma.“ Otkrivši društvenu suštinu ovih štetnih pojava, Kardelj je ukazao i na realne mogućnosti za njihovo postepeno ali konačno otklanjanje. Osnovna mera na tome putu je stalno i sistematsko uklanjanje ekonomske i kulturne nejednakosti koje postoje među pojedinim našim pokrajinama i narodima. Kardelj je dosta opširno analizirao ne samo istoriske uzroke tih nacionalističkih osećanja nego je dovoljno precizno naznačio i sam put za prevazilaženje te pojave. Sam taj proces izjednačavanja mora se, znači, zasnivati na übrzanom uzdizanju zaostalijih krajeva, ali se pritom ne sme nasilno zadržavati ni dalji razvitak razvijenih područja. Kao i u svim društvenim procesima i u ovome se jasno vidi dijalektičko jedinstvo suprotnosti, koje će na bazi društvenog upravljanja i kroz svesnu socijalističku akciju odozgo, određenom politikom investicija, a i svestranom inicijativom odozdo na korišćenju svih materijalnih mogućnosti i skrivenih rezervi zaostalih područja naći svoje razrešenje, i samim tim otklanjati preostale negativne pojave na planu nacionalnih odnosa. Pri rešavanju ovog zadatka mora se stalno imati u vidu ~da elementarni nacionalnopolitički, ekonomski i socijalistički interesi naroda Jugoslavije, kao i interesi opšteg društvenog napretka, zahtevaju i uslovljavaju jedinstvo jugoslovenskih naroda. Očigledno da takvog jedinstva ne bi bilo ako narodi Jugoslavije ne bi zajednički rešavali svoje ekonomske probleme i ako ne bi zajednički garantovali jednake uslove za svakog radnog čoveka u njegovim stvaralačkim naporima za napredak i za poboljšanje sopstvenog i opšteg položaja naroda." U celini uzev u svim ovim svestranim akcijama mora se imati i kao dalji i kao bliži cilj übrzano sistematsko i celovito menjanje materijalne strukture našeg društva i a skladu s tim dograđivanje več poodmakle izgradnje našeg ekonomskog i političkog sistema „kome je temelj društveno samoupravljanje u raznim oblicima direktne demokratije." Kako Kardelj podvlači, ovo u samoj stvari znači da se mora übrzanim tempom ići na usklađivanje „socijalističkih odnosa proizvodnje sa socijalističkim odnosima raspodele. U tom pogledu“ razlaže on dalje „svakako je centralno pitanje koje treba praktično rešavati položaj pojedinog radnog čoveka, proizvođača i javnog radnika u sistemu ekonomskih odnosa. Naš radni čovek mora biti u takvom položaju koji će mu neprekidno otvarati dugoročniju perspektivu razvitka materijalnih društvenih uslova njegovog sopstvenog života i koji će ga takvom perspektivom, preko radničkog saveta, komune i jedinstvenog društvenog plana povezati sa opštim društvenim interesom." Dalje pisac ističe da nema nikakve sumnje da će ovakvo rešavanjc

OSVHTI PRIKAZI BELESKE

6 Socijalizam

81