Arhiv UNS — Listovi stranaka

БЕСКОРИСНА ПАРАБОЛА О ДЕМОКРАТИЈИ

Вида О! њеновић

У једиом сиом спису, као примср одаиосги убеђеи.у, или можда тирдоглаиости, Исидора СекулиН иаиела је и причу о деригипу и гсиералу. Миоге иерзије гс припоиести колају литературом. Осиоина, пак, глас оиако: „Некакаи пустиљски дерииш пропоиедао је учси.е дасуице за-

лази оида кад испред њега стаие Дрхаигел Гаирило. Имао је и следбеиике. Фраицуски геиерал, са службом у оближи.ој иојиој угирди, иичаи астроиомији и лругим иаукама, ии је могаодасс иачуди иаиииосги такиога уиереи.а. У изиесиом смислу, оно га је чак и л.утило па је решио да дериишу, чију јс уч.еиост цеиио, прсдочи иаучиу представу о тој појаии. Узео јс хартију и прибор, па му до у иајстииијс де гал.е напргао земл.ииу путаи.у око суица обелсжаиајући пажл.иио једиом бојом положаје поједииих делоиа земљиие кугле кад су изложеии суииу, а другом кадсу у сеици, окреиути у другом ираииу. Дервиш је са иеликим занимаи.ем пратио геиералои труд. Заглсдао је иртеже, иидело се да Јс и сам уиућси у закоие астроиомијс, климао је главом, смешкао сс. Обојииасу били ирло задоиол.ии. ~.1е ли иам сад јасно како суице залази”, заиитао га је на крају гсиерал. „Јасио ми јс”, одгоиорио је дерииш, „то ми је одуиек било јасио. Суиие залази оила кад Архаигел Гаирило стане исирсд и.ега.” Исидора се оиом причом иослужила да иоткрепи гезу о горл.ииој ирипадности јсдиом уиереи.у. За меие је, одиекуд, ова прича иарабола о демократији. Треба је, наиме, само мало иродужити. По стрпл.ивости геиерала и умтипости лерпиша, као и према уиажаиап.у које оба имају за мулроет лруге страие, можсмо рачуиати ла оиа лиојица и лаиас селе у хладу какие агаве пију хлалаи чај и чекају смирај даиа олиосио ла Архаигел Гаирило сгапе испрсл суипа, па да мало захлали, да иастане сисжа пустии.ска иоћ у којој ћс сс сиако прслати сиоме учењу. Кал сиаие иоии даи, подићи ће се поиоио старо питањс: Како суипе залази? Љихоии ће се одгоиори у потпуиос ф разликоиати. Да је оиа прича парабола о демократији, иајиише ме, заираво, уиерава њеиа иерзија у иашем искуству, а у и.ему оиа иема оиакаи крај пре сиега зато што је и њен осиоини ток зиатио измењеи. Наша се приповест одиија овако; Кад му је дошлодо ушијудериишево учење о суицу и Архаигелу Гаирилу, геиерал је окреиуо машиику, притиснуо обарач и ио телу несретпог- дервиша ситно исписао прссуду у имс сиога уиерења засиованог на законима брошираис материјалистичке астрономије. Оио пак гласи: залазак сунца треба зауиек занемарити као болећиио грађаиско иаслеће и баласт традиције. Најиажнија чии.еиица је излазак суица, а суице излази кад који од класика марксизма

стаие испрел њсга. Та сс мулрост иише иије смела иорипати. Машиика је остала о гкочеиа. Престрашеии, случајио црежиисли дериишеии учсиицн су се иајпре иаииио иоиадали да ће се геиерал пролухоииги ол луга врсмена. Очекииали су.треиу гак његоиа огрсжи.еи.а уиереии да ће кад тад мораги уиидеги ла постоји залазак суица. Кад се ол тога иишга иије догодило, почели су сиоје учеи.е, како Киш каже, да „преиоде у метафоре”. Најире ћу гл.иие и блискс, а оида иремеиом, пош го су их често открииали и кашгигоиали, сис загоиегиије, геже метафоре-тирђаие.' Ни иасгаиак иаше приче иије идиличаи. Нису учеиици метафоричари засели са геиерало.м исподагаве уз хладаи чај. Напрогии. Геисрал је бииао сие подозрииији, а учеиици иештији. Ипак, то сталио суми.ичсње усадило им Јс иско чудио осећаи.е крипице. С пролећа, раиих осамдесе гих, у прилици да у Јужиој Калифориији затражим међу тамошњим књижеииицима подршку за иашег писца осуђеиог за полигичке уиреде иаиете књижеииим делом, усрдио сам их уиеравала да у његоиим песмама иема иичсга за крииичио гоњење. Упраио је та моја одбраиа, иастала из искустиа иаших околио-

сти, иостала прслмет сиора. Оии су. иаимс, махом сматрали ла морамо изићи са истииом иа »илсло. ла сс иа овом примсру пласти морају поучиги о праиима пссмс. Оиа има приролиу слоболу ла сс руга комс хоћс. кал хоћс, локлс може. Нс смсмо пссму правити иаивном и исвииом иа ■ I>с 11у пггету. У томе јс парочито упорио исграјавао пссиик, сссјист и урслиик часописа за посзију, Ерлихман, из Лос Апђслсса. У себи завидећи иа могућиости таквога полазишта, иастојала сам да им предочим како за тај чии одбраие посзије ми још иисмо спрсмии, а Ерлихмаи је, попутдервиша, поиавл>ао да је посзији лужиост да буде опасиа и убитачиа, чак и кад јс л.убавиа, ла будс загоистиа и погубиа, ла булс оштра и отровиа, или ла јс исбуде. Том гврди.ом, говориојс, ла у песмама иема иичсга опасиог, можда ћете и успсти ла измолитс власти да поштсде пссиика, али се за пссму иећсте изборити. Она ће и дал.е остати под сумњом и оптужбом. Питаи.е је само у коју ће уперити гтрст следећи пут. Нагласила сам, међутим, да пије лако преко једие особс изборавити приицип, простим жргвонаљем, Исус иије свакидашња појава. Уосталом пословица; РоеПB опппа Исс! и у иашем је културиом иаслеђу... Није довољио да је зиате, говорио јс Ерлихмаи, морате је иримењивати. Не треба да се браиите извињавањем и заклињањем иа вериост. Тиме само потврђује.те њихово право да се мешају. Оии морају од вас сазиати да јс песми дужиост да буде вукодлак, а ие ладолеж. Оии се вашс пссмс морају бојати, а ие ви... На моју примедбу да му је лако гако да говори кадје уметиичка слббода код и.их апсолутна, смејао се и објаштг.авао како се тај израз код и.их улотребл.ава искл.учиво као георијска поставка. Поиекад га употрсбл.авају и сиобови, а оии су га иреузсли углавиом из избегличке литературе. Осим, ако се под уметиичком слоболом ие подразумева чињеница да код иас иема те личиости, појавс, или иолитичке формације која гге може бити ггападаиа, исмеваиа, оиисиваиа, славл.еиа, осиораваиа. Међутим, додао јс, ие без извесие горчигге, али можда и меии за утеху, то иас ие чиии бољим иисцима. Погггто ггикако иије одустајао од идеје да се треба заузети за права поезије пре свега, иредложиласам дау том случају ггисмо иаслови Београдском Одбору за заштиту уметиичких слобода. Тада се озбил.ио замислио и, као да сам му у руке дала иебитагг доказ, иагласио иашу иаивиост. Ето видите, говорио је будете ли се и дал.е иравдали да су вам иссме идиличие, дотераћете дотле да ћсте морати да осииватс одборе за заштиту ирава иа иопгење десие циггеле иа десггој, а леве иа левој иози. Приговорила сам америчкој иеосетљивости ,'останилаадресе и о гигггла. Времс је ггротекло. И кад иајбол.е тече, иролази иа иаигу штету. Ииак, тек сам касиије схватиЈга шта је заираво говорио Ерлихмаи. Ои јс покушао да ми укаже гга то да ми овде мсшамо грађаиске и уметггичке слободе. Уметиичкс' слобода греба да озиачава оисег мапгге, смелост метафоре, а ие досетку верзус иолигичке присиле. Грађаиска слобода, иак, омогућава умстггику да се умстиошћу бави бсз обзира гга све ирисшге. Грађаиска је сјгобода да дервиш може иесметаио исгговедити своје схватаи.е заласка сунца, а уметггичка је слобода како ће обликовати метафору о гоме. Иггачс, често ми сс учиии да суицс залази зато што је Архаигсл Гаврило стао исиред њега, а као иЋерђ Кориад убеђсиасамда трсба иасз ојаттг да иасвету буде што мање л.удских иатњи.

Демократија и наука

Звездана Поиовић

Двалессти пек је обележси иресудиим утицајем и иродором иаукс, а тиме и техиологије, у спе области жииота. У иеким друштвима се то схватило одмах као иасушиа потреба и једиии могући правац развоја и екоиомског прогреса, док се опет у иеким друиггвима иаука схвата само као глазура која обезбеђујс рсжимима привид прогресивиих и иа „иауци засиоваиих”, а иегдс пак, иаукаје иешто сасвим туђс и иесвојствено и иачииу живл.ења и друпггвеиој традипији. Наука је код пас болесиа, прсвасходио идеолошки обојеиа, често иепоуздаиа, у драстичиим случајсвима и лажл.ива. Демократска стараика види у здравој и компетитивиој иаупи једиии иачии да се с гавори једио другачијс друшгвеио вредиоваи.е које иећс призиавати умишл.еис, иатсгиугс и иемостојеће вредиосги, ииаче својствеие за идеолошкс режиме. Идеологизацијом иауке прссликаи је модел болесие привреде. Иаука се бирократизује. Бирократски систем вредиовања чииијс иаразитом друш гва уместо да будс љегов бршШб шоуепб. Оваква политика јс кулмииирала егзодусом памети. Демократска страика ћс се залагаги да оствари здраве одиосе у иаупи као предуслов ие само иауке као гакве, већ и за развој модсрие гехиологије, успешие иривреде и богатог друштва. Да би се ово остварило, иаука мора да задовол.и крнтеријуме мсђуиародиог вредиоваи.а бсз идеолошког мсшаи.а и политичке арбитражс, јер иаука иијс ии комуиистичка ии капиталистичка, ии совјетска ии америчка, ии југословеиска ии српска, оиа је или добра или лоша. ) (смократска стра ll ка се залаже за добру иауку. вредиоваиу по међуиародиим мерили.ма која је иигегришу у свегске иаучие токовс. 'Гиме иаука поллеже кригерију.мима „слободиог гржишга”. Свака идсја, сваки резулгатсе провсрава, вредиује и мери или иовим продорима у иигелектуалиој сфери или употребљивошћу у техиологији и иривреди. Оба аспекта су подједиако вредиа. Други прсдуслов за овакав стагус иауке је СЛОБОДАП уиивсрзигет који иа гај иачии обезбеђујс иеговање врхуиске фуидамеигалие иауке. 11сговремеио, успоставл.ањем јаких и иезависиих иаучиих иисгигупија, формира сс мислсћа елита која иамеће здраве обрасце друштвеиог вредиовања и аитиципира дал.и развој лруштва. Предложеиа визиЈа оргаиизоваи.а и вредиовања иауке грсба да буде природии исход иоиовиог устоличавања ле.мократских принпииа што и јесге ирограм ове страике.

За нову политичку културу

Предрт Палавесшра

Овлашћеи сам да у име Одбора за одбраиу слободе мишљеи.а и изражавања поздравим и подржим осиивачку скупштину Демократске страике. Став је нашег одбора да се ие укључује ии у једиу политичку страику, али да подржи и подупре сваку истииску демократску ииипијативу, која може помоћи да се иађе излаз из туиела полигичког бесмисла у који иасједовела власт јсдне партије. Даиас више немамо времеиа за празие приче, и иикаквог разлога за хвалисање и самозаваравање. Земл.а је у смртиој опасиости; иаше иапиоиалио достојаиство је обореио, углед пред свегом погажеи, иарод захваћеи бедом и безиађсм. Савесии и трезвеии умови морају се удружити иогласити заједиичкомакпијом. Рсшеи.а се морају тражити храбро и иеодложио, и то решења темел.иа и дубока, која водс иравди и сигуриости, а ие иовим лажима или бахатом иасиљу. Њиву коЈа више ие рађа, сваки добар домаћии остави да затрави, и да се одмори. После близу педссст годииа иотпуие власти, која је земл.и доиела и иека добра, али и иревише зла, иремало грађаиске сигуриости, а одвише иерада, самовол.е и иеиравде, једиопартијска држава овде више ис може да дслује, чак ии оиако иоловичио, као што јс дојуче деловала. Титовска еиоха гаси сс иред иашим очи.ма и и.у више ииигга ис може иОиравити. Па.ма Јс иотрсбиа иова иолитичка култура. каква сс рађа у читавом свегу који јс био озрачеи бол.шевизмом. Порођајие муке могу бити тешке и крваве, ако се добориамсрии и иросвсћсии л.уди у сваком иаролу ие ујелиие око заједиичког Језгра за опстаиак, ако се иа врсме ис прилагодимо иовом

демократском иачииу заједиичког живл.ења, ако се ие ослободимо заблуда у које смо јуче веровали, или смо их ћутке подиосили, ако преко јавиости, отвореиом критиком и одбраиом правие државе, јасиим предлозима за ошпту ствар, ие иађемо решеи.е како да комуиисти без крви врате власт иароду да слободио изабере иајспособиије л.уде да управл.ају државом. Судбииа земл.е даиас јс у рукама опозиције која сс тек иридиже и чије иезадовол.ство све више постаје глас иародие вол.е. Опозиција иема јсдииствеиог става и заједиичког програма; миоги и.еии захтеви су уситњеии, себичии и ускогруди. Пајозбил.иија претња будућиости је иеслога и исповерењс мсђу оиима који сада излазе иа политичку спеиу - иезадовол.сз во маса може се пробразити у хаос ако иитереси парпијалиих демокрагија иаднладају зајсдиичку свест иа броду који всћ тоие. Дсмократска ииипијатива може помоћи да се иађу решеи.а прихватл.ива за сваког. У захтевима опозипије, који стижу са

свих страма, из Хрватске, Слоиеније и Србијс, као и са Косова, где су нећ пале прпе жртпе безумља, има захтева и слепих и иеразумних, као и захтева праведних и оправдаиих, али ми о н.има нећсмо моћи разговарати ако се нађемо прсд о гпореиим гробопима иаше деце, поиово изложеии претљама, уцсиама и иечасиим условима. Дсмократска ииицијатива може послужиги као мост међу крајностима бсзумл.а и ссбичности. Историјски пораз једне идеологијс, која нас вуче у понор, можс се иадокиадити само другом идејом и алтсриативним решељима; јсднопар гијска држава мора се заменити парламснтарном дсмократијом и владавином једнаког гтрава за сваког пред истим закоиом. Демократскаидеја, која води ка обнови политичке културе у друштву ненавиклом на дијалог, иа јавност рада, грађанска права и слободан избор будућности, данас је у Србији и Југославији једна од оних градипионалних идеја које могу повратити поверење > полигички разум, повезати расутс стране и обновити достојаиство нације (аилиуз).

ТЕЛЕГРАМ

Демокра 1 скп сусрсш јавнц.ч радиика из јуl оелавпје у име лемокра 1 ски \ сусре 1 а иоздрављамо осиивачки одоор демокра!ске смраике и желимо вам усиех, у раду, верујемо да ћењ иасзавши славну зрадииију сзаре демокра 1 ске с 1 раике итјиш њеи слободарски дуч. без иарламеи-Iарие демократје, слободие ири-

вреде и ираве закоитост иема излаза из јуl ословеиске кризе. иадамо се да ћезе у скорој будућиост имат ор|аиизаиије у свим реиубликама јул ославије срдачио ваши. др. љубо сири (словеиаи) ирезседник коордииаииоио! одбора др. иеиад Iрисо!оио (хрваз) ирезседиик радио! одбора ђорђе радоваиовић (србии) члаи коордииашгоио! одбора иредрати ирсl- демократке сlудстскс омладиие.

8

ДЕМОКРАТИЈА

Петак 9. март 1990.