Arhiv UNS — Listovi stranaka
ЗАХТЕВ РПЈ ОПШТИНИ ЧАЧАК
Дијапог са властимз
На седннци градског одбора 15.08.1990. године у чијем су раду учествовали и председник РШ и чланови форума РПЈ (Величковић, Марић) изражено је незадовољство начином како се становништво са територије Чачка обавештава о загађености пијаће воде и о утрошеним средствима самодоприноса. Захтевамо од СО Чачак да дају тачне информације о загађеносш воде и о утрошеним средствима самодоприноса. IV Захгевамо од СО Чачак да дају тачне информације о раду РО ПТГ
саобраћаја „Чачак“-Чачак којаје везала уговоре са удружиоцима средстава и била обавезна да обезбеди телефонске прикључке најкасније до краја 1989. године (По чл. 3.). По истом чл. 3. наведена РО је дужна да удружиоцима врати део уплаћених средстава у висини од 30% годишње рачунајући од 01.01.1990. године до дана обезбеђења телефонсккх прикључака ито у року од 15 дана од дана обезбеђења телефонских прикључака. 20.08.1990. године Ч АЧ АК
ОДГОВОР ОПШТИНЕ
- Квалитет, воде за пиће у градском водоводу Чачак, стално се, на прописан начин, контролише у лабораторији Завода за заштиту здравља, као и у лабораторији Јавног комуналног предузећа „Водовод“ у Чачку. О резултатима извршених анализа редовно се обавештава санитарна инспекција Комитета за друштвене делатносги Скупштине општине Чачак, као надлежни орган за контролу исправности воде, која уколико дође до ексцесне ситуације, предузима неодложно одговарајуће мере из делокруга својих овлашћења и уједно обавештава Републички санитарни инспекторат, Извршни савет СО и грађанство преко средстава јавног информисања; - Средства самодоприноса грађана за изградњу система за водоснаб-
девање „Рзав“ воде се на посебном рачуну у СДК-а Чачак. Убрана средства се строго наменски троше. - О раду и односу Радне организације ПТТ „Чачак-“ Чачак према удружиоцима средстава за инсталирање телефонских прикључака carласно чл. 3. закључених уговора затражен је посебан извештај од поменуте РО, до 30. овог месеца, који ће потом бити свестрано размотрен на седници Извршног савета, о чему ћете бити посебно обавештени. С другарским поздравом, 23.08.1990. Председник Извршног Савета СО Чачак Стојан Пауновић
ОДГОВОР НА ОДГОВОР
- Нисмо задовољни са Вашим одговором на наше питање о квалитету воде за пиће у градском водоводу Чачак. Захтевамо да обавестите грађансгво о квалитету воде за пиће за месеце: мај, јун, јул и авгусг 1990. год. у свим средствима јавног ннформисања (Радио Чачак, Чачански глас и у свим листовима које издају радне организације у Општини Чачак) - захтевамо да то буде стална обавеза. П - Нисмо задовољни са Вашим одгоаором у вези са средствима самодоприноса грађана. Захтевамо да направите комплетну анапизу о утро-
шеним средствима самодоприноса грађана од Система „СЕМЕДРАЖ“ до система „РЗАВ". Зашто је пропао систем „СЕМЕДРАЖ“ и где су сред-' ства? Шта је са фабриком воде. Припремљену информацију објавити у свим средствима јавног информисања (као под тач. I) С другарским поздравом, 29.8.1990. ГРАДСКИ ОДБОР Р.П.Ј. ПРЕДСЕДНИК, Нииовић Предраг (Каличанин Негован, секретар)
ПРЕДЛОГ ВИНКОВЧАНА
Огранак Радиичке партиЈе Југоспавије Винковци препоручде свим радницима и грађанима којима је стало до своје будуђносги и дуговјечког и слободног живота своје дјеце, нека не насиједају ратним хушкашима и националним асоцијално закржљалим појединцима који су на неки начин заражени политиком „завади па владај“ успијевају одржати као неки национални лидери и спаситељи а у ствари су непријатељи еопетвеног народа. Предлажемо да се у што скорије вриЈеме сви опћински лидери стра-
нака и партија састану и ово питање ставе на дневни ред како би са овог скупа отишло мишљење у републичке органе и саму федерацију која мора водити рачуна што се ради на герену и какво је мишљење радника и грађанао овом времену и друштвено политичкој клими на овом подручју. Винковци, 13.08.1990. г. прелсједник Огранка РПЈ, Винковци Томо Купрешаковиђ
ДА ЛИ СУ РУДАРИ ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА
РЕАГОВАЊА
Трагедијом у руднику угља Iобриња“ код Тузле, где је животе изгубило 1890 рудара, настављена је црна хроника рударских несрећа у нашој земљи. Ово је најтежа рударска катастрофа која се догодила код нас. Пре ове, најтежа несрећа догодила се у руднику Какањ 1965. године када је услед експлозије метана погинуло 128 рудара. После рата до данашњих дана у Југославији су се десиле 23 рударске несреће, ау њимајеживотеизгубило око 800 рудара. Колико је остало унесрећених породица, колико незбринуте и неишколоване деце и неизведене на пуг, само се предпостављати може. У просеку сваке друге године логађала нам сеједнарударскатрагелија. Шта је узрок и шта су одговорни људи на власти предузели да до ових несрећа не долази? Очигледно мало и кедовољно. Анализирајући узроке долази се до закључка да небрига, немарност, неодговорност јавашлук, обест, а и омаловажавање и подцењивање тешког рударског посла и руцарског хлеба, односно непредузимање одговарајућих и адекватних мера доводи до понављања несрећа у рудницима. Несреће су последица застерелосги опреме која се користи у рудницима, несавремене организације, необезбеђених услова за сигурно и безбедно обављање посла у рудницима и низ других субј£ктившгх слабости. Једно од главних образложења оваквог стања у већини наших рудника је недосгатак финансијских средстава. Чудно је то да за обезбеђење људских живота нема средстава, док за многе друге намене увек има. Наша донедавна, а и данашња нека руководства увек су имала средсгва за изградњу многобројних „Дедиња“ по целој земљи, вила за одмор, уређење и ограђивање многобројних ловишта, увоз и куповину егзотичних животиња за лов привилегованих елита. „Никли“ су неободери у сгаклу, у Београду и свим републичким центрима за ЦК СК, и широм земљеу осгалим градовимау зградама СК ширили су се црвени теписи и црвене фотеље. За такве сврхе увек је било и има средстава, а да се заштите животи рудара, да им се сгворе бољи и сигурни услови жнвота и рада, повећа и побољша сгандард њих и њихрвих породица, за то нема и увек недостаје средстава. РПЈ, поред осгалих оиределења има задатак да се залаже и да воли рзчунаоживошма и здрављу радника, о условима v којима живе и раде, енергично захтева од одговарајућих власти, институција, комора, инспекција, управа рудника и свих других одговорних субјеката, хитно предузимање свих потребних мера за спречавање несрећа у Југословенским рудницима. Руднике који нису обезбеђени и сигурни за живот и здравље рудара треба одмах затворити, док се необезбеде сви услови за сигуран рад. Средства се морају наћи, јер кад се постави ред приоритета, онда увек живот људи мора бити на првом месту. Ништа нијетолико вредно, па ни ископана руда, угаљ или нешто друго, колико животи људи који већи део свог живота проводе под земљом. Ако им живот није лак, обезбелимо им бар услове да га проживе достојно човеку.
Мр,
Душан Радусин
СКУППГГИНИ СРБИЈЕ ИЕТИЦИЈА ПОВОДОМ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ОСНОВАМА ЈЕДИНСТВЕНЕ ПОЛИТИКЕ ОБНАВЉАЊА СТАНОВНИШТВА У СР СРБИЈИ Најоштрије протествујемо против грубог рушеша Уставом загарантованих права грађанки и грађана да слободно одлучују о томе ла ли ће. када и колико имати леис.
Зато захтевамо
1. Да се избрише тачка 24. Резолуције која каже да ће увести „посебан допринос солидарности“ за грађане и грађанке старије од 30 година који немају деце. НЕ ПРИСТАЈЕМО ДА НАМ ДРЖАВА ОДРЕЂУЈЕ ДА ЛИ ЋЕМО СЕ УДАВАТИ ИЛИ ЖЕНИТИ, ДА ЛИ ЋЕМО И КАДА ИМАТИ ДЕЦУ, ТО ЈЕ НАШЕ НЕОТУЂИВО ГРАЂАНСКО ПРАВО. 2. Из исгих разлога се противимо увођењу дискриминадије родитеља са Једним дететом јер Резолуција не предвиђа пореске олакшице за овакве породиде. Не прихватамо логику државе: једно као ниједно. 3. Противимо се предлогу да родитељи који имају троје деце буду ослобођени пореза без обзира на своје материјално стање. 4. Противимо се дискриминаторској политици која раздваја жене по националној и верској припадности чиме се крше основе Устава. У Београду Јуна 1990.
БЕОГРЛДСКИ ЖЕНСКИ ЛОБИ
ПИТАЊЕ РУКОВОДСТВУ СРБИЈЕ
Шта Је са средствима зајма Србије и како се, где и у шта троше? То занима све оне који су се здушно одазвали оправданом позиву за оздрављење привреде Србије, па зато наше питање не треба примити као сумњичење већ као политички став да се о сваком динару узетом од радништва мора јавно полагати рачун том истом радништву. Београд, 14.08.1990. ФОРУМ РПЈ Председник Милосав В.Р. Јовановић Г радски одбор Београда секретар Петар Величковић
21