Arhiv UNS — Listovi stranaka

говарајућим изборним законима, дајем пуну подршку вашим оправланим захтевима. Било би одиста лоразно ако би Србија, која је под мојим праледом краљем Петром I била прва демократска држава Јужних Словена, сада била последнл. Александар Карађорђевић.” Између осталог господо... ВОЈИН ВУЛЕТИЋ: Може ли то без патетике да прођс? ВУК ДРЛШКОВИЋ: Молим те, Војине, доћи ћеш на ред. Немој ла будеш нестрпљив. ВО ЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: Ву че, ти си заборавио ко води овај састанак. Ово води Вулетић, а не ти. (Општи жамор. Примедбе Вуку Драшковићу да људе не змара ствари-

ма KOje немају никаквевезе садневним редом.) ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Овакве разговоре можете само у кафани да водите. Не можемо овако, да се председава овако. Вулетићу, као секретар треба да дозволиш једноме, колико прича да прича, нек се испуца, нек каже шта има, а онда дозволите и нама осталим грађанима, обичним људима да и ми кажемо шта мислимо. ВУК ДРАШКОВИЋ: У праву си потпуно. Овде је нрлп благајник Ђока на чији рад... ВОЈИН ВУЛЕТИЋ: Код њега постоје рјрдовни рачуни који су...

ВУК ДРАШКОВИЋ: Ја одиста немам примедбе. То је озбиљан човек и, колико до сада знам, веома частан и одговоран човек. Када ми је Хасан Делић затржио пет хиљада марака да наплати делић свога српства, ocehao сам се грозно. Да му кажем: марш напоље? Не смем, јер знам да је драгоцен. Да га платим не могу. Изгорело српство које се купује маркама. У јаду сам се иашао, уграбио телефон. Звао Ђоку. Ђоко, колико имаш пара? Ђоко ми помиње праву цифру. Ја Хасану вичем: нема више од хиљду марака. Може у врх главе да ти да, не знам колико сам рекао, 1000 или 5000 марака и телфонирам Ђоки: дај му 500 марака, Ђоко кад дође дај му рачун као да је путовао за потребе

странке, па онда се он после препао да га полиција не гања, па каже, молим те нека буде за „Српску реч”. Ја поново телфонирам Ђоки. Јели овако било Ђоко? ЂОРЂЕ НИКОЛИЋ: Јесте. ВУК ДРАШКОВИЋ: Шта се сад догађа. Изађемо из стана. Он треба да иде по ту своју најамнину. Жао ми је да му дам и 500 марака, право да вам кажем. Зашто? ВОЈИСЛАВ ШЕПГЕЉ: Како можеш сам да дајше, и уопште да обећаваш без Централне управе? ВУК ДРАШКОВИЋ: Чекај, а како си ти без Централне управе надокнадио?

ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: Зато што си ти претходно обећао. ВУК ДРАШКОВИЋ; Чекај, чекај. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: Зато што си ти давао налог? ВУК ДРАШКОВИЋ; Чекај, па онда намигнем Милану и кажем, испратићу Хасана. Јавите Ђоки да измува као да нема лове. Да му да једно 500 милиона, тако да нити платим српство нити овога одбијем. Једину могућу варијаиту изаберем и јавимо Ђоки. Ђока каже: разумс Шумадинац све. После опет зовем Ђоку и кажем Ђоки; јеси ли му дао? Јесам, дао сам му само 500 милиона и објасним Ђоки шта је и о чему се ради. Ово што сам учинио је у интересу странке. И домаћински и поли-

тички мудро. А не да ми г. Шешељ још и приговара што умало нисмо изгубили Хасана Делића кога нисмо хтели да подмитимо. А видели би на шта би се то мито свело и видели смо сва досадашња та подмићивања. Ми нећемо да одбијемо ниједнога муслимана. У нашу странку је приступио јуче, послао ми приступницу и ја hy доћи на састанак Централне управе да га изаберемо - професор Беогадског универзитета Мухамед Кешетовић, који неће да тргује српством. Добро је дошао и Хасан. Приступили су нам и проф. Јоца Марјановић и проф. Ћстковић. Данас ми јс приступница стигла од про-

Након што је стотињак демонстраната ухапшено, остали су демонстративно поседали на земљу и одбијају да се разиђу.