Arhiv UNS — Listovi stranaka

ућапред зна ко ће од њих бити изабран. Ако су ранији комунистичжи избори, према једном духовитом поређењу, билн трка са једним коњем, ови садашњи личе на трку више коња из исте ергеле, с тим што власници ергеле фаворизују само она грла која су им највише по вољи. Упркос настојању по правилу изнуђеиом да отворе шире просторе приватној иницијативи, лидери владајуће странке и даље остају заробљеници догме о друштвеној својини, тврдећи да тек будућност треба да покаже да ли овај облик својине може издржати конкуренцију са приватним предузетништвом, иако је пракса модерних времена, а посебно пракса свих социјалистичких земаља, сасвим очигледно показала да је тзв. друштвена својина привредно потпуно неефикасна и да поврх тога за свог стварног власника има владајућу класу комунистичких управљача. И поред извесних покушаја дистанцирања од сопствене комунистичке прошлости, комунисти немају намеру да се одлучно и без колебања одрекну идолатрије Јосипа Броза Тита уздигнуте на ранг државног принципа, уверавајући нас при том да се немамо рашта стидети времена у коме је овом земљом господарио један од највећих расипника међу владарима новијег доба, са којим се могу мерити само неки афрички цареви и неки свргнути лидери социјалистичких режима на Истоку. У спољној политици комунисти и дал>е, уместо да унапређују сарадњу са земљама демократске политичке оријентације, остају при политици тзв. несврстаности, која подразумева савезничке, а понекад чак и вазалне односе са низом тоталитарних режима у којима царују верски фанатизам и култ ауторитарних вођа. Сви ови далекосежни и неизлечиви недостаци постојећег политичког система имају најдубљи корен у институцији Једнопартијског монопола и једини начин да се ови недостаци отклоне представл»а увођење вишепартијског политичког уређења. За други такав начин историја не зна. Стога ће се Демократска странка залагати свим демократским средствима за успостављање вишепартијског политичког система и за укидање монопола владајуће комунистичке партије. Демократска странка уверена је да се поразне последице комунистичке владавине могу најефикасније и најдалекосежније отклонити прихватањем и реализовањем програма за који се она залаже и на који је уосталом и сам њен цазив обавезује. 2. ПОЛИТИЧКЕ ГРА ЋАНС СЛОБОДЕ И ПРАВА Полазећи од чињенице да је нарочито од почетка осамдесетих година у Југославији дошло до јачања критичке јавности и до ширења различитих демократских иницијатива, као и до либерализације постојећег поретка, Демократска странка сматра да све ове промене нипошто не могу бацити у засенак једну другу чињеницу: сами темељи поретка и основне идеје у много чему битном нису измењене. Битне политичке слободе и права слобода мисли и изражавања« слобода сдвести и вероисповести. слобода штампе, слобода удруживања и окупљања и право подношења представки државним органима више су резултат изнуђене, мање или веће трпељивости републичких и покрајинских комунистичких странака, него што представљају изворна права појединца насупрот држави, заштићено подручје индивидуалног и колективног деловања. Утолико је још увек актуелна тврдња коју је изрекао један од комунистичких вођа приликом доношења првог југословенског устава, да „демократска права нису ништа што апсолутно важи за сва времена већ се зависно од датих прилика могу проширити или сузити, дати или узети“. Демократска странка заступа сасвим другачије схватање људских права. За њу та права могу бити једино оно што су заправо у демократској политичкој традицији: природна, неотуђива права човека која му рођењем припадају и која давањем или одузимањем, проширивањем или сужавањем губе своје изворно значење. Демократска странка одбацује схватање по коме се вршење ових права морају кретати у оквирима виших колективних интереса („интереси социјалистичке заједнице“) које је досада неприкосновено тумачила владајућа странка, постављајући се као оличење интереса државне заједнице, њене садашњости и будућности. За Демократску странку основна права имају обележја општих и једнаких права која припадају сваком појединцу као људској личности без обзира на његов однос према носиоцима власти и владајућим друштвеним вредностима. Ниједно од основних политичких права не зиачи ништа без одговарајућих правних и судских гаранција. У том смислу најпознатији либерални устави и закони прошлог века утврђивали су, када је рецимо о слободи штампе реч, да ово право не може бити подвргнуто никаквој превентивној мери (цензури, кауцији, админнстративној дозволи). Став да слобода штампе не подлеже претходном одобрењу државне власти, а да се за евентуалне противправне радње може одговарати само накнадно, не захтева никакво посебко објашњење: нема основних права уколико је њихово вршење полвогнуто ппетходној дозволи државне власти. Права појединца не могу се заснива-

ти на одобрењу јавне власти једноставно зато што ова права стоје изнад права државе и друштва. Демократска странка зато ће се залагати за доношење нових законских прописа о штампи којима Би се грађанима зајамчило да могу покретати листове без претходних дозвола. Када је пак реч о државним средствима масовних комуникација (радију и телевизији), ова средства требало би да се користе на такав начин који би омогућио њихову независност од јавне власти, као и изношење и заступање различитих политичких уверења. Политичким странкама, синдикалним организацијама и другим удружењима морало би бити зајамчено, сагласно унапред прописаним мерилима, право на коришћење одређеног времена на радију и телевизији, посебно у изборном периоду. Ово право требало би да буде стављено на располагање и верским заједницама. Све што је речено о слободи штампе односи се и на слободу удруживања и окупљања. Нема слободе * удруживања и окупљања у правом смислу речи уколико је ова слобода подређена претходном одобрењу власти, а такво је стање ствари према свим досада важећим законима о удружењима грађана и јавним скуповима. Недавне изјаве комунистичких лидера да они „немају разлога, нити желе да административно отежавају формирање политичких партија“ само показују на посредан начин да право удруживања још увек не представља искључиво и изворно право грађана који се удружују. Слобода удруживања ограничава се и познатом уставном клаузулом о повлашћеном положају владајуће партије, односно формулацијом о њеној водећој улози као последици „законитости историјског развитка“. На овај начин се озакоњује монополски положај владајуће партије и доводи у питање слобода удруживања као опште и једнако право свих грађана. Најновији званични политички програми у којима се на речима одбацује партијска држава и мбнопол владајуће странке показују да ово схватање није напуштено јер се, као што је то учињено у програму Председништва СР Србије за реформу политичког система, уместо о „руководећој улози“ комунистичке партије говори о њеној „интегративној улози“ као „значајној и незаобилазној“. Демократска странка посебно истиче да се протеклих скоро пола века систем комунистичке владавине у Југославији заснивао на посебном облику политичког апартхејда који је омогућавао да мањина. кшу су чинили чланови комунистичке странке, буде скоро у потпуности представљена у различитим законодавним телима, на водећим положајима у управи, у судству, на руководећим местима у привреди, армији итд. Чак су и руководства једине политичке организације (Социјалистичког савеза) у којој је формално требало да буду заступљени и некомунисти остала до данас готово у потпуности састављена од комуниста. Демократска странка залагаће се зато за стварање услова за слободно такмичење свих политичких страиака и њихово утицање под једнаким условима на бирачко тело. Једино такви избори омогућили би да утћцај владајуће странке буде сразмеран утицају који ужива у бирачком телу. Да би се ово постигло, потребно је донети нове законе о изборима, удружењима, јавним скуповима и штампи, којим би се, за разлику од закона по којем се недавно гласалао у Србији, све основне политичке слободе и права гарантовали а не ограничавали. Посебно је неопходно законом уредити изворе и начин финансирања политичких странака. Извесно је да сва наведена политичка права претпостављају и ништа мање чврсте гаранције грађанских односнб личних права. Демократска странка ће зато захтевати укидање свих облика ограничавања грађанских права којих има у обиљу у садашњим уставима и законодавству, она ће се залагати за стварно укидање различитих облика „вербалног деликта“ у савезном и републичком законодавству, као и за укидање сличних недовољно јасних, безобалних инкриминација. Она ће, најзад, поставити и питање свих случајева произвољног и дискреционог одлучивања органа управе о слободама и правима грађана (поводом превентивног хапшења и конфинирања, дискреционог права давања и одузимања грађанима путних исправа, мера којима се одступа од неповредивости тајне писама и средстава општења и сл.). Демократска странка ће се посебно залагати за неприкосновеност слободе савести и вероисповести, која подразумева и слободу деловања цркве односно верске заједнице. Постојећим прописима о одвојености цркве од државе онемогућено је било какво уплитање цркве у послове државе, али није спречена могућност уплитања државе у послове вере и цркве, о чему најбоље сведоче важећи закони о верским заједницама. Још су већа ограничења која верском животу намећу органи који примењују ове рестриктивне законе. Такав став према вери и цркви је нелегитиман. Демократска странка ће подржати доношење уставних и законских решења којима се утврђује неповредивост слободе савести и вероисповести, слободан прнступ верских заједница свим средствима јавног информнсања, посебно телевизији, слободна продаја верске штампе на свим јавним продајним местима, право свештеника да посећују верннке у болницама и затворима, право војника верника да посећују богомоље у време богослужења н право верника да под једнаким условима стичу све важније положаје у држави, просвети и култури.

3. СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКА И КУЛТУРНА ПРАВА Једна од највећих обмана властодржаца у свим комунистичким режимима било је обећање да ће нова власт у условима колективистичке привреде обезбедити знатно већа социјално-економска права од оних која грађани уживају у друштвима слободне приватне иницијативе. Одбацујући оваква нсодговорна обећања, Демократска странка сматра да једино тржишна привреда и слободно предузетништво могу да обезбеде одговарајуће благостање народа и практично коришћење прокламованих социјално-економских права. Под том претпоставком она излаже свој социјални програм. Полазећи од начела да се демократски поредак може изградити и одржавати развијањем идеала слободе, људских права и социјалне правде, Демократска странка ће настојати да ови идеали подупиру једни друге, да буду усклађени, а не супротстављени, Она сматра да је појединац, као политички субјект, са заштићеним слободама и правима предуслов слободног демократског друштва. Стога ћемо настојати да се у наше друштво уграде начела социјалних и културних права која су тековина развијених демократских друштава. Исто тако, Демократска странка ће се залагати за поштовање преузетих међународних обавеза проистеклих из раткфикованог Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима. Демократска странка ће посебно настојати да радно законодавство буде изграђено на темељима данас признатих цивилизацијских норми. То значи да ће се залагати за стварање могућности да свако себи обезбеђује средства за живот из слободно прихваћеног и одговарајуће плаћеног рада. Сматрамо да законом треба утврдити и гарантовати минималну накнаду за рад. Демократска странка полази од начела да запослени не смеју бити подвргнути дискриминацији у награђивању, без обзира на било какве разлике у полу, политичким уверењима, вери и другим личним својствима. Нарочито ћемо захтевати укидање сваке неравноправности жена у радном односу. Залагаћемо се за безбедне и хигијенске услове рада које закон гарантује, за плаћени одмор и празничне дане, за постепено и рационално скраћивање радног времена. Посебна брига Демократске странке биће устројство слободних синдиката, што значи да ћемо се борити за синдикате независне од било које државне или друштвене институције, зависне једино од правила своје организације слободно изабране, која се руководи економским и сопијалним интересима својих чланова. Демократска странка ће се залагати за гграво на штрајк, које влада неће моћи да произвоз**-" но ограничава или укида. Послодавци или представници дражаве мораће да уважавају слободно изабфане штрајкачке одборе односно синдикалне представнике као равноправне партнере у решавању спорова. Демократска странка ће се залагати за социдално обезбеђење најугроженијих чланова друштва и широ- ' ко постављено право социјалног осигурања. Демо-' кратска странка ће се такође залагати за елементарну здравствену заштиту сваког члана друштвене заједнице, за унапређење здравствених установа и подизање стандарда лечења. Полазећи од начела равноцравности, странка ће подржати празо сваког члана 'друштва на бесплатно јавно образовање. Залагаћемо се за образовање као процес слободног протока идеја. Тражићемо укидање свих цдеолошких монопола у наставним плановима, пре свега укидање марксизма као посебног наставног предмета јер се тиме поглед на свет једне странке присилно, законима о образовању, намеће свим ученицима. Демократска странка ће се залагати за осетно побољшање друштвеног статуса и материјалног положаја школства пре свега бољим плаћањем настазног особља и развијањем система и мрежа стипендирања ученика и студената. 4. ПАРЛАМЕНТ ; ОПОЗИЦИЈА И ОДГОВОРНА ВЛАДА Демократска странка залагаће се за афирмацију институција представничке демократије, полазећи од става да и поред великих друштвено-економских и технолошких промена на измаку овога века парламент чини средишњу политичку установу у демократским режимима. Демократски карактер ове установе је у томе што омогућава критику политике владајуће странке. односно критику владине политике, суделовање у процесу одлучивања и контролу владе. Међутим, и најбоље замишљен парламент ке може гарантовати функционисање демократског система власти без мреже контролних институција и свакако слободне јавности. Улога и права бирачког тела свакако су значајан чинилац у контроли рада парламента. Томе треба додати независно судство и добро уређен однос између законодавне и изврI шне власти.

14

ПИСМО О Н

Петак 9. март 1990.