Arhiv UNS — Listovi stranaka

JUGOSLOVENSKOJ JAVNOSTI

Na prvoj sednici Foruma Radničke partije Jugoslavije, ođržanoj 13. maja 1990. godine u Beogradu, usvojeni su sledeći stavovi i odluke. Rukovođeni temeljnim оргеdeljenem pravednosti, istinitosti, javnosti, zakonitosti, odgovornosti i demokratičnosti, Forum Radničke partije Jugoslavije upozorava da je, bez obzira na formalne proklamacije sadašnjih reformatora, u našoj zemlji na delu restauracija kapitalizma, a ne nikakav „novi socijalizam”, a još manje „borba za očuvanje tekovine socijalizma”. Ta nesporna činjenica ne moга obavezno da ima negativni predzank, niti samim tim činom znači nešto posebno loše za radništvo Jugoslavije, jer najlošije što mu se moglo dogoditi već se dogodilo, ato je iscrpljujuća desetogidšnja ekonomska, a višedecenijska morlana i politička kriza društva Verujemo, isto tako, da za socijalizam, barneza onakvim kakav je bio na sceni, ne može niko piakati sem onih koji su na njemu i u njemu debelo profitirali, pa sada eventualno gube svoje povlašćene pozicije. To sa osiromašenim i na ulicu dovedenim radništvom siдигпо nije slučaj. Postoji, međutim, opasnost dasetom istom radništvu ponovo ponudi odricanje i žrtvovanje, ali sada za „novi socijalizam” što ocenjujemo krajnje neprihvatljivim i neizdržljivim. Uvoditi u zemlju na velika vrata kapitalizam i kapitalističke odnose, a predstavljati to kao „novi socijalizam”, smatramo zamkom koja jednostavno više ne može proći. Na jednoj zabludi smo doputovali u ćorskokak, na drugoj zabludi koja nam se nudu ne možemo iz njega izaći. Ukazujući na jednu takvu геаТ nu opasnost, Radnička partija Jugoslavije ponovo predočava da će se isključivo boriti za dostojanstvo rada, kako intelektualnog, tako i fizičkog, a protiv bedne nadnice makar ona bila nuđena i u ime „поvog socijalizma'’ ili nagoveštenog kapitalizma. Radniku je svejedno u kojem i kakvom sistemu gladuje ili ostaje bez posla na ulici. Jugosiavija je na rasprodaji, upozorava Radnička partija i pita čemu tolika žurba za rasprodajom preduzeća?! Tim prodavcima poručujemo da je najveći deo tih preduzeća izgrađen zahvaljujući ogromnom odricanju svih nas i da je u fabrikama koje sada nude u bescenje ugrađen naš minuli rad, naše niske plate i još niži društveni standard. Ko hoće da rasprodaje Jugoslaviju neka rasprodaje ono što je sam zaradio i stvorio. Radniku je svejedno da li će ga sutra eksploatisati naš ili strani kapitalista, on traži da mu se garantuje da će sutra bolje živeti. Zbog svega toga, Radnička partija jošjednom ponavlja da nije protiv ulaska stranog kapitala u našu zemlju, ali traži preciziranje uslova pod kojima se to čini, kao i

njihovo obelodanjivanje pred jugoslovenskom javnošću; traži garanciju da ćemo sutra bolje živeti, nego juče i danas ; traži da preduzeće ne mogu kupovati direktoh koji su ta ista preduzeća svojim neradom, nestručnošću i nesavešću doveli u stečaj; traži uklanjanje svih nesposobnih rukovodilaca iz hjihovih udobnih i preskupih fotelja, bilo da se nalaze u preduzećima ili na političkim funkcijama, a garantujemo da će sposobne rukoi/odioce štititi radnici, a nesposobne neće moći zaštititi ni najmoćnija država. Pozivamo sve sposobne i stručne, a posebno mlade, da se jave sa svojim inicijativama i programima izlaska iz krize koja će Radnička partija odlučno podržati. Takođe pozivamo sve naše građane u inostranstvu koji su se u poslovnom, naučnom, umetničkom i kulturnom svetu afirmisali i dokazali, da pomognu Jugoslaviji, a Jugoslavija im garantuje lični i društveni prosperitet. Savremeno rodoljublje podrazumeva da se za Jugoslaviju živi i stvara, a ne gine, i u tom smislu Radnička partija pozdravlja i podržava to što je do društvene reforme došlo mirnodopskim, a ne nasilnim putem. Taj proces društvene reforme se može i mora izvesti do kraja i to parlamentarnim putem, a ne verbalnim i uličnim metežom i neredom. Zato je neophodno da u Jugoslaviji što pre bude uspostavljen i ozakonjen višestranački sistem koji će sva sporenja i konflikte sa ulice i improvizovanih govornica preneti u parlament i otvoriti stvaralački dijalog između suprostavljenih mišljenja, stavova i pogleda na jugoslo 'en-ko društvo i njegovu perspektivu. Oni koji su Jugosiaviju zavadili, podelili i osiromašili ne mogu se narodu više nametati i predstavljati kao njegovi glavni spasitelji i izbavitelji. Narodi ne mogu i ne smeju biti protivnici jedni drugima, јег njihovi zajednički protivnici su oni koji ih guraju u međusobna neprijateljstva. Sistem „zavadi pa vladaj” moramo odbaciti kao tešku podvalu onih koji bi da živeći na grbači naroda i dalje njim vladaju. Bez ikakvih utopističkih zabluda svesni smo da u Jugoslaviji ima mnogo toga spornog i nerešengo, a naročito u međunacionalnim odnosima, koje je, inače jednopartijska država, kao i sve ostalo, bila rešila „najbolje na svetu”. Tvorci tih najrešenja bi najradije da odgovaraju pred istorijom, a ne pred narodom, a to je ono što se ne može inesme dozvoliti, pa ma ko ih hteo amnestirati od odgovornosti. Kada Radnička partija govori o odgovornosti bivših vlastodržaca onda pod tim ne podrazumeva nikakve nove sudske i diktatorske presude, kakvih je u skoroj prošlosti bilo, već na izricanje i preduzimanje moralne I političke odgovornosti, sem u slučajevima privrednog kriminala gde se mora utvrditi i krivična odgovornost. Rešenja koja se nude za prevazilaženje međunacionalnih sukoba na Kosovu i Metohiji imaju malu šansu na uspeh, bez obzira na njihovu valjanost, jer Jugoslaviji još nije ponuđena prava i zvanična istina o Kosovu i kome je ono obećano, po koju cenu, zatšo i ko je to učinio. Oni koji danas traže Kosovo-Republiku više su o tome obavešteni od onih koji se tom zahtevu suprostavljaju. Tražimo zato da se otvore sve arhive, partijske i državne, u kojima se krije ne samo tajna o Kosovu i Metohiji, već se nalazi koren današnjeg zla. Istina mora biti naš neodvojivi i svakodnevni saputnik ako želimo da nađemo izlaz iz sadašnjeg lavirinta. S obzirom da informativna glasila u Jugoslaviji ne daju jednak, nrti približno potreban tretman pluralnom u odnosu na vladajuće, pa i razarajuće mišljenje, Forum Radničke partije Jugosiavije je odlučio da pokrene izdavanje lista koji će se zvati - „PRAVDA”. Zašto „Pravda"? Zato jer je temeljno opredeljenje Radničke partije borba za pravedno društvo. Pravedno društvo je demokratsko društvo. Pravedno društvo je humano društvo, društvo u kome vlada socijalna pravda, umesto lažne jednakosti. Pravedno društvoje društvozakonitosti, istinitosti, javnosti i odgovornosti. Zadatak „Pravde”, kao i Radničke partije je da se bori protiv svih nepravdi u društvu tako što će ih obeiodanjivati, kao i njihove protagoniste. Zbog nepravde koja se činila i još čini svima nama pokrećemo „Pravdu”. Beograd,' 13. maja 1990. FORUM RADNIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE

Gost: Pokret za zaštitu ijudskih prava u Jugoslaviji - Stranka Ijudskih prava Jugoslavije

DVE HIUADE OBESPRAVUENIH U Republičkom izvršnom veću Srbije u Beogradu dana 27. avgusta 1990. godine, svečanim činom uručenja rešenja o registraciji, u prvom krugu legalizacije političkih stranaka i udruženja u Srbiji, legalizovano je petnaest (15.) političkih stranaka koje deluju na teritoriji ove republike i čitave Jugoslavije, a jedna od njih je i naš Pokret za zaštitu Ijudskih prava u Jugoslaviji-Stranka Ijudskih prava Jugoslavije, čiji sam ja jedan od desetak članova Saveta, a generalni sektretar je Tomislav Krsmanović, diplomirani ekonomista iz Beograda. Naš pokret je izrazito demokratski i opštejugoslovenski orijentisan, deluje na teritoriji čitave Jugoslavije i od svojih sadašnjih oko 2000 članova ima najviše Srba, ali i pripadnika gotovo svih ostalih jugoslovenskih naroda i narodnosti, odnosno, nacionalnih manjina

Premda smo izvorno ponikli kao Pokret, što smo u suštini i sada, mi smo se nedavno organizovali i kao stranka, i u tom dvojakom svojstvu, i nazivu, upisani smo u registar stranaka i udruženja. da bismo, kao takvi mogli da učestvujemo i istaknemo svoje kandidate na predstojećim, prvim posieratnim, slobodnim višestranačkim izborima u Srbiji. Želimo da učestvujemo u izborima, ne zato što nam je stalo do vlasti kao takve, već samo i jedino zato da bismo preko svojih predstavnika u organima vlasti uticali, koliko god smoto u stanju, radi što veće promocije, podizanja na viši nivo Ijudskih prava u Srbiji i čitavoj Jugoslaviji. Naša jedina „ideologija” i politika, dakle, jeste-borba i zalaganje uvek, svuda i na svakom mestu, za što veće poštovanje Ijudskih prava,J to kako individualno, pojedinačno, svakog čoveka (ugroženog pojedinca), ponasob, tako i svih ugroženih skupina, grupa, kategorija stanovništva, segmenata društva, ma po kom osnovu, za puno dostojanstvo, dignitet, integritet i sva prava svakog čovekapojedinca i društva u celini, a protiv svakog ko ova i ovakva Ijudska prava i demokratske civilizacijske tekovine, ma koje od njih, ili sve skupa, ma па koji način i ma koliko, pa makar i najmanje, -krši, пе poštuje, dovodi u pitanje. Održavamo posebno dobre i iskrene odnose i saradnju sa onim jugoslovenskim političko-humanitarnim udruženjima, odborima i komitetima koji se takođe, najneposrednije bave pitanjima Ijudskih prava, koji su nam dakle, programski i po svemu ostalom, najbliži. To su, recimo: Hrvatsko društvo za Ijudska prava, sa sedištem u Zagrebu, čiji su istaknuti i renomirani aktivisti dr. Žarko Puhovski, Krsto Papić, Ivan Zvonimir-Čičak i drugi, sada, uglavnom, istovremeno i pravci pojedinih hrvatskih političkih stranaka; zatim: Odbor za zaštitu Ijudskih prava iz Ljubljane čiji je osnivač i predsednik Igor Bavčar; istoimeni Odbor za zaštitu Ijudskih prava sa Fakulteta poiitičkih nauka „Veljko Vlahović” u Sarajevu, čiji su osnivači i istaknuti članovi profesor Gajo Sekulić, dr. Ivan Tokić i drugi, kao i još neki slični odbori i komiteti, širom Jugoslavije, osnovani uglavnom tokom pretprošle-1988. i prošle-1989. godine. Svi su oni odigrali značajnu ulogu u promociji . Ijudskih prava i postepenom hodu i pripremanju terena za višestranački pluralizam. U okviru naše stranke / pokreta, odnedavno, kao zasebna i vrlo aktivna sekcija; Udruženje političkih zatvorenika Srbije, a koje, na potpuno ravnopravnim osnovama, u svoje članstvo prima, i obostrano korisnu saradnju ostvaruje sa svim bivšim političkim osuđenicima, ne samo u Hrvatskoj (Hrvatima, Srbima i dtugim) već sa teritorije čitave Jugoslavije, bez ikakve razlike na nacionalnu, rasnu, versku ili političku pripadnost, dakle, baš kao što i treba da se radi.

Vladimir Marković

РМШ