Arhiv UNS — Listovi stranaka

Dušan Bogavac

KAKO IZ BEZNAĐA

KNJIGE - PREPORUČUJEMO

Dušan Bogavac, beogradski i jugđSlovenski novinar i publicista, borac u miru, „miru” u kojem su ćutali iz straha mnogi heroji iz rata, spada u red plodonosnih publicista čije pero malo koga ostavlja ravnodušnim. Objavioje četiri knjige: ISTINE BEZDISTANCE - po radničkom svjedočenju i kazivanju, a u ediciji „Šta da se radi", kao i dve knjige intervua ŠTA DA SE RADI? Četvrta knjiga nosi naslov KAKO IZ BEZNAĐA. U svim knjigamaje, kao i uživotu, bezdistancesaistinom. Kako izgleda biti bezdistance sa istinom možda najbolje govori deo koji citiramo iz knjige „Istine bez distance (str. 264, 265, 266), kao bliski susret s paklom. Iz sadašnje perspektive vreme i događaji od samo pre šest godina deluju gotovo nestvarno. Da li se tako čini i protagonistima zla? Za demokratiju se, gospodo, kao što ćete videti iz narednog citata i ginulo. Bogavac je srećom iz te borbe izašao kao pobednik, ali, je II moralo tako da bude?!

Izveštaj drugarskog veća OOSK Redakcije svih izdanja lista „Komunist”, Beograd Drugarsko veće koje su sačinjavali Ivan Čehić, Dragan Micić, Kaća Mijanović, Milan Ognjanov i Milivoje Tomašević, da bi rasvetlilo okolnosti, utvrdilo činjenice i suočilo potrebna mišljenja o političkom delovanju Dušana Bogavca, dobilo je od OOSK Redakcije svih izdanja „Komunista” sledeće zadatke: 1. da utvrdi dokle se došlo sa projektom D. Bogavca i S. Kljakića „Šta da se radi"; 2. činjenice o učešću D. Bogavca na tribinama i tačnost glasina koje kruže, 3. u kojoj je meri projekat „Šta da se radi” na idejnoj liniji sa tekstom V. Sešelja; 4. da utvrdi da li neko iz redakcije manipuliše stavovima redakcije; 5. da pokuša da se delovi pisma* koji se odnose na Duška stave na uvid članovina osnovne organizacije. Drugarsko veće je održaio sedam sastanaka (25, i 28. maja, 1,4, 7, 8. i 13. juna), od toga dva sa Dušanom Bogavcem, a jedan sa Obradom Kovićem, sekretarom OOSK Redakcije izdanje „Komunista” za SR Srbiju i Slobodanom Kljakićem. 1. Članovi drugarskog veća razgovarali su o projektu „Šta da se radi” sa direktorom „Partizanske knjige” drugom Djelovićem i glavnim i odgovornim urednikom Aleksandrom Postolovićem. Oni su saopštili daje Programski savet prihvatio projekt u normalnu proceduru, ali daje Radnički savet 24. aprila odlučio da projekt neće raditi iz finansijskih razloga. Rukopisi su vraćeni autorima. Priložili su fotokopije odluka Programskog i Radničkog saveta i recenzija B. Petranovića i I. Maksimovića. (Na sastanku drugarskog veća 4. juna D. Bogavac je zamerio članovima veća što su, odlazeći izdavaču, preneli da je u OOSK on rekao da je „Partizanska knjiga” izdavač. On tvrdi da to nije rekao i smatra da je drugarsko veće obavezno da i njega poziva na sve slične razgovore.'Druga mu je primedba bila da su članovi veća preneli od izdavača samo poluistinu i da je njihova dužnost bila da utvrde da li je - a prema Bogavčevim rečima i jeste - izdavačem neko manipulisao i izvršio na njega pritisak da odustane od projekta). 2, U razgovoru sa drugarskim većem D. Bogavac je rekao da je učestvovao i istupao na velikom broju javnih tribina. Pošto je više puta na sastancima OOSK i redakcije spominjana knjiga „Nož”, drugarsko veće je proverom došlo do sledećeg: Na promociji knjige „Nož” Vuka Draškovića 13. 01.1983. u Domu kulture u Studentskom gradu u Beogradu u prisustvu oko 400 do 500 posetilaca u diskusiji je učestvovao i Dušan Bogavac. Govoreći o napisima u „Oslobođenju” povodom izlaženja ove knjige izneo je tvrdnju da se radi o „totalnoj i sistematskoj ma-

nipulaciji od strane najviših birokratskih struktura BiH”, da je sastanak Saveza boraca u Gacku ~u potpunosti bio isceniran” i da su na njega bili pozvani isključivo „specijalni” dopisnici iz Sarajeva. Tvrdio je kako je selektiranjem informacija TV Sarajevo stvorila jednu euforičnu situaciju u kojoj se manipuliše imenima i autoritetima iz NOB (Vlado Šegrt), a sve u cilju diskreditacije Draškovića i njegove knjige, jer se birokratskoj vrhuški ne dopadaju takva dela kao što je „Nož” koja govore o našoj realnosti. (Nasastanku drugarskog veća 4. juna D. Bogavacje rekao daje ovoprilično verno prepičana njegova reč, jedinoje netačno daje rekao ono na kraju „о našoj realnosti” („pošto je riječ o prošlosti”). Zamera, međutim, drugarskom većuzaštoje ovo uopšte proveravalo, smatradaje bilodovoljno da se on pita a ne da se pribegava policijskim metodama. Objasnio je u kom je to kontekstu govorio, ali čak i na direktna pitanja članova veća nije našao reči osude za poruke knjige „Nož” već samo za manipulacije oko te knjige i za one koji knjigu kritikuju a nisu je čitali). 3. Dušan Bogavac je u razgovoru sa čjanovima drugarskog veća rekao da je Vojislavu Šešelju dao pitanja na Šešeljevo insistiranje, da mu je dao do znanja da ne namerava da ga uključi u projekat niti ga ima na spisku pozvanih. Dušan Bogavac takođe tvrdi da odgovore od Vojislava Šešelja nije primio. Drugarsko veće smatra da je Dušan Bogavac i kao komunista i kao čovek koji je doveden u vezu sa tim tekstom uperenim protiv osnovnih vrednosti jugoslovenske revolucije bio dužan da se o njemu izjasni. Bogavacje, međutim, rekaoda neželi natuđi račun daspašavasvoju kožu i govorio je o tom tekstu kao nepostojećem. 4. i 5. Osnovnoj organizaciji stavljamo na uvid delove pisma koji se pdnose na D. Bogavca; ~Na. 69. sednici Predsedništva CK SKJ, održanoj 27.3.1984, pod tekućim pitanjima raspravljalo se o najnovijem delovanju Dušana Bogavca novinara u Zajedničkoj redakciji „Komunista”. Predsedništvo je ocenilo da delovanje D. Bogavca poslednjih godina nije u skladu sa politikom SKJ te da je nedopustivo da se u okviru kuće i lista „Komunist” toleriše takva aktivnost i s tim u vezi zaključilo: Zadužuje se direktor i glavni i odgovorni urednik „Komunista”, da pokrene postupakza prestanak radnog odnosa Dušana Bogavca u listu „Komunist”. OOSK treba da zbog političkog delovanja utvrdi partijsku odgovornost D. Bogavca. Redakcijaj.Komunista" se već ogradila i suprotstavila ideji o objavljivanju knjige „Šta da se radi”, jer je po osnovnom konceptu i porukama prema tezama i zamisli autora - ta knjiga uperena protiv politike Saveza komunista, kao nekakav „alternativni” program i kontraplatforma našim utvrđenim opredeljenjima. Deo ličnosti kojima su se inicijatori obratili i ranije su ispoljili gledišta koja su u oštroj protivurečnosti sa Programom i ideologijom SK. Uvrštavanje u spisak određenog broja istaknutih političkih ličnosti autorima je, očigledno, služilo kao „pokriće” za druge namere. Naša je ocena da je cilj pokretača ove edicije da se na osnovu sugerisanih pitanja nametnu ovi zaključci: da je izvorvelike društvene ipoiitičke krize (ekonomska je sporedna i samo je posiedica) novi UstavSFRJ i Zakon o udruženom radu i nesposobno partijsko i državno rukovodstvo (u tekstu se neka imena neposredno apostrofiraju, Bakarić na primer); da je dugoročni program ekonomske stabilizacije promašena stvar; da je Jugoslavija neslobodna zemlja kojom vlada birokratija (nije dostignut ni najniži stepen građanskih sloboda i demokratije, pa je izlaz u višepartijskom sistemu) itd. Te tonove neki prilozi upravo i sadrže.” U Predsedništvu CK SKJ proverili smo kako je došlo do ovog zaključka i da li je on izrazio stav Predsednišva. Do zaključkaje došlo na osnovu rasprave u kojoj su izražavaući istovetna gledišta, učestvovali gotovo svi članovi Predsedništva, a potpisao ga je izvršni sekretar Predsedništva zadužen za određenu oblast (što je inače uobičajena praksa). Stav i predlog Drugarskog veća Prihvatajući ocenu Predsedništva CKSKJ i imajući u vidu sve navedene činjenice, Drugarsko veće predlaže OOSK Redakcije svih izdanja lista „Komunist” da na osnovu člana 32. Statuta SKJ isključi Dušana Bogavca iz Saveza komunista. Drugarsko veće smatra da deo odgovornosti za sadašnji položaj Dušana Bogavca snose i rukovodstvo NIRO „Komunist", samoupravni organi i OOSK Redakcije svih izdanja lista jer su dozvolili da se dve i po godine Bogavac isključi iz rada u „Komunistu” iako nije postojalo rešenje o njegovoj suspenziji i jer nisu istrajali da se ovaj problem brže reši. Ovo, naravno ne oslobađa Bogavca njegove lične odgovornosti jer je svojim ponašanjem, shvatanjim i stavovima doprineo da dođe u sadašnju situaciju. OOSK je pre tri godine izrekla Dušanu Bogavcu idejno-političku meru opomenu, ali se ponašanje i stavovi Dušana Bogavca nisu u osnovi promenili, OOSKje davala inicijativu da se „slučaj Bogavac” trajno razreši - ali nije istrajala ni u tome, niti je (iako je, po Statutu bila dužna) nakon određenog vfemena razmatrala ponašanje, stavove i delovanje Dušana Bogavca. U Beogradu, 15. juna 1984. DRUGARSKO VEĆE: Ivan Čehić Dragomir Micić Kaćuša Mijanović** Milivoje Tomašević Milan Ognjanov

19