Arhiv UNS — Listovi stranaka

ПРАВО И ПРИВРЕДА

Након доношења Закона о предузећима и Устава Републике Србије, приирсдни субјекти су ушли у до тада неистражене воде: у до тада непозиати начин ооганизовања привреде и привредног пословања. Поставља се питање да ли је доношењем тих прописа решсно питање правног регулисања привредних токова и равноправности учешћа субјеката тржиштне привредс у токовима капитала. Не! Увеленс промене захтевају још eeh- промене а одуговлачење са променама, наноси и ианосиће све всћу и већу штету. Међутим, иако су промене у правном систему новонастале тржишне привреде нужне, оне не смеју бити брзоплсто донете, без претходног студиозног рада. На том питању морају ралити изузетни стручњаци за приврсдно и облигапионо право, мсђународно приватно право, врспи економски стручњаци и менацери који познају уходанс стазе привредиог кретања дружава Запада а посебно држава Нвропске економске заједнице. Прописи који су донети, може се слободно рећи, донети су више ради промене. Због тога се оии у великој мери ослањају на раније прописе који су обојсни идеологијом уплитања политике у привредне токове. Како су још донети на брзину то неминовно у себи садрже и извесне експерименталне моменте. Експерименти у привреди су увек погубни за сваку државу. Светје велики. Има достаземаља у свету у којима правни систсм у привредном пословању функционише изузетно добро јср су то земље тржишне привреде и земље у којима се правни прописи не мењају од уштапа до уштапа и земље у којима је уходана судска пракса, посебно у области нелојалне конкуренције. Како су искустватих земаља вишевековна, онда та искуства, једностав-

но, треба пренети код нас а њихове правне прописе једноставно преписати. Ту плагијата нема јер прописи су опште добро те на њих нико не полаже ауторско право. А у односу на судску праксу још ман>е. Ако би и даље експериментисали као што је то чинио Елварл Кардељ уживајући повсрење Броза а након резолуције И пформбироа те новонасталој политичкој ситуапији унео иови, до тада нспознаТи облик својинс друштвену својииу, сигурно јс да би и лаље заостајали за сним земл>ама света те би и дал.е владали они економски олноси, који у сваком поглелу и у сним свсрама Kperaiba капитала који се залажу за мешање политикс у приврслу. Како јс замишл.ао Едвард Карлсљ привредне токове и мешањс политике у те токове ловољно говори њсгов говор на проширепој конфсренпији Савеза Комуписта за Херпсговину која јс одржана у Мостару 18.09.1972 годинс у коме всли: „Суштина тог курса јс прс свсга у интсзивпом повезивању Савсза комуниста са широким радним масама, радиичком класом, удружспим радом, самоуправним оргапизапијама, њихоним дслсгапијама у скупштинама итд. Са тих позипија оила трсба вршити стални рсволупиоиарни пригисак на целу политичку структуру лру штва. контро.тисати оргапе власти и приврсдпог управл. «ња итл. Тиме пс жс.тим рећи да Савез комунисга нс трсба првспствсно својим сталпим аналитичким праћсњсм токова друштвеног развоја, као и својом критиком, иницијативом и акционом мобилизацијом маса - и дирсктно да утиче на рал друштвсних оргапа”. ПТто сс принредника тичс они морају бити акпионо јаки и мо-

билисаии у оствариваљу пиљастииаи.а ирофига али ии иол чијим туторством као што се за то залагао Плварл Карлељ. Гlокретачка сиага приврслиика ис може ла буле иичија вол.а, па ии вол>а лружаве всћ само њихова воља засиоваиа на приииипу који практикују свс иапрслис земл.е свста - аутоиомији воље. У Скупштиии Србијс, као што је позиато, опозииије скори ла и иема. Међутим, послаиипи Социјалистичке партијс, бсз обзира што су веђииа, морају ла схвате ла су по Уставу Републике Србије сви облипи својиис равноправни иако се друштвсиа својииа у релу иабрајаил иалази на првом месту. Ако то схвате, схватиђс пол условом ла позиају закоие тржишие приврсде, ла нема приврелиог иапретка олмах гдс гол јс то могуђе ла лруштвеиу својииу претварају у лруге обликс својиис како би сс постепеио прешло иа тржишиу ириврелу и у гакмипу гДе се учссииии боре за профит а лржава за уравиотсжеии бупет. Хтели ми то или ие ми морамо признати и порсл тога што су иски прописи лоисти који гарантују раниоправиост својина, да и порел тога друтптвеиа својина има трстмаи „мезимчста државе” јер још увек идеолошка баријере праве велику браиу слободиом крстаи.у капитала. Таква илсолошка баријера ствара увек ситуацију која је лабилиа и правио несигуриа, како за оиога ко се тетоши, тако и за онога ко сс заиемарујс као достојаи и лорастао субјекат привредие активиости. За правиу сигуриост морамо сс сви борити па ма којој страици припалали-лржсћи се оие правие максиме: Дозвољеио је све што закоиом иије забраљеио. Вслику опасиост, sсз обзира да ли се поштује иапред пи гира-

на правиа максима, прелстављају разии ползакоиски акти: прописи, урсдбе, упуства, обавештења и прстерани број образапа. Праксу са тим подзаконским актима и помоћиим средствима (разиим обрасцима) морамо што пре иапустити јер та акта због љиховог великог броја и сам Закои ако и иа први поглед изглсла јасаи, чини иејасиим. Има ствари који се Закоиом у целости пе могу решити, посебно у олиосу иа лсловаље субјеката иривреднс активности са ииостраиством. Мсђутим, та област и лелокруг, мора се јасно у Закону коикрстизовати бсз икаквог ужег или ширсг уопштаваља. Супротио поступаи>а води враћаљу на старо, ствара потребу за иовим промеиама, па опет новим све док се не дође па почетак а оида каже: Ух! Прописи из области привреде и привредиог пословаЈва морају бити кратки и јасни остављајући субјсктима приврсдне активиости слободу воље нарочито ириликом закључиваља уговора а само изузетио ту слоболу ограничавати у искуственој мери других држава гржишие привреде. Досадашље термине у законима; удружеии рад, самоуправни споразуми, друштвени договори, уобичајсне текстове „ако то другим закоиом иије забраљено” и сл. треба иапустити и законе писати чистим српским језиком с обзиром да је у односу иа правну термииологију веома богат а само изузетио употребљавати страие речи. Позиато је да Је у задље време осиоваио миого, поссбно приватиих прсдузећа. Пормалио је да та предузсћа конкуришу јсдна другим. Да ли јс всћ у тој утакмипи дошло ло нелојалне конкуреипијс. Дко јесте, штП чииити. Ближих закоиских прописа и

сулске праксе из те области нема. Због тога што пре морају се донети прописи из те области а привредни судови усталити одређену сулску праксу. Али опет се наглашава да у доношењу ових прописа не трсба бити нагао. I Трстходно трсба добро проучити искуства земаља Европске економске заједнипе у чији „загрљај” хрлимо. Иавикли смо да у скупштини посланипи о обичном питању полемишу по више сати и више дана. Свак има неку идеологију и сматра да ако је не изнесе за скупштинском говорницом да he све отићи „тандара-мандара”. Такво понашање у скупштини и претерани број интерпелаиија, учиниће да нам правни систсм буде гори него што јс био до сада. Насупрот томе, народни посланици морају се више ангажовати у фази припрема законских текстова и својим предлозима и предлозима грађана које заступа и тако допринети да се предлог закона учини што бољим. Имаче, насамој Скупштиии, тим прс ако је посланик из опозиције, његови напори за „бољим” законом само троше време посланика и ТВ гледалаца уколико се заседање преноси. Других ефеката бар за сада посланичке интерпелације немају. Свидело се то некоме или не, та чињеница се мора признати па макар изгледала за нскога неугодна. Само мудрим, сталоженим и темељним радом можемо наше правне прописе из области привреде приближити себи и својој користи а посредно и општој користи и тако се приближити Европи или ући у њој. А у њој бар за сада тржишна економија функционише солидно. При томе треба имати на уму да је Лењинова лемократија поведена кроз „диктатуру пролстаријата” исказана кроз цитат: „Не може се победити капитализам а да се не запоседну баике, не укине приватна својина на средствима за производњу...” умрла.

ОД ПРАДЕДЕ ДО УНУКА СВИ РАДИКАЛИ

У ПОСЕТИ ЈЕДНОМ СРПСКОМ ДОМАЋИНУ

УЈЕДИЊШО СРПСТВО: Пред пама јс чланска карта број 35 која важи за 1907. годииу, а председиик меспог одбора је ПАВЛЕСЛВНЋ. Са иама је његов унук ЈЕВРЕМ САВИЋ, воденичар, млинар из села Брђани. Господине Санићу, ви сте стара радикална фамилија? ЈЕВРЕМ СЛВИЋ: Да, ми смо стара радикална фамилија јер мој дсда који се звао ЈЕВРЕМ САВИЋ, а ја носим његово име, чак је учествовао у тимочкој побуни 1883. годинс да би његове тралипије пролужио његов син Павлс Савић који је био велики пријатељ и сарадник Ииколи Пашићу. Чак шта више према историјским подапима наше породипс Павле Савић, заједно са Пиколом Пашићем у времену напрс пвачке политике Обреновића, једно време је био прогнан у Бугарску да би 1903 године врати се у своје село Брђане и по неком договору од стране части режима и наређења, сви радикални првапи 1903. годинс из овога краја били су затворени и отерани у логор на Бањицу у Бсоград. Према подацима који датирају у нашој породици, пашој фамилији Савића, тирадикални правпи обухватају углавном руднички округ који је био од ссла I Јвстака закл>учно са варошицом Белановипом. Радикалних првака било је у затвору негде око 56 и били су осуђени на смрт стрељан»ем. Међутим, један мајор, који јс био симпатизер радикалне странкс, договорио се са затворенииима да их пусти али да учествују у ликвидацији Обрсновића, Алсксандра и његове супруге Лраге Машин, 1903. тодине. Bch 1904, под Петром Карађорђевићем, мој

деда Павле Савић полази за пародног посланика у тој првој скупштини Карађорђевића и био је народни посланик два позива. Хоћу да кажем и ово, да јс село Брђани, док је био Павле Савић, 99% било је радикално, да би се до II светског рата ситуација променила тако да јс негдо око 38. године, када су били задњи избори за скупштину тадашње Југославије, радикала из Брђана било је негде око 80%, а 20% било јс демократа. Хоћу да кажем да су радикали задржали примат, ада су демократи били тек овако у малом развоју. Паше домаћипство јс напрсдовало негујући ту политику радикалне странкс, одувск јс ова породипа много радила много јс имала. Али хоћу да Вам кажсм да за врсмс влалавинс те такозванс првснс буржоазијс ’44-45 године нам јс све било олузето. Млин јс био национализован, отап отсран у затвор зајслно са послаником раликалпс странке Матијом Обрстloвићом из Калиманића. После лоласка из затвора поново је сс вратио у се.то да би опст био прогањап ол тадаплвсг и на крају је био усуђсн на строгу робију ол 6. година. Како јс мој отап прс рата био радикал, олносно прсл рат звала сс Јсрсза, то је једна овако да кажем молификапија тадашњс радикалне сгратткс обухватала јс све раликале из пслс Југославијс, па сс звала „Југословенско-раткална зајслница”. Увексмобилита раликална кућа да би сто кажсм 89. олносно на богојавл>ан.с бољс речсно 1990. године, ми смо овако полстно пошли за том нашом раликалном странком сви ми, унупи и праупуци Јсврсма Саввића, олноспо Павла Савића и нашсг оиа Љубише Савића, ми смо се

учанили у радикалс и моја ч.ланска карта раликалне страмке овога врсмена била јс 167 број. Значи био сам 167 раликал у Србији а учљањавањс јс било у фсбруару месепу када је олржан раликални скуп у Чачку. У данашњој ситуацији, сел.апи у селу Брђанима су поборнипи овако раликалне странкс, псне радикалну странку јср сс сматра да у садашњим условима раликална сгранка је овако мирољубива странка и да постепено осваја симпатије код нарола у односу на осталс странке опозипијс. Како сам ја свакодневпоовле у народу сасељацима, такодадневнололазиу млиноко 20 до 30 ссљака из Брђана и околних ссла увск разговарамо тако мало поред тог напорног волсничког рала, разговарамо такође

и о страикама а видим ла Јс већииа за раликалну страику јср сви ти ссљаци всћииом потичу, њихово је порекло раликално њихови лелови, пралелови итл. Мислим, да лоласком госполииа Шешеља, за прелселиика Српске радикалие страике, да he ова страика озбиљиије креиути у акцију, и постепеио освајати иарод и и>сгове жеље оиако како јс то некал ралио Никола Пашић, оиако како су некада радиле и иаше позиате војволе учесиипи у балкаиским и I свстском рату па и касиијс. УЈКДИП.ЕПО СРПСТВО: Да ли стс сагласни самиом да Раликалиа страика има ире свега у свом лсловању и у свом општсм крелу страике српство. JF.BPFM СЛВИЋ: Да. ми смо за Србију, за велику Србију, јср ис вреди више радити за лругог, остваривати слободу за лругога, остваривати лемократију за лругога, остваривати екоиомска добра за другога, плаћати всликс порезе за иеразвијсис и за лругога, то више ие долази у обзир, ми смо се овако договорили на свим скуповима до сала па и кроз штампу, па и сала у овим иашим српским новииама иашс Радикалис страике да се боримо за велику Србију оиаква каква јс била версајским уговором 1918. г. Заборавио сам само ла кажсм и ово, што морам рсћи о јелиој оваквој слози овдс ссл>ачкога иарола, ми овде у овим Јјрђаиима симпатичиим Брђаиима имамо углавиом три страике, то јс Радикалиа страика, Српски покрст обиовс и дсмократска страика. Да све те три страике живимо као јслиа браћа и увек сс логоварамо тако ла ие-

ма никаквих проблема међу пама чак и сала за општипске изборе који hc се олиграти бити у септсмбру мссепу ми ћемо лати свога каплилата који буле овако најпоголпији пај племепитији и пајбољи и у кога hy бити сигурап ла ће побслити овде у селу за олборника у таковском крају одпоспо у општипи Горљи Милаповац. УЈЕДИЊЕНО СРПСТВО: Зпачи приликом избора кандидата водиће се рачу»{а да прије свега човек буде добар домаћин? ЈЕВРЕМ САВИЋ: Да, да човек буде добар домаћин, да буле поштен и частан, добар привредник, угледан и опо што је најзначајпије да се бори овако за јединство међу сељацима у селу и у акиијама у селу кад говоримо конкретно о селу. УЈЕДИЊЕИО СРИСТВО: Зпамо да је само питање дана када he доћи до pacn<yia Југославије, да ли се слажетс саоценом да су и Србија и Црпа Гора без ових назови Република које се позивају сад на неку лажну држапност могле да буду за десетак година мала Швајцарска? ЈЕВРЕМ САВИЋ: Како да не. Постоји једна изрека овде у овом крају Шумадије кал говорите о Швајнарској пре рата је говорило „види каже како је овај сирома ко Грчка” а ми видимо сада ла је Грчка у економском погледу далеко премашила ове просторе Југославије олносноСрбије па сигурно ћемо бити друга Швајцарска онога момента када будемо јединствени, када будемо једна лржава Србија и r

Од рођења радикал јеврем Савић

УЈЕДИЊЕНО СРПСТВО