Arhiv UNS — Listovi stranaka

(Вук Драшковић) У всзи представе синоћ, нема званичног, постоји моје људско мишљсљс и оно јс и званично и приватно. То је било синоћ срамота, бачена на овај град, баче на на традицију нашег народа. Видите, никада од Христовог распсћа на Голготи, па до ових дана нијс постојао човек већсга ума који је био напрсгао всћу снагу да оспори Христа, као што је био филозоф Фридрих Иичс. Наравпо, није у томе успсо и шта то значи? То значи да јс самимтим штонијс успсодагаоспори, заправо га потврдио. Тако је и са Светим Савом. Сваки писац, сваки уметник, има право на својс виђсљс овога најевећсга Србина. То биђсље не мора да буде по мери наше прсдставе о Светом Сави, али свачија јс слобода да мисли другачије, да Саву доживл>ава друкчије. Ио, пустимо свс то слободно да људи кажу, да одиграју на даскама, да искажу у кљизи и ако Свсти Сава надживи све то, а јасам убсђсн да хоће, онда hc та оспораваља, ако су оспораваља, заправо бити само потврда славе Светог Саве. То јс мојс мипивеље и у име страпке на чијсм сам чслу, Српски покрст обнове, ја се заиста извиљавам и реди гсл>у и овоме граду и свима који су прскинути јучс у тој представи. Лко је и јсдан од чланова ове странке учсствовао у оној будалаштини у noзоришту, у оном букаљу, у оном дивљаљу којс пристоји странкама на чијсм јс челу Хомсини или неки усташоид или усташа, али странци, српској странци која наставља управо традицију Свстог Савс, то није требало и Ја верујсм да ту чланова Српског покрста обновс нијс нибило, алибило јс из других странака, они припадају српском народу и то је срамота која се једном онаква и дссила у Београду и шго вишс никада нс сме да се понови. (Повинар) Дакле, сада је јасно, ваша странка, односно припадници ваше странкс, нису организовано отишли синоћ у Југословснско драмско прозориштс да би бојко говали представу. (Вук Драшковић) Таман посла. (Повннар) Ја морам да вас питам једну ствар пошто сам међу букачима ипак примегила чланове вашс странке, какав ћстс однос имати према томс? (Вук )(рашковић) Онакав какав мора да будс. Имаћсмо састанак I (ентралне управс и однос мора да буде у складу са овим. Ја hy на томе инсистирати што сам до сада рскао. (Новинар) Хвала вам Вуче за подршку памети. (Вук Драшковић) Хвала вама.” Одмах након тога, поступајући по члану 9. став 4. Статута Српског покрета обнове, који прецизира да се поред уобичајеног председниковог . сазивања, седница Централне отацбинске управе може сазвати и на захтев једне трећине чланова Управе, чланови ЦОУ СПО Војин Вулетић, секретар, др Војислав Шсшељ, Саша Глишић, Драган Тодоровић, Бранислав Лазић, Милорад Вукосављевић, др Ђорђе Пиколић, Нина Табаковић, Срђан Гла-

мочанин, предссдник COIIO, Тодор Бошковић и др Трипо Зиројевић упутили су прсдседнику Централне отацбинскс управе Српског покрета обнове, господину Вуку Драшковићу, писмо слсдсће садржине: „Господинс председниче, Па конференцији за штампу, одржаној 1. јуна 1990., сазваној сасвим другим поводом, дезавуисали сте сопствену странку, односно љено омладинско крило, изјавивши да Српски покрст обновс нсма ништа са организоваљсм дсмонс грација пред Југословснским драмским позориштем, неовлашћено осудивши у име Странке прекид предтавс „Свети Сава”. Такав Ваш поступак сматрамо непримерним и у дирсктној колизији с методом делован>а и политиком наше странке, па зато захтевамо да хитно сазовсте седницу Цснтралне управс на којој бисмо размотрили укупно досадашље делоBaibe Српског покрета обнове и извукли одгонарајуће консеквенце.” Захтев је господину Драшковићу уручио др Ђорђе Пиколић, Вук Драшковић је одбио да се повинује захтеву. Своје одбијаље је на крајње дрзак начин поновио и у разговору са главним секретаром Централне отаџбинске управе Војином Вулетићем. На то су потписници захтева, сходно Статуту, одлучили да сами закажу седницу за уторак, 5. јуна 1990. и о томе обавестили чланове Управе и председника Драшковића. Господин Вук Драшковић је на го звао скоро све чланове Централне управе и претио им искључељем из Управе уколико уопште дођу на тај састанак. Тврдио је да су састанак ионако сазвали најгори људи, нерадници, они којима не може бити места не само у Управи него ни у странци. Након што је увидио да уцене не постижу резултате, Драшковић је упутио писмо сазивачима састанка обавештавајући их да је седница заказана за петак, 8. јуна 1990. Састаиак Централне управе је ипаК одржан у првобитно одређеном термину и на љему је разматрана целокупна страначка политика и понашаље појединих челника од уједиљеља Српског слободарског покрета и Српске народне обнове до данас. Изнесени су бројии примери самовоље и приватизације страначких послова од стране предсдника Драшковића, те усвоје став да је господин Вук Драшковић својом изјавом на конференцији за штампу и преко Радија 92 угрозио политичке циљеве и озбиљно нарушио углед странке Српски покрет обнове. На основу тога и сходно члану 18. став 1. Статута Српског покрета обнове донешена је одлука да се Вук Драшковић смени са функције председника Центрлне отаџбинске управе Српског покрета обнове. Централна отацбинска управа у потпуности подржава све мере које је Српски омладински блок предузео да би се спречило извођење иредставе „Свети Сава” Синише Ковачевића у

Југословенском драмском позоришту и поноси се својим омладинским огранком, Српским омладинским покретом обнове, који је у тој политичкој акцији одиграо веома важну улогу. Пошто смо обавештени да Вук Драшковић поново покушава ванинституционалним средствима и уз помоћ људи који нису чланови Управе наше странке дезавуисти Централну отаџбинску у праву тврдљама да нисмо регуларно донели одлуку о његовом смењивању, јавности и своме чланству стављамо до знања чињеиичко стање у погледу легалности легитимности наше одлуке. Декларацијом о уједињењу Српског слободарског покрета и Српскс народне обнове од 14. марта 1990. образована је Централна отаџбинска управа Српског покрета обнове обједињавањем досадашње Отаџбинске централне управе ССП од 15 чланова и Централног одбора СНО од 16 чланова. Испред Српског слободарског покрета у Управу су ушли: др Војислав Шешељ, др Ђорђе Николић, др Трипо Зиројевић, Мирослав Шолевић, Милија Шћепановић, Илија Живковић, Миодраг Глишић, Хасан Делић, Тодор Бошковић, Богољуб Пејчић, Милорад Вукосављевић, Нина Табаковић, Бранислав Лазић, Драган Тодоровић и Војин Вулегић. Испред Српске народне обнове у Управу су ушли: Вук Драшковић, др Миодраг Азањац, Славољуб Живановић, Коста Брадић, мр Горан Бошковић, Коста Булатовић, Александар Чотрић, Срђан ГламоЧании, Бранислав Зељковић, Ненад Марковић, Александар Милин, др Вељко Ђурић, Слободан Ерић, мр ЈБубица Шупица, Саша Глишић и Синиша Ђорђевић. У мсђувремену оставку на чланство у Управи поднели су: др Миодраг Азањац, Коста Брадић, Мирослав Шолевић, др Вељко Ђурић и мр ЈБубица Шупица. тиме је број првобитних чланова Управе сведен на 26. Према евиденцији која постоји у Секретаријагу Сгранке, у Управу су кооптирани нови чланови: Радмило Рончевић, Милан Комненић, Слободан Ракитић, Рајко Ђурђевић, Ђорђе Оцић, Бранислав Илић и Росвита Тополац, чиме је број чланова Управе повећан наЗЗ. Наседници је истакнуто да то кооптиран>е није обављено на начин који би био саображен елементарној унутарстраначкој процедури. Наиме, нормално би било да су те личности прво потписивале Приступницу Странци, тта да се тек оида одлучује о њиховом кооптирању у Управу. Дешавало се да их је Вук Драшковић једноставно доводио на седницу и проглашавао новим члановима Управе, дајући им истовремеи * одговорне дужности. При томе су забележени и случајеви непотизма јер су у страиачку у праву кооптирани сестрић Миодрага Азањца (Бранислав Илић) и

24