Arhiv UNS — Listovi stranaka

давну, изреку словеначког попа Корошеца, да ће вратити Србима југословенску ”рагу”! Али, као што се зна, југословенса војска у Отаџбини остала је доследна југословенству и вернадатој заклетви. Комунистички покрет, веран Коминтерни и Совјетима, обећао је совјетску републику Југославију - с тим што ће се борити за Југославију, бар на територији Краљевине Југославије, а уз извесну помоћ Совјета - тамо где живи југословенски живаљ. Наравно, све је то платио српски народ своим патњама и животима.

Уочавајући исход рата, а нарочито после слома Италије (1943), Хрвати (и Словенци) опет имају иницијативу и успевају, преко хрватског вође Тита, да усмере своје државотворне тежнје (преко југословенске „раге”), а у смислу остварења свог сна о Независној држави Хрватској. Исте су тежње и осталих потенцијалних сепаратиста, кои, као ни Словенци, никада нису имали своју државу на овим просторима. Зато се и они каче на југословенског коња, али рачунајући на српске животе! У исто време, у Титовој околини налазе се и назови„српске личности”, које, иначе, нико ништа не пита, нити имају легитимитет да нешто кажу у интересу српског народа. И опет иницијатива је хрватско-словеначко-коминтерновска док Срби остају запањени посматрачи нове издаје.

Став савезника нам је познат из оба светска рата. Наши западни савезници, ради којих је српски народ 27. марта 1941. спремно ставио главу у торбу, једноставно су отписали српске интересе и омогућили довођење на сцену комунизма и комуниста и свих осталих наших огорчених противника. Позната је изјава тадашњег британског премијера тадашњем председнику британске владе код Тита (на упозорење, да Титова победа може значити увођење комунизма у Југославију):„Зар ћети ви после рата живети у Југославији?” Касније догађаје знамо, и пре и после 1974, која се може упоредити са споразумом Цветковић - Мачек, само што ’74. има за последицу већу дисперзију Југославије, тако да смо се суочили ових данаготово са истоветним стањем као и 1941. И опет су Србија и Црна Г ора у ситуацији дабране Југославију (једине!), имајући у виду став званичника. Но, остаје питање - да

ли је то општесрпски став, да ли је то што официјелна српска политика чини засновано нанеком националном програму и интересу српског народа, или је то позив на нове јурише - са последицама, које смо већ два пута искусили и крваво платили?! На жалост, не може се рећи, да српски народ у овом тренутку имасвој национални програм, још мање општеприхваћен, сем оног (који, свакако, има оправдања), а то је - да Срби желе (и треба) да живе у једној држави. Пошто немамо национални програм, немамо ни праве и општеприхваћене циљеве, па чак ни добронамерни свет није у стању да нас разуме, утолико пре што је непријатељска пропаганда већ учинила многа зла Србима Зато сматрамо, да је крајње време за стварање националног програма Недавно публиковани нацрт наишао је на подељена мишљења и подозрења, што је и разумљиво. Зар комунисти да нам стварају национални програм, они исти, који су били најжешћи разбијачи српских интереса?!

СВИМ СИЛАМА ПРОТИВУ СРБИЈЕ И ЈУГОСЛАВИЈЕ

У овом судбоносном часу ми морамо имати на уму неке од важних чињеница, као на пример, да заклетом Србомрсцу Фрањи Туђману нијетешко да организује и одржава тзв. међустраначке консултације и постојећој (иако без , већег утицаја) опозицији у Хрватској омогућује да се окупља око неке заједничке платформе, а оне је сигурно уперена противу Срба, имајући за све Хрвате заједнички циљ независна држава Хрватска!

Када је та платформа установљена и откад се спроводи? Одавно, можда и вековима (поуздано, од ХУШ века- прим. уредника). Даона није наша голафикција, говори тзв. Окружница хрватског народног по-

крета, упућена 1939. свим организацијамаХСС. Текст ове„окружнице” може се наћи у Војно-историјском институту ША (и на другим местима). Ова,,окружница” је, вероватно, прилагођавана времену и политичким условима (за аустроугарске или југословенске прилике) и ми ћемо овде цитирати само неке изводе из ње, писане пред сам слом Краљевине Југославије, али који могу важити и данас! Зато, сваки Србин, где год да живи, мора то знати (сличне ставове сигурно имају и други сепаратисти).

”ОКРУЖНИЦА” ЗА РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Цитати из уводног дела:

...Хрватски сељачки народни покрет... неће да убаци хрватски народ у борбе, које би му могле да нашкоде и да стави у погибељ постигнуће хрватских коначних циљева, који јесу увек исти и непроменљиви тј. пуна слобода и државна независност... Нека стога буде свакоме јасно да,,споразумом” хрватско народно вођство није се одрекло постојећих крајњих цилејва.. према присташама треба то увек наглашавати. Пред тим претпоставкама има се сада радити овако:

I Споразумом су постигнута два важна циља А) Сломљена је државна целина Држава је раздељена.. Бит ће то задатак хрватског вођства да ову раздеобу све више и још јаче развија.. Зато у свим нашим изјавама, говорима и чланцима нећемо никада употребити име Југославија, него државна заједница.. Говорит ћемо и писати о народима државне заједнице, чиме хоћемо нагласити да има више народа а тиме наглашујемо посебност хрватскога народа Б) Постигли смо да су београдски фактори отступили од појма народног јединства.. јер је тиме изгубљено оправдање за постојање државе. Срушен је тиме сам темељ Југославије а и српска црква При томе су нас извјесни београдски кругови помагали као и дио српске интелигенције... Они су већ почели да истичу српство посебно чиме су нам олакшали борбу... Истичемо увијек хрватски, словенски... тиме ласкамо словенској страни, а шкакљамо јавно мишљење у Србији.

Српска слога, мај 1991

21