Arhiv UNS — Listovi stranaka

ДРУГЕ - БИВШЕ КОМУНИСТИЧКЕ ЗЕМЉЕ И ПОСТАНЕ ПРВА МОНАРХИЈА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ! Јер, МОНАРХИЈА - ТО ЈЕ ЗА СРБИЈУ НАЈБОЉИ И НАЈБРЖИ ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ! Ствари треба обрнути и посматрати друкчије него што је то чињено последњих 45 година. Зар ико може да сумња у претпоставку да he западни капитал најмасовније и најбрже у Србију доћи управо са Монархијом - ако се, између осталог, има у виду и чињеница, да је СРПСКА ВЛАДАРСКА ДИНАСТИЈА У СРОДСТВУ СА СКОРО СВИМ ЕВРОПСКИМ ДВОРОВИМА!?

Српска младост, која на београдским улицама (без обзира којој политичкој странци припада) тако масовно и громко виче„ХОЋЕМО КРАЉА”, изгледа да је данас политички најзрелији и најсвеснији део српског народа Уосталом, исувише горко искуство је Србија имала са комунизмом и Републиком, да би било која сила могла поново да је спречи да буде демократска земља и Монархија.

Србија је, коначно, заслужила да јој сване, да се над њом разиђу црни облаци и да је обасја сунце слободе и демократије: да на њено тло поново ступе прогнани потомци Великог Вожда.

Интересантна је новија српска историја; СНАГА И СЛОБОДА СРПСКОГ НАРОДА УВЕК СУДОЛАЗИЛИ ЗАЈЕДНО СА КАРАЂОРЂЕМ ИЛИ НЕКИМ ОД ЊЕГОВИХ ПОТОМАКА! На жалост, вољом комуниста, српска снага, слобода и јединство отишли су из Србије заједно са Карађорђевићима

Крајње је време да се сви они поново врате у своју Отацбину. Србија, без најславније српске породице никада неће бити цела, комплетна и нормална земља, а без ње би била убогаљена

Због свега тога, СРБИЈА ТРЕБАДА ПОЗОВЕ СВОГА КРАЉА ДА ЈОЈ СЕ ВРАТИ И ДА ГА ДО ЧЕКА ЦЕЛА ИHA НОГАМА СА СРПСКОМ ГАРДОМ И ХИМНОМ,, Б ОЖЕ ПРАВДЕ" НА УСНАМА!

Адв. Небојша Богдановић

ЧИЈА ЈЕ ИНИЦИЈАТИВА

ХРВАТСКА И СЛОВЕНИЈА СУ ОДУВЕК РАДИЛЕ

СРБИЈИ О ГЛАВИ

Пратећи збивања на српској државној и политичкој сцени последњих седамдесетак година, може се са резигнацијом закључити, да је српска политичка и државотворна мисао у сталној дефанзиви. Узроци за такво стање су мање-више познати, а овом приликом ћемо покушати да из другог угла сагледамо објашњење о спољним и унутрашњим непријатељима Срба, или о нашој пословичној неслози др. и сл.

Чињеница је да се српска држава сада налази у непријатељском окружењу, као и 1914. године, односно Југославија 1941. и да је српски народ изван својематице доведен у стиуацију, да буде и физички и духовно уништен, или асимилован. И све то после два победоносно завршена крвава светска рата, које су управо Срби платили огромним људским и материјалним жртвама Али, некадашњи изгледи српског народа, да успешно оконча борбу за опстанак и усредсреди се на грађење лепше будућности (и за Србе у отаџбини и за оне у расејању), уочени су баш од губитника и наших противника, који су своје поразе претварали у„заједнички” успех. Такав обрт, Срби су доживели два пута у новијој историји: 1918. и 1943/45.

С друге стране, своје ратне циљеве из првог светског рата, Срби су утопили у Краљевину СХС, односно Југославију. Веровали су у братски загрљај, у југословенство, а сатисфакција тражила, бар из почетка, у токовима времена и сазревању свести осталих уједињених народа. У Краљевини Југославији - Срби су се скоро преобратили у Југословене! Огромна већина Хрвата - никад, а Словенци само спорадично. О осталима, тј. о мањинама, да и не говоримо. Отуда теза ових других о т зв. вештачкој (или версајској) творевини, коју су упорно настојали да разбију од самог почетка Њихове тежње дошле су до праве манифестације у споразуму Цветковић Мачек августа 1939, а кулминирале априла 1941. Не би се смела прихватити ни упрошћавајућа теза, да је витешки краљ Александар I Карађорђевић желео да постане краљ

веће државе него што је то била Србија и да је само зато прихватио паничне понуде наше тзв. северозападне браће за уједињењем. Разуме се, да прихватање понуде треба образложити самим бићем српског народа - који је одувек имао дубоко развијени осећај за солидарношћу и разумевањем туђих патњи, који је умео да воли, да се бори, али и да прашта. Без сумње, реч је о врлинама које су, у датим околностима (последицама) могле бити ирационалне, па и фаталне, што се и показало.

Хрвати и Словенци су то добро уочили, па су - кроз уједињење покушали да остваре своја стремљења ка стварању сопствених независних држава (што им, иначе, вековима није полазило за руком, иако су мољакали Аустроугарску). И једни и други су непрестано роварили, за све времетрајања Краљевине Југославије, а њихов први практични корак био је поменути споразум Цветковић - Мачек, да би своје планове и бесрамне злочиначке поступке остварили 10. априла 1941. стварањем тзв. НДХ.

Овде треба нагласити, да је шшцијатнва за разградну Југославије, непрестано била на страни Хрвата и Словенаца (са извесним потешкоћама), па се они, уз помоћ муслиманских организација, могу сматрати главним катализаторима југословенског распада.

За то време, српски народ се исцрпљивао решавањем наметнутих проблема- све до априлског слома Југославије, а цена коју је српски народ платио јесте таква, да цивилизовани свет то не може ни да схвати!

СМЕТА ИМ СРПСКА „РАГА”

Одмах после слома Краљевине Југославије, неки национални (српски) покрети не желе ни да чују за Југословенство. То је разумљиво, имајући у виду, с једне стран,е катастрофу српског народа, а с друге - природу тог истог народа. Јер, упркос свему, чак и озбиљнији српски покрети и даље„узјахују” на тзв. југословенског коња, заборављајући, истина

20

Српска слога, мај 1991