Arhiv UNS — Listovi stranaka

те због тога с том странком ушли у сасвим непотребан сукоб у току кога су и с једне и с друге стране пале исувише тешке реми. Здраво за готово смо примили Драшковићеву тврдњу да је новопазовачка група по полицијском налогу приремала Јвегову политичку ликвидацију, а данас смо у ситуацији да с нуним правом претпостављамо да управо Драшковић поступа по нечијим налозима како би темељито разбио српску националну опозицију, у интересу садашњег комунистичког режима. Одмах након уједињења Вук Драшковић је наставио да чини све оно што је довело до његовог искључења из Српске народне обнове. Показивао је крајњу самовољу, расипништво у располагању страначком благајном, небригу за организационо Јачање странке, приватизацију кадровске политике са уношењем елемената непотизма. Поткупљивао Је чланове Централне управе тако што је наметао да се појединцима из благајне исплате веће суме новца као награда за труд који ничим није одскакао од залагања других чланова. Тако Је Саши Глишићу и Александру Чотрићу исплаћено по 500, а Нини Табаковић 300 западнонемачких марака, чиме је Вук Драшковић купио њихову наклоност и гласове за сваку прилику. Без икакве седнице Управе или образложења наложио је благајнику Николићу да Богољубу ПеЈчићу на руке исплати 70.000 динара (10.000 марака). Како се у благајни затекло само 20.000 Николић је сав тај новац дао ПејЧићу, на што му је опет Драшковић наложио да истом лицу исплати још 70.000 динара. Приликом јавне промоције наше странке у Трстенику Драшковић је од организатора тражио да се спречи иступ чланова управе Мирослава Шолевића. Захтев му је одбијен уз одговор да је Шолевићево име такођс најављено на унапред полепљеним плакатима, али је та Драшковићева некоректност навела Шолевића да напусти Српски покрет обнове и учлани се у Стару радикалну странку. Посебне проблеме у раду странке правила је Драшковићева супруга Даница. Јавно је вређала поједине чланове Управе, дозвољавала себи да им издаје и налоге зарад, претила да he бити искључени ако јој одбију послушност, клеветала их, а уз то и самом Драшковићу на најпримитивнији начин срозавала ауторитет у току извођења наших јавних акција, по чему смо представљали странку погодну за најружнија подругивања чаршије. Поред примедби које смо изрекли у претходном саопштењу, Драшковићу замерамо што никада управу странке није обавештавао о својим преговорима и уговарањима заједничке акције са руководствима других странака, те посебно што је након избора у Хрватској послао поздравни телеграм-честитку Фрањи Туђману.

Драшковић је потпуно самовољно одређивао страначке поверенике у иностранству, што је Српском покрету обнове створило огромне проблеме у Америци, Канади и ЕнглескоЈ. Велику штету нам је бивши прелседник Вук Драшковић наносио и јавним тврдњама да наша странка већ има 300.000 чланова у Југославији и 200.000 чланова у иностранству, мада смо у нашој страначкој евиденцији имали свега око 3.500 учлањених лица. Унутар странке је постојао потпуни организациони хаос. Самовољно је одбио да се наша странка промовише у београдском Дому омладине под изговором да је то немогуће јер ће се у предвиђсно времс Вук Драшковић, Милан Комненић и Војислав Шешељ налазити у Америци. Тиме је потценио све остале чланове Централне управе изражаваЈући сумњу да су они у стању да странку на адекватан иачин промовишу. Потпуио је приватизовао страначки лист „Српска реч” настојећи да очекивану новчану зараду слије у приватни цеп, уместо да она служи као основно средство финансирања страначке делатности. Нигде у првомброју листа није назначено да је реч о гласилу Српског покрета обнове, а објављено је да је издавач „Српске речи” група грађана. Став Централне управе да рсдакција нашег листа треба да буде сасвим самостална у вођењу уређивачке политике, по узору на слободно новинарство цивилизованог света, Вук Драшковић је претворио у приватно предузетништво страначким средствима, а у групну корист неколицине уредника новина. У време одржавања првих антикомунистичких демонстрација у Београду, мада је маса неирекидно скандирала његово име и захтевала да се појави, Вук Драшковић се није усуђивао да дође пред споменик Кнезу Михаилу, него је сва збивања посматрао кроз прозор с трећег спрата палате „Албаније”, из Међународног прес-центра. На протестним демонстрацијама поводом дивљања албанских сепаратиста, које је сам заказао, такође се уопште није појављивао, а на демонстрације пред албанском амбасадом дошао је с пола сата закашњења, када је већ један члан Управе изјавио све што је било договорено да се каже у име Странке. Драшковић је дошао са супругом само зато да би међусобним свађама увесељавали присутне грађане и новинаре. Сличне сцене брачних анимозитета су се понављале и на Равној Г ори, па су и озбиљност ове политичке акције нарушавале. Сва та збивања протеклих месеци онемогућавала су консолидацију Српског покрета обнове и довела до огромних диспропорција између наше несумњиве популарности и организацијских слабости. Својим понашањем поводом прекида представе Синише Ковачевића у Југословенском драмском позоришту, Драшковић нам је на-

нио непроцењиву иолитичку штету, па његово напуштаЈБе странке Српски покрет обнове примамо с великим олакша»вем. Без обзира на све увреде и клевете којима Вук Драшковић, посредством режимских средстава јавног информиca*ta, обасипа наше страначке прваке, изјављујемо да му никада нсћемо одговарати на исти начин. Ма шта Вук Драшковић учинио у приватном или политичком животу, никада нећемо дезавуисати н>егове књижевничке вредности нити ниподаштавати рсалне заслуге из претходног периода на плану буђења и јачања српске националне свести и демаскиран>а политике традиционалних српских непријатеља. Али дужни смо информисати јавност да јс огромно било нашс запрспашћен>е када се испоставило даје Вук Драшковић прислушхивао први део седнице Централне управе, иа којој је разматрано његово политичко поHauiaibe, па је тек накнадно дошао, кад је седница попримила по њега неповољан ток. Пред 19 чланова Цснтралне управе Драшковић је недвосмислено потврдио да је заиста обављао тајно прислушкивагвс и ставио иам до знања да му је дословно познат претходни ток седнице. Чак је при крају седнице претио физичким разрачунавањем позивајући се на извесне каратисте. Запрапашћени смо и чињсницом ла је Драшковић за главног браниоца приватизованог листа „Српска реч”, поводом недавне привремсие забране, самовољно одредио адвоката Рајка Даниловића, оног истог који је познат по заступању Азема Власија и још познатији по томе што је на име Власијеве здбране примио већу суму новца од специјалне државне фондације једне странс силе. И то је један од карактеристичних примера неодговорног срозавања угледа нашс странке. Пошто је један број л>уди напустио Централну отаџбинску управо СПО, Управа је донела одлуку да се за нове чланове кооптирају истакнути активисти странке и СОПО, и то: Јован Вучковић, Србољуб Милошевић, Оливера Јелкић, Братислав Станковић, Влатко Мркајић и Горан Савић Чоби. За новог председникаЦснтралне управе већином гласова изабран је др Војислав Шешељ, а за подпредседника адвокат Милорад Ву косављевић. Одлучено је да се у најскорије време објави снимак целокупног тока селнице Централне управе од 5. ју на, на којој је смењен Вук Драшковић, те комплетан материјал упути месним одборима и повереницима странке, како би се благовремено спречило разорно дејство неистинитих Драшковићевић саопштења у име новоформиране странке која нелегално и нелегитимно присваја наше име. У Београду, 11. јуна 1990. Главни секретар Централне отаџбинске управе Српског покрета обнове

Војин Вулетић

27