Arhiv UNS — Listovi stranaka

Основну претпоставку за функционисање модерног парламента зато представља страначки плурализам. ЗБог оваквог односа између страначког система и парламента најзначајнији део овог другог чини опозииија. Функиија парламента није само да одлучује већ и да пред очпма јавности омогући изношење аргумената владајуће странке (или странака) и опозиције. Скрећући упорно пажњу јавносзи на недостатке владине политике, парламентарна опозиција утиче да влада буде одговорна. Без опозиције нема зато ни одговорне владе ни парламента у градиционалном демократском смислу речи. Демократска странка свесна је чињенице да данас, више него између два рата, велики део опозиције има наиионални а не поли гички карактер. Та чпњеница, као и чињенпца да би са увођењем демократског поретка после скоро пола века страначки систем могао бити крајње фрагмен гизован, односно да бп постојала могућност деловања великог броја политичких странака, морала би утицати да се одговарајућа питања везана за избор и рад парламента регулишу на такав начин који би омогућио што пуније представљање различитих политичких струја у парламенту, али не по цену да то доведе до велике политичке нестабилности, криза и неефикасности владе. Све се ово наравно може предупредити изборним законима и правилима о раду парламента. Демократска странка ће се такође залагати за подстицање сарадње и удруженог деловања са опозиционим странкама сличног или блиског политичког програма и за што скорије одржавање слободних, плуралистичких избора за уставотворну скупштину и Југославије и свих федералних јединица, које би одлучивале о будућем устројству земље. Једини излаз из постојеће друштвене, економске и политичке кризе је у овим изборима ако се има на уму да ни садашња савезна скупштина ни скупштине федералних јединица по начину на који су конституисане не могу бити легитимни предсгавннчки органи. 5. ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ И НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ Национално питање је за Демократску странку пре свега демократско питање. Успостављање плуралистичког демократског поретка вишестраначког система за опозицијом и уставних и других јемстава људске сигурностн и слободе Скакако би допринело смањењу посз ојећих етннчки>Гхгукоба, ако већ, због велике етничке, конфесионалне и културно-нсторијске хетерогености Југославије, није могућно њихово трајно разрешење. Шз авнше, доследнијим поштовањем основних људскнх и I рађанских права, укидањем једностраначког монопола власти и успостављањем демократског поретка била би смањена могућност непрестане злоупотребе нерешеног националног питања зарад овековечења монополског положаја владајуће странке, Томе се, међутим, највише супротставља сама комунистичка странка, која, ма колико нејединствена и унугар себе подељена, има један јединствени циљ да задржи ако не монополски оно бар владајућн положај у постојећем политичком поретку. У ту сврху комунистп настоје да искористе затечене ез ничке сукобе и да се у свакој федералној јединици понаособ наметну као једини заштитник угроженог етничког односно националног интереса п да тиме избегну успостављање демократског поретка и ризик губљења власти на слободннм изборима. Ако унутрашње уређење Југославнје греба да буде федеративно, како то мнсли Демократска странка, онда оно то може бити само под условом да га прихвате сви народи којп з воре Југославију. Поред

погубних последица до којих је довело, постојеће државно уређење у којем преовлађују конфедеративнп елементи не рдговара југословенској државној заједници превасходно зато што су унуграшње границе између појединих федералних јединица повучене према различитим п међусобно супротстављеним начелима начелу етничке хомогеностп и начелу културно-ис I орпјског цдентт ета. Федеративна Југославија, као добровољна заједница равнорпавних народа, мора да почива на њиховој сагласности у изворном значењу овог појма. Уколико код појединих југословенских народа постоји сумња у постојање ове саг ласносги данас, то би требало проверитп на демокра гскп п процедурално ваљан начин. Новн споразум о уну грашњем уређењу Југославије могу постићп само легптпмно изабранп представници сваког југословенског иарода понаособ. Отуда се нови Устав Југославије може донетп тек после проведених непосредних, уистину слободних и тајних избора. Приликом поделе надлежности између федерације, с једне, п федералних јединица, с друге стране, савезним органима ваља предати све оне функцнје које су неопходне за успешно делосање тржишне привреде и очување интегритета земље. Заштита основних слобода и права, како индпвндуалних тако п колективних, посебно националних, треба да буде у последњем степену у надлежностц савезних органа, који у случају гажења тих права морају непосредно интервенисати кад год то органп у федералним јединнцама ћропусте да благовремено учине, Постојеће федеративно уређење Југославпје ваља довести у склад с основннм начелима демократије тако што ће се уз равноправност Федералнпх јединица зајемчити и равноправност грађана као појединаца. То се, као и у другим демократским федерацијама, може постићи увођењем дводомне структуре савезног парламента у чијем би једном дому биле једнако представљене све федералне јединице без обзира на величину, док би у другом дому грађани били бирани у бројчано приближно једнаким изборким окрузима у складу с класичним начелом „један човек један глас“. Само на овај начин дужно уважавање добијају како права грађана као појединаца, тако и права већине односно мањине. Поред тога што би демократски федерални поредак у нашој земљи требало да обезбеди равноправност федералних јединица, неопходна су и одговарајућа уставна јемства равноправности нација које се у већини случајева не могу поистоветнти са својим матичним јединицама. Како, дакле, изван матичних федералних јединица живе знатни, па и велики делови појединих југословенских народа, одговарајућим ннституционалним и другим средствима треба омогућити њихову културну и духовну интеграцију н пуно потврђивање њиховог духовно-историјског идентитета. Равноправност свих језика и писама као I лавних носилаца н чувара духовног и културног идентитета сваког народа, мора бити јаче заштићена уставом и законима и доследније остварена у пракси. Ради спречавања аснмилације, свим мањинама као и сваком народу треба омогућити образовање на матерњем језику. Деловима народа који жнве изван матичне федералне јединице мора се дозволити пуни национални и културни идентитет и духовна припадност свом народу, као што коришћење истог права треба омогућити и свим другим мањинама ма где оне живеле. Свим тим људима ваља омогућити образовање културних установа и одговарајућих удружења како би са својом матицом развијали јединствену културу и духовио-историјску самосвест свог народа. Да би се то постигло, Уставом и законом треба

зајемчити слободу оснивања културних установа и удружења, нарочито оних ирииадника појединих југословенских народа који живе изван матичне федералне јединице. Уставни иоложај свих федералних јединица које творе федерацију у начелу мора бити једнак. Уколико се савезним Уставом задре у ираво самооргаиизовања једне федералне Једииице, то треба чинити на основу оишгег начела које, под пстпм условима, омогућује истоветно регулисање уну грашњег уређења осталих федералних јединица. Због тога би ваљало обезбедити уставне могућности да се у оквиру појединих федералних јединица образују територијалне аузономије уколико го становништво. на теои горијама са посебним егничким сас гавом или културно-историјским иден пп етом, референдумом одлучи. Коначну одлуку о образовању аутономних покрајина доносила би скупштина федералне јединице. Права и дужности аутономних нокрајина треба да буду ужа од надлежности федералне јединице, тј. у складу са оним што се у развијеном свету и правној теорпјп уобичајено подразумева под појмом гериторијалне аутономије. 6. ПРИВРЕДНЕ СЛОБОДЕ, СВОЈИНА И ПРЕДУЗЕТНИШТВО Плуралистичко друштво не може да узвиси само једну моралну, културну, политичку или привредну вредност, Отуда демократско друштво почива на слободи избора индивидуалног живота, што подразумева слободу избора занимања, запослења и свих других видова привредног делања. Друкчије речено, демократија почива на привредним слободама које подразумевају добровољност у свим пословима. Стога ће се Демократска странка залагати за успостављање и очување слободне привреде. Да би човек могао да оствари своје циљеве, мора му бити омогућено да сноси последице својих делања. Уколико не би тако бнло, он не би могао да успостави рационалну везу између онога што чини и онога што добија. Ово начело „свакоме према заслузи“ основ је осамостаљивања привредних субјеката и рацпоналног одлучивања. А да би оно могло да се очува, неопходно је да људи имају право да уживају оно што су стекли и да тиме располажу. Потребно је право својине, посебно приватне, и његова заштита. Стога се Демократска странка залаже за зашти гу сваког облика својине и за приватну својину као темељ слободне привреде. Људи делају из многих разлога, али пословни односи се заснивају на предвиђању да ће, бар у извесној мери, људи чинити оно што им је у интересу. Због тога је средишња категорија привредног живота посао, чијем налажењу, склапању и ширењу, не смеју да се стављају никакве границе, осим оних које повлаче одређена морална начела и демократски усвојенн закони. Свака регулација привредног живота мора да полази од тога да се поштује пословнос г и слободна иницијатива, уз усаглашавање стандарда и вођење рачуна о јавном интересу, тамо где се демократски утврди да он постоји н дотле док постоји. Стога ће се Демокра гска странка залагати за неспутану слободну иницијагиву. Да би систем привредних слобода могао да делује, потребно је да буде на одговарајући начин институциоиалнзован. Основна установа слободне привреде је тржнште. У таквом привредном систему сви користе тржиште рада, капигала, знања, природних извора, новца, девиза, робе и услуга, чиме се потпомаже рационално расиоређивање чинилаца пронзводње и ефикасна расподела дохотка. Тржиште има посебно значајну улогу у улагању капитала, које је

НАЦРТ СТАТУТА ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ

Члан 1. Циљ и средсшва сшранке Демократска сфанка јс полншчко удружење фађаиа чији је цил> ширење и осгваривање основних начела садржаних у ирофаму. За осмваривање свог ирограма Демокра гска сгранка ће се јавно бори 1 и ширењем демокра гских идеја, ор: анизовањем зборова и сас ганака, издавањем гласила, иридобијањем бирача и учешћем на изборима. Члан 2. Ч.шнови странке Члан сфанке може биги сваки иуиолеган грађаиин Јутославије који иричвага програм сфанке и иопшше прис гуиницу. Члан 3. Права ч.!анова сшранке Члаи демокразске сз ранке пма право да: учесмвује у делаз ностима сзранке и иомаже њеи рад, (ласа, бира и буде биран у свим телима ем раике, —■ рачуиа иа иомођ сч ранке ако буле 1 оњен и ош I ећеи збо! обављања с I раначкич иослова. Члан 4. Цужноспш и.шнива странке Члан Демокрач ске счранке има дужносч да: шири иро!рамска начела смраике, иомаже њен рад и чува њен утлед,

ирема својим могућносчима магеријално иомаже сгранку, залаже се за усиех сфанке на изборима. Члан 5. Почасни чланови Демокрачске сч ранке могу ио иозиву Главног одбора иосчаги они иојединци у земљи и иносгрансчву који су исгакнуми иоборници слободе и демокрачско! иореч ка. Члан 6. Ор\ ани сшранке Ор!ани Демокрачске счранке су Скуишчина, Главни одбор. месни одбор и иовереници счранке. Члан 7. Скупшпшна странке Скупшчину сгранке сазива Главни одбор иодржавасе једном годишње. Скуишчина се обавезно сазива на за\Iевједне иеч ине њеног иреч ходно! сазива. Скуиштину чине иредсчавниии месних одбора изабрани ио ошоварајућем кључу који уч врђује Главни олбор уочи сваке скуишч ине. Чланови Главно! одбора учесЈвују у ралу Скуишчине са правом ичаса. Члан 8. Скуишч ина јс наЈВиши ор! аи сј ранке који одлучује о ирограму и сч а 1 у 1 у счранке и свим осчалим начелним иич ањима сч раначке иоли I ике. Скупшчина бира и опозива Главпи одбор и одобрава ње! ов рад.

Рад Скуишч ине је пуноважан ако је присучна већина изабраних иредсчавника, а одлуке доноси иросчом већином ирисуч них иредсч авника. Члан 9. I лавни одбор Главни одбор је највиши оршн сч ранке између двеју скупшч ина. Главни одбор извршава закључке скупшгине, учврђује начелна иичања счраначке полигике, рукује смраначком благајном, издаје сфаначаку штампу и одлучује о учешћу сфанке на изборима. Главни одбор образује радна чела, доноси одговарајућа правила о раду счранке и располаже финансијским средсчвима сч ранке. Члан 10. Главни одбор чини од 30 до 40 чланова које бира скуиштина счранке. Сви иредседници месних одбора у опшчинама су по свом положају чланови Главно! одбора. Главнп одбор иуноважно заседа ако је присуч иа већина његових чланова, а одлуке доноси просчом већпном. Главни одбор бира сво! иредседника, по 1 председника и бла!ајника. Седниие Главног одбора сазпва председник, а мог у се сазва! и и на зах-Iев једне фећине његових чланова. Члан 11. Из редова својих чланова Главни одбор бира Извршни одбор који чпне

председник, потредседннк, секретр н 9 до 15 чланова. Извршни одбор обавл>а све Iекуће нослове счранке н нзвршава одлуке Скушш нне и Главнот одбора. Извршнн одбор одлучује већнном гласова својнх чланова. Члан 12. Секрвшаоијаш сшранке Извршнн одбор може нменоват Секрезарнјаз сзранке којн вршн адмнннс 1 ратвне, органнзаиноне н друге гекуће нослове сз оанке. Члан 13. Месни одбори Меснн одбор образује се, у месз нма у којнма нма најмање 50 чланова сз ранке. Меснн одбор сазнва сасз анке чланова сзранке, рукује благајном, сзара се о нрошнрењу члансз ва н обавља друге сз раначке послове. Члан 14. Поверениим спиранке Повереннин сзранке нменују се у месзнма са мањнм бројем чланова сз ранке. Повереннке нменује Извршнн одбор нлн најблнжн меснн одбор у он- * шзннском месзу. Члан 15. Зборови сшранке Зборовн сзранке раснрављају о свнм ннзањнма сзраначког жнвоза н

полтике и доносе одлуке већином гласова. Члаи 16. Наузорни одбори При свакоу! органу странке образује се надзорни одбор којн прегледа стање благајне и врши контролу прихода и расхода. Члан 17. Приходи сШранке Приходи с'l ранке су улози чланова, добровољнм прилози и остали нриходи. Члан 18. Учешће на изборима Одлуку о учешћу странке на изборима доноси Главни одбор. За сва представничка зела сзранка излази са јединственом лисгом каидидага. Члан 19. Демокрашска ом/шдини V оквиру Демокразске сзраике организује се Демокразска омлалии*. Члан 20. Пресшанак стпанке Одлуку о пресзанку доноси Скупшзина сзранке. У случају пресзанка сзраикс сва њсиа имовпна прииада Цраеиом крсзу. Члан 21. Завршна одреубв Овај Сз аз уз важи од аана када I а прихвази Скуншзина сзранке.

Петак 9. март 1990.

ПИСМО О НАМЕРАМА