Arhiv UNS — Listovi stranaka

PRVA REČ REDAKCIJE

Jugoslavija se primiče kraju jedne epohe. Nju neće sačuvati ni Bog, ni komunisti, ni Milošević, ni nacionalisti, ni liberali, ni oficiri, ni Amerika, ni Rusija, ni Evropa. Neće ni DEMOKRATUA DANAS , već nadamo se, demokratija. Ona je iznad svake vlasti i svake opozicije - onoliko više koliko su vlast i opozicija uzajamno zamenljivi. Bez terora, bojkota, verske, ideološke ili etničke šizme.

"DEMOKRATUA DANAS" će izlaziti kao zbomik analiza našeg političkog i kulturaog života. Kao zboraik grupe građana, "Demokratija danas" je otvorena za sve autore koji zastupaju stavove u prilog parlamentarae demokratije, slobodne ekonomije i evropskog kulturnog prostora. Ovaj list nije glasnik bilo koje organizacione jugoslovenske političke struje, partije, državne institucije, sindikata i kultumih tela. Njegova će se politička nezavisnost osiguravati kroz negovanje distance i prema vlastitima i prema opoziciji. Njegov publicistički

stav prema kulturi crpeće svoj sadržaj iz humanističkog političkog nasleđa evropske istorije, iz jugoslovenskih dostignuća od filma đo književnosti, kao i iz savremenih nastojanja da se kulturi naših naroda zagarantuje slobodan razvoj. Pokretači lista nalaze motiv za njegovo izdavanje u übeđenju da se kroz javni uticaj na političku svest čitalaca može zaštititi ideja i o demokratskoj Jugoslaviji, i o demokratskim državama, njenim sastavnim delovima. Komunistička država se raspada sopstvenim zaslugama. Nastala u epskom sjaju narodnih žrtava u svetskom ratu, tone u zloj krvi zloupotrebljenih nada u slobodu. Njih su zamenile malograđanske vođe, totalna viast nebirane partijske manjine i primitivna scijentistička ideja o egalitarnoj samoupravi stanovništva zamišijena brionskim cezarizmom. Ona se razlikovala od Moskve samo po pasoškoj slobodi, sačuvanim minimumom seljaka i zanatlija, američkim dolarskim poklonima i državnom nezavisnošću.

Jugoslavija je nejasne budućnosti. Socijalistički sovjetski sistem je nacionalizmom ugrozio njeno panslavističko poreklo. Zanemarivanjem Ijudskih prava spustio ju je ispod građanske prošlosti. Grubom partijskom ekonomijom i niskom potrošnjom porodica kompromitovao je i svoja sopstvena obečanja. Suviše da bi se sačuvao. Da li se može zameniti bez propasti države? Opozicija u ovoj zemlji nema organizovanu tradiciju. Deo njenih najvećih nevolja sastoji se u tome što emancipaciju od sistema pothranjuje nacionalizmom. U ođnosu na državu, on je separacione prirode bez obzira na to da li je srpski, slovenački ili hrvatski; po svojoj sadržini, on je populacioni i antidemokratski, osim kada je antikolonijalan. Međutim, on je i princip boljševičke jugoslovenske federacije! Dok su god komunisti mogli vladati preko potrošačkog ujednačavanja stanovništva i uvrijerističkim asketizmom, nacionalizam nisu potezali. Čim su osetili da ih opozicija napada optužbom za izđaju naroda, aktivirali su ga. Time su obnovili ceo svoj stari mehanizam masovnog vladanja, a blokirali protivnike. Ovi su se паšli u čudu. Sada uviđaju da moraju nači način da socijaini bes stanovništva prebace sa ratnog nacionalističkog programa na građanski - a da vidljivo ne napuste naciju i паrodnu republiku. To je istorijski izazov! Bujanje demokratije u istočnoevropskim zemljama najlepši je događaj devedesetih godina ovog stoleća. Možda će Evropa u 21. vek ući kao kontinent spreman za razrešavanje političkih i trgovačkih pitanja sa Amerikom i Japanom. Opterećivaće je granice uspostavljene posle drugog svetskog rata, unutrašnji nacionalni razdori i nedostatak kapitala za reprivatizaciju đržavne svojine. Jugoslavija danas ne predstavlja podstrek za njih, već su oni iznenadni dokaz naše perspektive. Naše su socijalne napetosti blaže

od ruskih i nemačkih, dok su nacionalni razdori jači. Zbog toga naša kritika sistema nema takvu eruptivnu snagu kao njihova, a nacionalni sukobi negovani od strane republičkih komunističkih partija Jugoslavije i njihovih gradskih saveznika odlažu demokratsku reformu države. Čak je mogu i upropastiti. Višepartijski sistem je u začetku. List "DEMOKRATUA DANAS" biće njegovo stalno utočište kao principa za mirno uspostavljanje pravne, građanske države. Oslobađanje političkih osuđenika, obustavljanje političkih suđenja, ukidanje kontrarevolucionamih paragrafa, zabrana partijskog organizovanja na radnom mestu, pretvaranje vojske u državnu silu umesto partijske, isključivanje ustavnog monopola Komunističke partije na vlast - biće polja za dizanje parlamentarne države. Ali partijska se država neće lako dati! Uz strpljenje, mudrost i dobre saradnike, vođi jugoslovenskih stranaka zadobiće poverenje stanovništva i otkloniti strah od sutrašnjeg dana. Kosovo se пе čini tako bolnim pitanjem kao što ga prikazuju arbanaški tiranski separatisti i beogradski državni partijski i gradski nacionalisti. Izgieda da nije tačno ni da je to samo unutrašnje pitanje Srbije. Njoj treba pomoći. Možda ima smisla da centralna država nad Kosovom uspostavi privremeni protektorat. Jugoslavija i Srbija ne mogu rešavati Kosovo dok god i same ostaju u boljševičkoj federaciji, јег ne mogu slobodnim ekonomskim, tehnološkim, političkim i kulturaim intemacionalizmom da savlađuju unutrašnje etničke i plemenske korene antidemokratske države. Emancipacija Kosova od slabo raspodeljene nacionalne vlasti nije moguća bez emancipacije Srba, Arbanasa, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i ostalih od sistema koji je etnos, kao princip državnog ustrojstva, forsirao od 1943. godine. Kosovo se ne rešava izolovanom intervencijom Jugoslavije u Prištini, već univerzalnom demokratskom intervencijom u svim gradovima Jugoslavije. Ovaj list veruje da zastupanjem demokratije postaje deo svih onih jugoslovenskih političkih snaga koje tragaju za trećom, slobodnom Jugoslavijom i njenom evropskom sadržinom. Mi, koji smo uložili sudbinu, svoju imovinu i imovinu svojih prijatelja u njega, ne možemo stati tamo gde ostavljamo prethodnu generaciju i njene savremene simpatizere. Stoga pozivamo sve bliskomišljenike da nam se pridruže! Pozivamo čitaoce da šire našu reč kao svoju reč! Za pravdu, istinu, slobodu i demokratiju!

Jože Mencinger: "RASPAD" CENTRALNE DRŽAVE str. 2. Vladimir Gligorov: ĆORSOKAK str. 3. Zoran Gavrilović: ĆEMU NAS ISTORUA UĆI? str. 4. Srđa Popović: NOVE NEOKONZERVATIVNE STRANKE str. 8. SlavenLetica: Danilo Kiš: POLITIČKA SVUEST (DUH) PISAC U HAOSU SVETA str. 7. str. 17.

AHMOKPATIA • DEMOCR AC Y • DEMOCR ATIE • ДЕМОКЕАТIЛ КЕНОККАТШ H 1 nezavisan zbornik ZA POLITIKU I KULTURU m BRO.T 1 l