Arhiv UNS — Listovi stranaka
Избори пре и после рата
Јован Илић
Драги грађани, ја вас нећу много замарати због тога што не могу и не умем да лепо говорим, јер сам у ових седамдесет година живота много више радио него што сам причао. Хтео сам да поводом оснивања ове наше Демократске странке подсетим и на неке статистичке податке. Наша Демократска сз ранка коју сада обнављамо основана је први пут 1919. године од више мањих с гранака из делова Хрватске, Босне и Србије, а предводник ове странке био је Љуба Давидовић. Хтео бих да уз помоћ бројева упоредим како су спровођени избори у бившој Краљевини СХС, а то се односи на период 1920. године, и 1945. године, када је основана Демократска федеративна Југославија. Ова бивша, предратна, ненародна држава, тамница народа, страх и з репет од терора, одржала је изборе за Уставотворну скупштину 28. новембра 1920. године. На тим изборима учествовале су двадесет и три политичке сгранке. У тим изборима су сви равноправно, упоредои правилно учествовали. Било је уписано 2.480.623 бирача од укупио 12.706.945 становника у то време. На изборе је изашло укупно 1.607.265 гласача. Од тога је наша Демокрагска странка имала 319.400 гласача и 92 посланичка места, односно послаиика у скупштини, а то значи 22% и један промил од укупног броја гласача. После ње је била Сељачка народна радикална странка са 91 посланичкпм местом, и бивша Социјалдемократска странка, у сзвари, социјалисз ичка, која је 1919. године у Вуковару преименована у комунистичку, а благодарећи зоме шго је носила име социјалисз ичка она је добила 58 посланичких месз а. Да сада видимо како су гласали Срби за које се, ево, педесет годпна тврди да су властољубиви: од ових 2.480.000 бпрача, најмање је пзашло на изборе у Србији, свега 56,33%, што значи да 43,67% није изашло на изборе. У Словенији је око 73% бирача изашло на изборе. Први избори који су одржанп у Демократској Федераз ивној Југославији, како се онда звала прпвремена владаса коалицијом, намесницима и министрима из емпгрантске владе, спроведени су у оквиру Народног фронта, без икакве стварне оиозиције, када је уписано 8.383.455 бирача, а на изборе није изашло 955.119 бирача, или 11%. Кутију без листе, закозвану „ћораву“ тако је зову наши комунисзи чували су они који су пмали очи и не схвазам како су могли да чувају зу ћораву ствар они исти људп којп су били заинтересовани за исход тих избора (аплауз). Боље би било да зу нпје бпло нпкога, па да је свако гласао како је хз ео, ако з реба п под контролом Уједињених нацпја. Када се сабере укупан број оних којп нпсу изашлп на пзборе и оних којп нису гласали за комунпсте, испада да је ту реч о 20,86%. Озуда није и не може биги истина да је 90% гласало, да и не говоримо о другпм неправилнос гима, како су подаци брпсани пз спискова бирача, и друте сгвари. Уверен сам да ће ово поређење изазпваз и на размишљање чланове данас основане Демокраз ске сгранке. Хвала (аилауз)
УКЛОНИТИ МОНОПОЛ ЈЕДНЕ ПАРТИЈЕ
Александар Тодоровић
ДАМЕ И ГОСПОДО Данас представљенп програм Демократске сзранке смазрам крисзално јасним и довољно азракзивним за најшире слојеве југословенског друшз ва. Он исз овремено предсзавља посебан пнз ерес за младу генерацију која з ек сз упа на политичку сцену. Ми знамо на какве све коноз ације наилазе жеље за независношћу после пола века непосредног и свемоћног утицаја комунисзичке партије. Један од главних узрока екои полизичког расула, као и међунационалног сукоба, јесзе непостојање легалне и законизе опозиције у овој земљи. Да јеопозицпје било, верујем, не би нам се догодило Косово, толики полигички и привредни промашаји, национални и социјални проблеми. Ћузање је било принудно и директно изазвано партијским једноумљем и призиском. Главни и судбоносни ингерес је да се уклони јалов н несз варалачки монопол једне партије, а погом долазе на дневни ред тешка и дугорочна питања економског развоја, политичког сисгема, слободе избора, културе, политике. Стварамо партију која устаје против монопола мисли, речи и доминирајуће идеологије. Но свесни смо да Савез комунисз а није спреман да се олако лиши власти, као и да је тежња за плуралисз ичким друштвом тешко остварива у иостојећој струкзури сисзема. Али, мењање риз ма музике је поуздан наговештај преврата (парафраза Плаз она). Другачије се сада свпра и на Истоку и на Западу. Негаз ивна конотација бољшевичког искуства довела је социјализам у пиз ање. Код нас је реч о распаду једног политичког пројекта којп се ни по чему не преиоручује да опсз ане како сјајно рече недавно Е. Кустурица. Демокраз ије нема без инсз и гуционално признаге опозиције, зј. без вишепартијског система. Политичка опозиција је једино јемство које чува грађанске слободе
од аузоризативних или зозализарних режима нашег доба. Да бисмо из вишегодишњег мрака уопште добили дозволу да закуиамо на враза Европе (која, дозволиз е, мене далеко више привлачи од егзотичне, али сиромашне Африке), из које смо због катасзрофалне политике перјаница владајуће класе гозово и физички били одбачени, неопходно је испуњење одеђених услова. Увођење вишеиарз ијског сисз ема Је само један, али значајан услов. Али, условјеи либерализација привреде, увођење тржишног система, као једног од основних приоритета наше странке, приватна својииа уз опстанак друштвене у оном обиму колико је з о неопходно за нормалан зок привреде, уз задржавање основних социјалних права грађанства. Потребни су нам у економији чисти рачуни, предузетништво, непосредно повезивање фирми, фабрика и предузећа са тржишном економијом. Неопходно нам је демокразско друштво које обезбеђује достојанствен живот и које не гура у сиромашзво, беду и сзрадање. Наша полиз ичка позиција би се могла дефинисати као цен гристичка и демократска, удаљена једнако од (комунистичке) левице, као и од позенцијалног јављања конзервативне деснице. Или, како рече Вацлав Черни (чешки грађански мислилац) у размишљањима о политичкој сцени Француске: „Десница је ту да ствара новац и економски раст, а левица да хуманије подели колач.“ Значл, з о сад ја кажем, партије центра су з у да обједине оба ова захтева, прихватајући у границама нормале и леве идеје без којих данас не може да опсзане ниједан друшгвени пројекат. У свим комунис гичким земљама демократе су увек нападали као националисге, али националне слободе и равноправносг су само један, истина биз ан, али само један део демокразије, јер она изискује слободна опредељења пндивидуе као грађанина.
Вероватно ће битп покушаја да се и нашој странци умез не ирефикс национална. Одговорићу кразко. Српска традиција политичке демокразије не иознаје полптичке странке националног зипа, што нажалост није случај, већ правило у осталим крајевима Југославије. Ми се трудимо да ту традицију и сачувамо. Нико од нас није задојен мржњом према другим народима, нити је сиреман да своју енергију усмери у том правцу. Мрзети друге значи бити недостојан себе. Спремни смо да све наслеђене проблеме решимо демократским путем, али не по сваку цену. Ово се у значајној мери односи и на проблем Косова, где бисмо се свим демокраз ским методама залагали за решење овог судбоносног иизања, уз примену општеприхваћених норми међународног ирава о положају националних мањина, шзо значи гаранз овање основних права уз претпоставку њихове лојалносзи држави у којој живе. То значи: без сепаратизма, без тероризма, без пете колоне (аплауз). Оснивањем ове сз ранке пружа се могућност за неопходно и широко укључивање омладине у де-
мократски покрет. Нудп се могућноет пазвоја људске личностм м ослобођење од једноумља, што пзмеђу осталог не пскључује п даље проучавање маркспзма, алп САМО као једног од фплозофскпх праваца с краја XIX века. Залагање за слободу стваралаштва младпх подразумева развој мпслп п духа од самог почетка њпховог укључпвања у друштвенп жпвот без бнло каквпх прптпсака п пдејнпх усмеравања. Једном речју, говорп као што мпслпш, п да завршпм: Цпљ ове партпје је опстанак у садашњостп, алп п светла, напредна п перспектпвна блпска будућност. Потезп пропстеклп пз нашпх пдеја требало бп да омогуће пзбор правог пута вечно страдајућег словенског народа на овом географском раскршћу, народа кога су политичка и сопствена обележја у исторпјп често гурала кроз беспућа. Данас пзгубљене вредностислоге и јединсгва повратићемо бољим животом, заснованим на ојачаној моћи и слободи мпслп, деловања и стварања.
Изјава о Косову и Метохији
Оснивачка скуишшина Демокрашске сшранке
Суочени са иочецима оружане побуне на Косову и Метохији и тешким нарушавањем елеменз арне живогне сигурносз и свих г рађана у овоме делу наше земље, налазимо да је за трагичну сиз уацију у овој покрајини највећма одго-
ворна досадашња нацмонална нолитика владајуће комуиистичке странке. Уверени да се сваки покушај угрожавања интегритста' државе и насилног отцепљења било ког дела државне територије мора сузбити свим средствима државне принуде, а у нади да би успостављање плуралистичког демократског покрета и поузданих јемстава људске сигурности и слободе допринело бар смањењу трагичних етничких сукоба на Косову и Метохији, ако већ није могућно њихово трајније разрешењс; 1. Позивамо све грађане Косова и охије да се одмах и бсзусловно уздрже од сваког акза насил>а, како би се успосгавили рсд и егзистенцијална и правна сигурност; 2. Захтевамо да се свим грађанима Србије, укључујући и грађане Косова и Метохије, обезбеде једнака грађанска и политичка права, а посебно могућност избора легитимних народних иредставника. 3. Тражимо да се омогући слободно изражавање политичких уверења, да предме'l кривичног прогона буду само одговарајући законом криминализовани поступци и радње, што подразумева пуштање на слободу свих политичких осуђеника који нису вршили или заговарали насиље. 4. Предлажемо да се до одржавања слободних парламентарних избора у Србији призна легитимност свих алтернативних и опозиционих политичких удружења која се залажу за примену демократских метода политичког деловања и да се у оквиру посебног форума, уз учешће и представнике косовско-мегохијских политичких удружења, поведу разговори о могућном разрешењу етничких сукоба на Косову и Метохији. Београд, 3.2. 1990.
ЗА ИЗВОРНУ ДЕМОКРАЦИЈУ
Говор 'на ошварању оснивачке скуишшине Сриске демокрашске сшранке у Книну
Јован Рашковић
Браћо наша, сестре наше, брижне мајке наше, очеви наши, иредане баке и вољени дједови наши, добро дошли на оснивачку Скупштину Сриске демокра гске странке. Демокрација је стара и лијепа ријеч, када је изговарамо уста су нам пуна слободе, а душа ираведности. Међутим, тешко да се која ријеч тако истрошила и толико потрошила као што је го било с демокрацијом. Само у нашој земљи и у овом тренутку иостоје разне и лажне демокрације: На Југу је наоружана демокрација, на Сјеверу алпска егоценгрична демокрација, иостоје демокрације иа чијим скупштинама одјекује геноцидно и букачко брујање, на другима се одвија хистерично казалиште србофобије, постоје кроазоценгричне, али и србоцензричие демокрације. Наша демокраиија мора избјећи сва ова фикгивиа испољавања. Српском народу у Хрватској, сриском народу у свим његовим дијаспорама изван Србије, у овом трену гку када се Југославијом ваља галас мржње и иараноје, иотребније су више него икад слобода и иравда. Залагат пемо се за изворну демокрацију, ону каква је успосгављена још у стара времеиа. Ова наша Скуишгина се одвија под ве-
дрим небом, на исти онај начин како се пракшцирала у старој Хелади. Има једна разлика. Нас овдје има више него што је било грађана Атине у та стара демократска времена. Српски народ има своје митове. Они су познати: Косовски мит Је мит неба, мит православл>а је Светосавски мит, српски народ има своје ми гове јунаштва и своју велику хисторију умирања. У кризним хисторијским ситуацијама посз оје одређени облици посз ојања, искази и процедуре постојања, али постоје и суштина бпћа, темељ постојања народа. С галнп поновљенп, неуспјелп покушајп да се досегие национално биће представљају судбину нашег народа. Тајнови госг бића задржава овај наш народ у неком стању кршћанске ере, па зато има и неку предкршћанску судбпну. Око судбине српства гомпла се драма 1 ичност хисторије. Крајње је врпјеме да мптовп остану у нашој инчими, у нашим душама. Ми се морамо коначно окренуги збиљи свпјеча. Нека наши ми гови подгријавају наше мисли. Мп смо на крајњој граипип ираипоналног понашања. Ово је I ренутак када се морамо понашагп рацпонално, окренутп се жпвоту овоме сада п ту. Морамо успоставитп модерну
политику, савремену политичку организацију. Суочити се с пријатностима и непријат ност има овога свијета. Зат о молим за мир и достојанст во. Странка коју формирамо представља покушај да се митски дух српског народа сачува у оној мјери коју ирихваћају и други савремени народи овога свијега. Хисторичност српског народа испољавала се врло често у фантазијама и фантазмима'. Због тога српски народ и није био контемплативни народ, мисаони народ. Имао је људе високој дара и концент рације, слабо их је користио. Ми ћемо настојат и да сачувамо митове, али и да успост авимо конт емплацију и рационално осмишљавање наших програма и нашег цивилизацијског, националног и друштвеног статуса. Нама ост аје стрпљивост и толеранција, а то је највише што можемо очекивати од оних с којпма живимо. Ако нешто у овом тренутку молимо друге, онда је то молба да нас не окружују мржњом, да нам не пријете геноиидом. Нека ова Скупштина унесе мпр и спокој у ваше и наше душе. Правда и слобода су нашп захтјевп, а једноставна и заборављена људска доброт а иаш циљ.
12
ДЕМОКРАТИЈА
Петак 9. март 1990.