Arhiv UNS — Listovi stranaka

Otuda kod njega subjektivistički kriterijum u procenjivanju toga koje su pojave i postupci pojedinih partija nacionalistički, a koji opet internacionalistički. Zbog toga je on u toj ulozi vrhovnog i nepogrešivog arbitra otpočeo jedan istoriski pogrešan, i zato unapred osuđen na propast, krstaški pohod protiv naše zemlje koja je nz ogromne napore uspešno izgrađivala socijalističke društvene odnose. Koreni ovih Staljinovih pogrešnih teoriskih stavova i pogrešne političke akcije leže, pre svega, u tome što je i u svojim razmatranjima uzroka formiranja nacija ostao na površini i tako nije bio u stanju da objasni suštinu i istorisku ulogu ovog socijalnog fenomena. Staljin, kako to posebno podvlači Kardelj, nikad i nigde nijs uspeo da dublje objasni u čemu se to manifestuje i kako deluje tzv. faktor „ekonomske povezanosti" na nastajanje nacije ~na kompaktnoj teritoriji." Istina, on je pokušavao da to učini, aU je pritom pojam „ekonomske povezanosti“ uvek svodio na spoljašnje manifestacije ekonomskih procesa koji su se s nastajanjem kapitalističkih produkcionih odnosa sve jače ispoljavali. Ukratko rečeno, Staljin nije utvrdio postojeću socijalnu i organsku vezu „između određene socijalne ekonomske strukture društva i pojave nacije". Zato što nije video taj dijalektičko-kauzalni odnos, on nije mogao da shvati da je sama nacija kao takva sastavni deo određenih ekonomskih i društvenih odnosa, a ne samo manifestacija specifične svesti koja nastaje na osnovu tehničko-ekonomske povezanosti i zajednice interesa, koje su njena posledica' 1 zaključuje Kardelj svoja kritička razmatranja Staljinovih koncepcija o nastajanju nacije. Kroz analizu Staljinovih pogrešaka, Kardelj je otkrio i samu suštinu fenomena „ekonomske povezanosti", koji u samoj stvari direktno proizlazi iz određene društvene podele rada, karakteristične baš za kapitalističko društvo. Ovo Kardeljevo otkriće od velikog je naučnog interesa za buduća konkretna izučavanja nastajanja i razvijanja pojedinih nacija. „Otkako postoji višak rada, kaže drug Kardelj, postoje ne samo klasna diferencijacija i unutrašnji društveni antagonizmi, nego i borba među plemenima, narodima, nacijama za taj višak rada. U uslovima klasnog antagonizma i eksploatacije čovek se uvek borio za to da ga zadrži za sebe, odnosno za onaj deo sveta kome je svojom društvenom svešču pripadao." Ova Kardeljeva analiza i izvedeni zaključci pomažu da se shvati odnos između unutrašnjih (klasnih) antagonizama i spoljašnjih antagonizama koji postoje između pojedinih plemena, naroda i nacija. Sam stepen razvitka društvene podele rada određivao je okvire te borbe oko podele viška rada. Imajući sve ovo u vidu može se opravdano zaključiti, kao što je to autor i činio, da je borba za afirmaciju nacije u svojoj suštini označavala borbu za socijalnoekonomski i kultumi napredak čovečanstva uopšte. I zato ta borba

OSVRTI PRIKAZI BELESKE

85